Skip to main content

Full text of "Svet Kompjutera 1984 10"

See other formats 


PORNO  SOfI>MRE 


SPECTRU/M  IZ  ISKBF 


PdSEBMO  IZ0«NJ£ 
OKTOetR  19W 
lOrOlNARA 


Iskra  DrO'ZvoO'  • oroaate  'nikraraiunare 
performaosi. 

• - jchi  mikfofacurvaf  S-ncIwr  SDecIruTi 

• I- jcri  mmrofaduna'  ^skra  HR 

• poslovAii  rnik'oracuna'  Delta  Partner 


_Svei  iiompjutm" 
«k[ohar  I9M. 


Izd^jc  I iuapa  NO  .PoUdks' 
Ekofnd  Makedofoki  29 
Telefoft324-l9llok  138.705. 
Redakcija  328-33 

Direkut  NO  .Poltuka' 
DngM  VtirkotTK 

Glavm  I odjovomi  yrtdoik 
MIIm  Mikk 


Sv«i  komptuiera  pnpreoiill 
Suuko  Slojiljknic.  Suiko 
Pofonc.  Voii  AbImk.  Aidrija 

k»(BB4uc 

Likovno  intfidka  oprema: 

Daako  Polk 

Ceiu  IMctinan 


Ako  na  ptut>|e£«niu  sluki  konipjufer  moit  da  se  pmii  najnu^  atotinu  odgovota.  iao  se  noka 
red  i a tifDj  mogudki  obrazloiei^a  poduhvau  rtMdjc  .PoliukiBog  aveta"  koji  je  upraa«  pred 
vama.  All.  kao  Uo  vjie  nije  poirebno  itabn^n  sve  a^umente  u ptik^  ndioanma.  lako  viifda 
ni)e  neoplittdno  ni  poniinjaii  svc  motive  koji  su  prethodili  pnpremanjv  .Sveta  kompiuiera".  ft 
ip^  nki  prwio  ne  mogu  da  budu  zaobideni. 

Meduprtimaje.svakako.dnjenicadasmouipak  ukljtkilt  u komp^tenku  revoluciju,glavno 
obekkie  .ireceg  taUsa'  koji  je  kra^  prosle  b pofetkon  ove  decentje  zahvaiio  svet.  Niko. 
naravno.  pouzdano  oe  zna  koliko  je  daius  takozv'asih  .mikro'.  Jkiiifa*'  ili  .kuctnb'  ndiDara 
kod  nii,  idi  za  nake  prilike.  brojka  tik  ni^e  zatwmarljiva. 

Na  kalost.suded  barpo  rubnkama  mahh  o^asa  u dnevaiin  noviiuma.  ove  sprave  kojesuza  nekc 
foi  samu  ignkke.  ali  sve  Ixice  i mnogo  vtie  od  t^  joksc  nabav^ju  poluiiegalno. 
Najpopulamije  ndinait  kao  kio  vu  .spe^m"  ili  .commodore'  mogli  su  do  pre  neki  daa  da 
kupe  aamo  povTainid  iz  inostraoHva.  Nije  zbog  toga  didtio  sto  su  moogi  redinari  doslovno 
prokrijumtaKfii.  Ohrabniju  zaio  potezi  .iskre'  i .Koninia"  koji  su  po£eli.  u prvoin  sluiaju 
mofliaiu.  a u dnigom  konsignadonu  prodaju  .spcctnun'-a  ■ .cooimodore'-a.  Ali  o tome  oekto 
detaljtiije  u stnnicaiDa  koje  skde. 

Nameraje -Sveta  koBipjuiere' da  popuniideiimidwbarjprazBinu  ko;apostoji  izmedu  sve  vece 
radoznalost!  za  sve  koje  sa  kompjuienma  u vezi  i isiioskog  nedostatka  pravih  iiifoniucija  i 
aktueine  literature.  U torn  poslu  mi  se  pndruZu^mo  naponma  svojifa  kolega  iz  .CaJaksije'  koji 
iu  vec  osuvili  iraga  sa  svojitn  vanredoim  izdanjtma  .Ratunari  u vaioj  kud'  i ko'egaina  iz 
Slovenije  koji  su  vec  ustalili  svoje  komp.iuienke  £asopise  .Moj  mikro'  i .Bit'. 

U prvom  broju  -Sveta  kompjuiera'  mnogi  r vetovatno  uodti  tzvesun  neakJad  izmedu  idja  > 
piKUgnuca.  koji  le.  uosiaiom.  uvecojilinanjojmen  pratilac  svakog  novogpoduhvaia.  Za 
podetak  mi  sino  okupili  iwkoliko  dobrib  poznavaiaa  predmeta  kojim  se  bavimo.  Procenjujuci  da 
ceprvibrojpnvudpaknju.vec  uveiikoTazmiSijanioiodnigoffi.  Pozivamozatosveoiieko^diuju 
kta  da  katu  o kompjuierima,  prograiniraqu  i svenu  bo  dot  .jw  kompjutera'.  di  itaa  se  jave 
sa  ivqitD  idetaina.pnlozitBa.  listinzinu  i svim  ooim  bo  moke  da  bude  zanitn^vo. 

P;  •*- -kcirc^  ponovnoj ‘uvreta 


KOiTKO 


ST  AMiO  POPtlVJC  (37).  je  dip- 
omaai  fizidii,  orgimzaiar  auto- 
Mtike  obnde  podaiaka  » cadio- 
ikOB  Runi  jed«  beog^ke  RO. 
Mk  aa  sisieinu  IBM  ktaippiMn- 
■a  se  pcDfrsioGiltw  bavi  od  19^2 
Piv  raZunar  .u  kud'  bto  jeZX-8i 
iimtvM  pjtsao  I prortfoie.A 
pne't  Soda  radi  aa  .^ectniiui'. 

M miknidnBvutuu  ■ -bpsoMKi' 

■a  teieBi  sa  npisiai  sn  pnlazi 
•Nf  -Svci  kompjv 

$vr  KOirJUTBU  / OKTOBM 


VOJA  AVTOMC  {31).  po  ttroo 
rilcnski  amnaict  isa  godina 
siaZa  a oiks-pultem  u 
TVB|.  Moogoje  pozaatiji  kaokoti- 
sutikler  prtog  doniRg  koapjMe 
koji  je  viu  a kuR.  ^alakuja' 

' l^sija*  je  aasuii  a tabij».  Vi 
uuoBic  od  1915.  prouZav 
miknipraRSOR  i Is  znaje  dia 
QDOfuciva  da.  pored  aikior 
siBosiilBo  konsneiSc 


ANDRUA  KOLlNDZlC  (IS), 
verovamo  najpoznitiji  txMndsk' 
-zaludivaZ'zakonipjoiere  wuienl 
elektnnuke  ua  Eleknotehaiduai 
fakulteta  « Bet^ndu.  o poieiku 
tinsai  tadio-aoaief.  u koaT9Uiere 
se  zabubio  jia  prvi  pogled'.  Prvu 
bubtv.  VIC-20  zaneaio  je  jaCnr 
tuatoB.  CBW-t4 


1 


' Sinkli'rovi  ,,Kpectrumi* *' 

: i u naSim  prodavnicama 


l^ELIHE  PRRE  ZR IIRLE  RRCURRRE 


Veu  ds  su  se  u uaiiin  prodaMiicsma,  posr«d- 
nvois  tiubljanskt  ,lskn'  - a ref  J«  o kupo- 
viDi  licence  - pojavlli  bnuuuki  rafunvi  .spec- 
trum' od  16  K.  obradovala  je  mnoge.  all  I izu- 
vala  negodovanje.  Nanveo.  zbog  papreoe  cene. 
isiins  dioanke.  od  neito  maoje  ^ 70  bi^da  di- 
nar! po  komadu.  Odmah  treba  rea  da  je  rtf  o n- 
funarima  za  pofetoikc.  skroninih  mogucnosQ. 
uz  fiju  pomoc  mote,  istina.  da  se  savlada  kom- 
ptuierska  azbuka  i ne^  malo  \iie  od  toga. 

Takode.  javna  ft  tajna  da  se  .specirumi'  od 
48  K.  dakle  sa  vtcom  memorijom.  preko  oglasa 
ill  na  cmoj  benu  mogu  da  kupe  po  ladoj  wni  od 
ove  koju  trafi  .hkra'.  Mala  uteba  u svemu  tome 
je  podatak  da  .Ukn'  uz  pomenuii  .specrrum' 
od  16  k.  u paketu,  prodaje  i iest  kaseu  sa  kom- 
pjuierskim  igtama.  le  knjidicu  sa  upuisivima  na 
slovenafkom  jeziku.  Cena  je  i datie  presisoka  u 
odnosu  na  vrednosi  onoga  iio  se  prodaje.  a sa  ti- 
Die  se  slafu  i u .Iskri".  Inafe.  za  sada  je  u pro- 
davnice  iirom  zemlje  poslato  hiJjadu  komada 
ovih  rafunara.  a }oS  loliko  ih  je  u pripremi  za  na- 
ie  (tziitt. 

Cena  delova  - tajna 

U.iskri'  tvrde  da  se  mdeseuk  natib  organi- 
zacija  nodilo  britanskom  .Smkleni"  za  po- 
slovQu  saradi^D.  aii.  eto.  izabrsni  su  ooi.  Sklop- 
^eni  ugovor  jt  takDzvana  pmizvodna  kooperaci- 
ja.  odnosm  saiadipa  po  .krafciger  smeinu'  - 
.hkra'  dobija  .spectrune''  u delosima.  saslavija 
ih  i prodaje  u Jugoslavijj 
Mi  telimo  posiepeno  da  preuzmemo  proiz- 
vodnju  pojedinib  delova  da  bi.  kroz  nekoliko  go- 
dina.  u^avnom  izndivali  naie  delove  - kafu  u 
.Iskri'  - To  fe.  oanvno.  uiicati  i na  rtnu  rafu- 
nara  jer  ce  se  posupeno  smanjrvati  de'izni  deo 
cent 


Licencnom  prodajom  .Iskra'  de  na  domade  tr2ikie  plasirati  dve  biljade  ovih 
kompjutera.  po  ceni  nekio  ni2oj  od  70  hiljada  po  komadu.  Sia  o tome  kaiu  u 
Insiiiuiu  .Joief  Stefan",  za  diji  radunar  nije  mogao  da  se  nade  proizvodad 


raCunari  bez 
raCunice 


• Zruie  b ku  je  prvo  poijnsio  Fnosoa  Miierao  nakon  ilo  je  izabran 
za  predsednib?  Nijeref  okvizu.zaiovam  odgovanioo:  akt  o uvodeniu 
rafunari  u fraocuske  kkole.  Prisiaiice  kompjutenzadje  uj  dogtdaj  pre- 
pnfavaju  kao  anegdoiu.  all  sa  jasnom  porukom. 

• Jedan  otac  ,ie  zapmio  osoovnoj  ikoli  u Cikagu  da  ce  ispisati  sina 
ukcdiko  ne  uvedu  u nastavni  program  kootpjulere.  jet  se  boji  da  dete  nr- 
cejmau  iansi  za  zaposlenie  kad  zavrii  Uoiul 

• Pomenutipnmen.daneoabrajainodrugejerihusvetuuDaRaprt- 
tekssedofe  o .kofflpjuimkoj  eksploziji'.  .PameUK  masine*  biceu  j|. 
stolecti  nap'a^nija  aJaika  na  mnogim  ra^m  mesuma.  a aa  qima  ce  radi- 
11  kiinci  koji  sada  sede  u skamiiama. 


• -Talas  koopiuKhzanje'  koji  je  pit  nekoliko  godina  krtnuo  a 
SAD.  zaplfusnuo  je  i naie  granice.  Procenjuje  se  da  je  u svetu  do  sada 
prodato  nekoliko  miliona  mikrokompjutera.  uglainompersonalnih.  a da 
ih  u nasoi  zemlji.  lako  niko  ncma  tifnc  podaike.  ima  3(M0  hiljada.  Veci- 
na  ih  le  iz  uvoza.  uprkos  sirogim  carinskim  propisima  koji  zabmniuju  da 
se  u zemlju  untse  bilo  ku  vrednije  od  nekoliko  hi^da  dtnara.  A najjevn- 
niii  kompjuten  su.  poznatoje.  nekoliko  puu  skuplji! 

• li^lo]  uvazntmaZenikodasprefi.ainafdainebitrebalojersu 
zabrane  i^vno  posiale  apsurdne 

• b^hov  uvoziradunaraijezabranjcn.  a u Rovinskimoglasimasenude 
naprodaiu-  kafeTomadEnl.sekretarzaunuirasmeposloveSlovenije  - 
Ncmoguce  je  da  cannid  tako  detaijno  pregledaju  sve  k<^  ulize  u zeoilju 
i da  niiia  od  onoga  kio  oe  dopuku  cannski  zakcm  - ne  ude  u Jugoslai  ipi. 
S dcugt  straiM.  uzmile  i ovo:  ako  ne  ielimo  da  suira  hudemo  nepisoimi. 
onda  K veoffia  lekko.  uko  bez  sra.  sprcfavaii  ukve  aklivnosii.  Ooi  kop 
piiu  ukve  carinske  zakone.  festo  su  daleko  od  hvou. 

• I kta  se  dogada"  Neke  finoe  su  poiurile  da  pofnu  saradnju  sa 
strancioid,  po  ststerau  Jrafcigrr  industrije'.  sUapaiua  od  uvezenih  dcio- 
va  gotove  konpjuterr  nekoliko  puu  skupbe  od  isiih  lakvih  u inostran- 

S\^  KMPJUTEftA  I OKTOBAH  rSB* 


Tret*  red  dj  je  proizvodni  ceu  jedno^ 
jpearunu'  od  16  K u .Iskrt*  tadio  38jl0  dv 
'■n  N>  qs  >c  joi  dodai  pora  na  pronfl  od 
:^V  duuia.  cantbke  daihme  <4.$06  dinarai. 
dot  troskovi  duinbucije,  rinansiruya  i aervisira- 
V ooose  1 1 .000  din  va.  Sve  to.  ujedno.  iznosi 
aeilo  maqe  od  70  hiljada  dinarz. 

- Proizvodna  crna  je  idika,  jer  mi  'dotnjamo 
ddove  iz  kojiti  sasiavljamo  .spectrum’,  t po- 
siovna  ^ lajna  ito  sve  u nju  ulazi  - objaSnjavaju 
.>  .Iskh’.  na  pitanje  olkud  goiovo  Oedn  sura  ui- 
.1000  za  raCunar.  kada  se  zna  da  je  ooa  u upad- 
otm  zetnljama  viiesiruko  ni2a.  - Tretw  znaii  da  i 
devize  kojima  kupujemo  delove  od  3inklera’ 
OKU  po  zvanitnom  kursu.  Na  jugoslovenskom 
irtiiiu.  doiar  se  plaCa  i po  400.500  dinara.  Zato 
cm  u fuRuma  osuje  - ujna. 

I Ovu  izjavu  u .Iskri*  su  dopunili  obsaitycigetn 
; da  bi  I oni  kelrli  jefiioite  ladinire  na  domacem 
■ irtiitD,  ali.eto.  siiuacijajeiakva  kakva  je.  Koli- 
ka  )c  njitiova  zarada  po  j^nom  ..specininu'.  la- 
iode  nismo  ^nili.  Sve  u svemu  - 1 proizvodai  i 
posredoik.  a i diiava.  zbog  poreza.  imaju  kon.vii 
- danak  piaca  kupac  iz  svog  diepa. 

Isiioa  je  I to.  pnzsajo  u .Iskn'.  da  je  ret  o piv 
' Oemiikicn  raeunanma.  da  ima  bo^ih.  pncnereni- 
i pb  li£noj  upoirebi  i kkolskoj  nastavi  MediKim. 
i ou  bi  bill,  razum^vo.  skup^,  sioga  su  se  i odiu* 
I £ili  a .spectrum'  od  16  K.  Predvidena  ,ie  i mo- 
i gucoosi  proSircRja  kopaciieu  ovog  ratunara  u 
' novootvorenom  servisu  u Ljubljani  na  48  K *to 
: M)oiRendi.  aJijeuplanu.  Nanvno.  uzdopia- 


vode  HHIH 

U svemu  ovooe.  iim  se.  oajiuZiuje  )e  to  da 
se  u kupovinu  .spevinima'  od  16  k.  pre- 
ma  podacuna  kojc  smo  saznali.  naj^ekce  imtrt- 
suju  prednavnici  razoih  ikola.  Cena  od  oekoliko 
sunb  miliooa  a ikole  - a znaiRO  kako  kubure  s 
nov'cem  - veiiki  jt  izdauk.  Kada  se  lomr  doda 
a Ikalsku  nasiavu  nepnmenia  usuiura  .spec- 
tnima'.  razloga  a razmii^inje  ^ vise. 

I'  Ijuhljanskoj  oaiovnoj  ikoli  .Ledioa"  ovih 
dm  u toku  )e  veiika  akciia  u kojoi  uecnia  sa- 
kv^ju  siari  papir.  da  bi.  kada  ga  prodapt,  na- 
bavili  Qovac  a raOunar.  Deca  su  vredoa,  druge 
mogucnosti  kupovlnt,  nvde  u skoli.  oema 
0 tome  da  )i  ct  ona  dobiii  i ra^inar  oa  kOKis 
<«  ffloci  da  atx  i mde.  razgovarali  smo  sa  dr 


Marjanom  Spegdom.  vodom  odelyenta  a rsCuna- 
it  1 infocmaiiku  Insmuu  JozeT  Stefan’ 

- Ova  .Isknna'  bcencna  prodaja  sumo  k kap 
vode.  Deca  danas  moraju  da  uCe  na  raeunarima. 
da  savjadaju  komp.uitcnku  pismenosL  ab  i da 
stitu  saznanja  o delovima  rabunaa.  Cena  jezais- 
u visoka.  all  znajuci  sadiknie  prilike.  bo^  iSu 
nego  nitu.  Mi  na  ovom  pbdnifju  zaosujemo 
bat  pet  godina.  i veiika  je  neptavda  prema  mla- 
dim  generacijama  iio  se  ovim  druktvo  ne  poza- 
bavi.  Nerazumem  kaLoiodasavezna  vladaima 
vTcmeoa  da  raspravlja  0 ceni  kafe.a  iMovrtmeno 
se  ne  pozabavi  i take  biinim  sivanma  kao  sto  je 
oprem|}enosiskola  ovomtebnologijom  Recteo 
lehnolotko)  prevladi  Zapada  - ta^ije.  tni  siao 
danas  ti  ekonomsko-tehnoloskom  ratu.  a za  nje- 
ga  nismo  ni  spremnl  ni  organizovani  Zbog  sve- 
ga  toga  I smatram  da  w iovesiicija  od  sedam  su- 
rih  miliona  za  kupovinu  .spectruma'  opravdana 
jer  budi  mieresovanje.  daje  osnovna  znanja  - 
kaZe  dr  Marian  Spegel  • Nanvno.  onima  koji 
toliko  novea  tmaiu. 

HB  Oslobodite  uvoz  HHi 

Dr  Marian  Spege!  se  zalaZe  za  oslobadanjc 
uvoza  sasiavoih  komponenii  za  izradu  la- 
Aiiura.  Gtanica  bi.  po  o|einu,  trebaio  da  bude 
100-150  bi^da  dinara. 

- Znaie.  mi  potcenjujemo  mladu  genaaciju  I 
Jugosltviji  |e  danas  vise  hiijada  mladih  ijudi  u 
suqu  da  vami  sasuve  lednosuvnije  mdinare. 
iili  nemaiu  gde.  >em  u loosiransivu.  da  kupe  £ak 
Qi  lednosuvne  sastavne  delove.  Uvoz  je  zibra- 
njen.  a nije  lajru  da  se  ponekad  sasuvni  delovi 
ivercuju  tek  i za  nauOne  usunove  To  bi  trebaio 
da  bude  druSivcna  akeija.  Proseino  obrazovan 
ioveL  pa  i druitvo.  bice  i danas  ■ sucra  sposob- 
oip.  ukoiiko  poznaju  rik'unarvku  tebnolopjv. 

Poznau  nauOnik  dokazuie  da  kadar  za  pmiz- 
vodnju  radunara  u saioi  zemlji  imamo.  all  se  ma- 
lo  zca  tu  ko  radi.  Ova  grana  o nas  je  joi  ni  ni- 
sou  zanatsiva.  reijeeglavnomoujnim  projtkii- 
ma.  bez  otvorenog  nasiupa  lu  trhhu.  Kao  da 
^ni  od  drugih.  i u gradskim  granicama,  kn- 
jemo  dokle  saw  doili  i kta  smo  u siapp  da  proiz- 
vedemo  Primera  radi.  Inslilui  Jozef  Stefan' 
ima  proiotipove  sve^,  domaceg  raiunara  la  si- 
gurno  nijeiedmi)  PMP-I  l.pog^nog  i za  Ii6nu  i 
ikoIsLu  upotrebu.  all  ne  i partnera  za  indusirij- 
idiu  proizvodnju  0 ekonomskoi  pnsili  da  se  teb- 


noloiki  ide  napred.  o dugoroeiwm  poveznaqu  - 
za  sada  nema  ni  govora. 

L'  pnvredi  se.  rstioi,  oseca  iWeresovanfe  za 
proizvodnju  ove  opreme  na  bazi  vlasiiiog  znanja, 
all  sve  nekako  ostaje  na  tome,  bez  jedinslvenog 
dogovora  I plaiu.  Pd.  ko  sta  undi. 

- Tvrdiin  da  kod  nas  imamo  posla  sa  odsus- 
tv'om  svake  nacionalne  poiitike  i siuha  za  ovo 
podrufje.  - kaiegontan  je  di  Spegei  Pxtoje 
znanja  koja  se  ne  mc^  nautili  iz  kojiga.  U dm- 
gim  zenliama  to  su  odavno  shvaiib.  Nama  za  to. 
izgieda.  treba  vite  vremena  i zato  loiiko  zaoslaj^ 


.^lekMitdra  Piavevska 


Beoeradski  izlozi  se.  u pogiedu  opremlienitsii 
tehnifkom  tuboni,  sw  vise  pnWiZava  stranitn. 
Tako  se  ovib  dana,  u .Isknnim'  prodavnicama 
na  Obilictvom  vencu.  ■ u Llici  mariala  Totbuhe 
na.  pojavw  engleski  racunar  .Sinclair  Z\  spec- 
trum'sa  16  Kbmemonie  tena  mu  ie’0'SI,56  di- 

Trebaio  le  da  koSia  .samo'  60  Tuodmara.  me- 
duiiffl  uz  njega  idu  ispravIjaC.  kablovi  i kaseie  - 
sve  Siflkierovo  Lz  demonstraaonu  kasetu  ostahh 
test  vu  razne  video-igre 

L prodavnici  kaZu  da  iz  .Iskre'.  koja  sSlapa 
ove  raiunare.  oOekuiu  jos  nekoliko  penferiiskih 
komponenait.  kao  i neSio  sloteniji  mikroraeu 
nar  .HR  84' 

M P. 


stvu  Kao  opravdaoje  tiije  se  refren:  vnsoki  porezi.  canne.  innspormi 
troikovi.  kupovina  Jacovanih'  devoa  iid.  -Iskra'  je  zarad  sklapanja  i 
prodaje  Sinkterovog  -spectruma'  16  K.  tin!  se.  zaposiatila  svoje  Oedo  - 
HR  84.  liM  ■ druktijib  pnmera’  domati  proizvodati.  koji  komponente 
dobavyaju  svercovanirm.  prase  ra^uoare  znaino  skuplje  inostratiih.  I 
u lednoffl  i drugom  sJuiaju  - nema  dugorotiie  potiiike 

• t kompjuieisku  irku  okijutili  su  se.  rekosmo.  i doinan  proizvoda- 
ti.  SpisaL  je.  iz  dana  u dan.  sve  duZi.  pa  nije  ni  tiidno  Sto  se.  poput  pn- 
mera u rizvijenim  zemfeama.  pojavila  i izv.  mala  pnvTcda,  PoSio  u loj  ob- 
lasti  nema  saradnje  i d^vora.  ispalo  je  da  svi  uglavnon  prave  kotnppi- 
lere.  a malo  ko  tzv  penfeme  jedinice  idisk-jedimce.  kaseiofotte.  lasuiu- 
re.  video-monitorc.  palice  zi  igru.  itd.),  bez  kojih  niiedan  raOunar  ne 
moZe  da  funkoonike.  Zar  msu  da  se  objedine  snage  i novae  u zajed- 
niekom  prognmu  koji  bi  obuhvaiao  sve  segmente  ntijnarske  proizvod- 
qe’’ 

• Veiika  mana  domace  kompjuterske  lodusnije  je  i to  Uo  nedosuju 
o^arajuti  pfogtami  iiollvcri.  Proizvodati  ih.  ugJivnom.  tie  nude,  a 
iu  ce  gole  makine  (hardveri  bez  RajvaZnijeg  dela  njihovug  - pameu  To 
se  nijnie  oseca  u sasavi.  kkole  bi  tado  kupile  kotnpjuiere.  all 
SVET  KOMPjyrWA  / OK70BAB 1984 


kia  sa  npnu  da  rade'  Da  i ne  tovanmo  o populanwi  bteraiun.  servi-gma  - 
rtCju  kompietnom  inzemenngu.  Zbog  svega  toga  kompjuteri  kod  nas  ni- 
ss  prodrti  u obrazovne  ustanove.  na  prsie  se  mogu  nubroiaii  skole  koje 
su  ih  nabavile.  I'  isio  vreme.  u Japanu.  toii  vvi  vole  da  pominju.  dea  se 
kompiuienki  opismenjuju  u 4li  odsio  Skola.  u Velikoj  Bnuniji  u 2U  do  V 
hi^a^  ostnoljeiki.  u Francuskoj  u desel  hi^a  skola.  Pomenuno  i nave 
susede  Madare  kon  su  lane  uvezli  20.000  kompjuiera  i besplaino  ih  pode- 
bli  skolamai  rakulte(ima.a  vecsadaubini  prveplodove-programekojc 

• Skoraknja  inaliza  Pnvredne  komoie  Jugosiavije.  kojajeobuhvaiila 
I veiike  kompjuterske  visieme.  predotila  je  da  je  sunie  u o>oj  oblasii  - 
krititito  Zb<^  nesbvai^ivo  restrikin  nog  odnosa  prema  nabavci  i pnmeni 
iompiutera  lauurkijeudotnacoipmzvodnji.izmieeoamizaeeljeEvro- 
pe'.  Zato  je  mformjiuacna  u nas  uveiiko  posao  po.itdinaca.  dok  le  u 
SAD  I Japanu.  na  pnmer.  to  prvorazredni  driavni  zadaiak. 

• ‘Nasuvimo  li  uko.  osiacemo  .informaiiCka  provineija'  sveia 


Sunko  Sejiljktvk 


JUGOSLNUK 


m 


& 


PlSE  STANKO  POPOVlC 


Cet\nj  gen<ncija  n^unia  iiri 
it  svMom  kao  poiv  - broj 
prodaiih  li(nih  i kucnih  kompjuura 
u toku  samo  ove  godine  pr^o  j« 
afni  od  jcdnog  milional  i Velikoj 
Bnuniji  VK  svilu  dnru  kuca  pose- 
du|e  ndunar.  t kzdeseak  iasapisa 
pcsvecenih  iskIjuCivo  temania  iz  sili- 
cijufflske  diungle  nije  u siaoju  da  za- 
dovo||i  sav  interes  koji  vlada  za  in- 
ronuajama  u ove  oblasii.  Isio 
moiemo  sideti  i kod  naiib  najbitiih 
suseda' lulijana.  Ausin;anaca.  Ma- 
dara. 

Proizsodati  mikrokofflpptiera  se 
pojas^uju  aa  tt^Uu  kao  p^urkt  po- 
sle  kiie.  a finne  koje  proizvode  pro- 
gnme  tsofiver.  redmo  u ia^onu) 
pnve  postove  miliooskih  VTednosti 
Kakvo  ie  sunje  u Jugoslaviji?  Da 
b rus  koitipiuieiski  pcdarzaobllazi. 
da  It  se  odnosinw  prema  kompjute- 
ru  kao  piema  ne£ef»o  iio  neina  i ni- 
kada  nece  imaii  ikakvog  znadaia  u 
ovim  naJifii  prostonma'' 

Odgovor  nije  nimalo  jednosuvan. 
I S»da  sec  daiekih  kzdeUiib  godina 
' bill  smo  )edna  od  zenalja  koja  se  u 
I radunarskO)  ichnologiji  nalazila  u 
I vtbu  Konipju[en,s  ploticom  .Made 
I in  Vugoslavia'  nalaziU  su  put  I do 
I nranib  kupaca.  Ali.  silicijunski  voz 
! sisoke  lehnologije  samovolpio  smo. 


lib  godina.  napusuJi  pnklanjajua  sc 
talasu  licenci  i prostog  uvoza  lude 
paneti.  i kada  smo  shvaiib  da  lako 
necemo  daicko  stid,  bilo  je  kasno. 
Provaliia  )e  posula  ogromna.  Tako 
smo  danas.  opei.  ru  poieiku. 


Pre  nekollko  godina,  uvidajud 
znada)  mikroprocesort  i mik- 
roradinan  pre  osialib.  par  malih  fir- 
mu  bez  kompleksa  oiie  vrednosii. 
hrabro  ulazi  u jedan  mutan  posao. 
MuCan  jer  svu^  oko  sebe  naiiaze 
na  neTazumesatqe  £ak  oa  podsmeh 
• zar  .deca'  iz  ieleznika.  zar  Va- 
raddin.  zar  Elekiron<ka*inieojenog 
da  se  lakmid  > Amenkannma  i En- 
^ezima? 

Danas  ae  a Jugoslaviji  na  dcseiak 
mesta  razvija^  ili  sec  serijslu  proiz- 
vode  prsi  naii  lidni  i kucni  ratunari. 
Posledcyi  su  poslu  priili  nni  od  kojih 
se  otekivalo  da  budu  pon  - ISKRA 
je  lek  ove  godine  napraviia  protoup 
modeli  koji  ima  nameru  da  serijski 
proizvodi.  .Oorenje"  lakodt.  a El  i 
ostali  .fade  na  razvoiu'.  Dsadesei 
irogodi^i  Miro  Kocijan.  same  ne- 
ku  godinu  sianji  Voja  Antonie,  se- 
damnaeaojodi^nji  Ivan  Zindovic  i 
ekipt  .Lolinih  ptonira'  ukode  ndi 


na  razvoju.  ah  svog  iree^  dervno^ 
pel(%  modela.  Oni  prvi  su  odavno 
na  triiku. 

su  zajedniike  karakierisiike 
Yu  nikroradunara?  $vi  imaju  ugr^ 
den  ft-bilni  mlkraprocesor.  memort- 
ju  kapacileu  2 do  M Kb  lobjaii^- 
nje  ovog  I svib  drugih  nepoznatib 
pojmova  po(n2ite  u Rediiku  kom- 
pjutnskog  iaigona  oa  siednjim  stra- 
namai.  korisie  obidii  kaseiofon  kao 
jedinicu  spoijne  tnemorije  i TV  pn- 
jemnik  za  prikaz  rezultau  svog  rada. 
a programiraju  se  u lujjednostavni- 
jera  programskom  jeziku  - u BA- 
SiC-u.  ZvuL  grafika  M i visoke  re- 
zolucije  i mogudiosi  priUjudenja 
Uampaia.  disk-jedimee.  palica  za  ig- 
ru  i drugih  dodataka  samo  su  po- 
tsTda  site  da  sn  domad  raiuiuri  po 
svopm  uhnidiim  kanktenstikama 
veoma  iesto  ravnopnsru  taknao 
straoio  zvezdama.  Ali,  imaju  I dve 
slabe  iafke  - nuli  je  broj  programa 
koji  bi  im  offloguno  oajtiru  primenu 
u svakodnevnom  tadu  (softverski  su 
siromaiol,  kako  bi  to  tekli  Ix^  po- 
zoavaoo  kompjuieral  i - skupi  su. 

Razloga  za  nedosuiak  softvera  za 
V«  „miknce"  ima  viJe.  No.  osnosni 
je  - odsietvo  dniitveiK  podrike  ka- 
ko konsnicima.  tako  i proizvodad- 
na  kompjutera.  Osnivaipe  Uubova. 


u kojioia  bi  se  obrazovali  budud  ko 
risnid  i prognmeri  radinara  i u ko 
jima  bi  se  organizovano  sevano  taki 
poireban  aplikaavni  softver.  prepoS 
teno  je  inidjativi  pojedioaa.  S dm 
ge  stiane,  u krugu  proi^odaia  jo 
uvek  nema  snage  koje  bi  mogle  raz 
vijaii  1 praiede  programe  (i  u svetu  j 
isu  sicuadja  - softver  pnve  nezavis 
ni  pregrameri  i timovi). 

Sto  se  Dde  visokih  ceoa,  tri  f: 
gtavna  razloga.  Ekonooiska  mo 
proizvodaia  radunira  je  (bar  do  si 
dal  bila  uvek  vrio  skromna.  pa  su 
senie  u kojuna  se  proizvode  raduu 
n izuzetno  male.  To  je  pro  razlof 
Drugi  je  poznaio  „itieovatge‘  - be 
sopstvnih  devua,  neophodoib  z 
uvoz  iDiegralnih  kola  koji  le  ko 
nas  ne  proizvode,  firme  su  upuceo 
na  kuposinu  doUn  .ju  ono*.  A Q 
da  je  kurs  ui  do  pet  puu  viti  od  zvi 
niteog!  Tred  nzkg  visokib  cen 
domacih  kompjuieca  ide  na  dot 
proizvodaia:  zattiteni  od  uvoz 
sirasih  radjnira  (koji  je  oneinogi 
cen  oiskim  iimiiom  dozvoljeno 
uvoza  za  use  gradane)  i u sHuad 
znaiDo  vece  iraznjc  od  ponude  nis 
odoleli  izazovu  - cene  su  podigli  d 
Biaksimuma 

Pogledajmo  sada  tta  nam  nud 
nati  proizvodid.. 


„Galaksija”  najpopularnija 

deja  Voje  Anionia.  kada  je  pre  I r>K  Anioniea  biio  pun  pogodak  go- 
neSio  vik  od  godinu  dau  kon-  sori  dnienica  da  je  .galaksiji"  da- 
'iruisao  .galaksiju'.  bila  je  da  na-  1 nas  nat  najpopulamiji  kudii  kom- 
pravi  Rajjednostas-niji  mogud  radi-  pjuier-blizu  6.000  matinase  ulazi 
ur.  ah.  ipak.  pnvi  raiunar.  Koiiko  u domosima  Jugo^vena!  Nanvno. 
irideiibiliispravnaikolikojerek-  I ova)  rza  nate  prilike  impozanianl 


SVET  KOIPJklTBtA  / OiaoBA/t  ri 


bro]  se  odnosi  na  bro.i  prodauh 
kompleu  za  samograd^u.  kako  je 
.gaJaksija"  u prvoj  varijanti  i ponu- 
dena  irZittu.  dok  lafan  broj  ratuna- 
ri  koji  je  prondio  ne  zrtamo.  Ipak. 
uverenje  le  da.  v obzirom  na  mail 


taoj  podvi  a (xmoc  upuienih  Voji 
AaUaiAi  i iaso|Hsu  a populirizaci- 
fi  aauke  .Caliiuija*.  kop  je  distri- 
6«iiM  komiriete,  vetiJU  radi  uspei- 
■0  i ea  zadovo^o  svojih  vlasnika. 

TtbDiikc  kankleristike  popular* 
aog  raiunan  skoro  da  oe  bi  irtbalo 
■i  oavoditi  • poznau  su  veoma  do* 
two  svakon  oiaJo  boreal  pozaavao- 
ca  kuwh  komp^cera  u Jugnlaviji. 
Ipak,  za  one  kop  ;Kvi  put  daze  n 
{VS  mikroniijiiara,  da  ib  ukratko 
damo:  oiikroprocesor,  jedan  od  naj- 
bo^h  na  svetskoj  sceni  - Z80A, 
ROM  menonia  kapadteta  4.  odnoa- 
00  S Kb,  RAM  memorija  od  2 Kb  i s 
DKguteoido  da  se  proiiri  do  .luk- 
suzoih'  48  Kb,  kvalitetna  tastaiura 
sa  54  lipke. 

.GalaJuija'  oa  eknnu  kudnog  TV 
pri)cmoika  ili  video-tDoaiiora  dajc 
sliku  niake  rezdudje.sa  48  x 64  cad- 
ke.  a u leksi  tnodu  pnkazuje  16  re- 
dova  sa  po  32  znaka.  Jedinica  spo^ 
(K  mcniorije  je,  naravso.  obidni  ka- 
setofoa.  se  s ovim  oe  UcrfHjuje 
izbor  spo^oib  jedinica  koje  sc  tnogu 
prik^utivaii,  upozoava  postojed 
konrtior  oa  zadatoj  straoi  raduoan 
preko  k«^  je.  uz  pomod  poseboih 
mierfejsa.  mogude  oa  .^aksiju’ 
vezati  kunpad.  paiice  za  igm.  nd. 
Takode.  ne  soe  se  poueniti  ono  kto 
sen  4alaksije'  oema  nijcdan  drugi 
oak  kompjuter  - hi^ade  korisnika 
koji  ce  napraviti  i veliki  broj  progn- 
ma  i bantverskih  oadogn^i.  Tako 
6e  se  jok  viie  povedati  mod  popular- 
aog  i^ike. 

.Galakaija"  se  moke,  danas.  ku|H- 
ti  u kh  veiziji  preko  dasopsa 
laksija'  za  olw  20.000  dinara  ili.  pro- 
ko  Zavoda  za  ud^oike  i nasiam 
sredstva  iz  Beograda.  sklop^oa  za 
oko  Pk.OOO  dinara. 


Prve  radunare  oa  naken  uiikiu 
saptavile  su  fimie  i pojediiici 
moglo  t»  se  refi.  iz  bobi^  Tek  ove 
goune  na  sceoi  se  pojay^ju  on  od 
kojib  smo  to  znatno  ranije  odtkivali. 
ISKRA  i Goreaje  su  podetkom  godl- 
»e  prikazali  svoja  pmotipe  dija  bi 
proizvodnja  ttoMo  uskora  da  po- 
dne. 

Isknn  HR-84,  nastao  razvojem 
4bacus-a.  koji  znamo  od  pte  par  ^ 
dina  iz  Ljub^anskog  kluba  mikro^ 
dunanke  lehnike.  po  osaovnim  ka- 
raklerisiikaffle  puoo  obedava.  Radu- 
nar  koristi  Motorolin  6809  mikrop* 
rocesor,  tooZda  jcdao  od  najjadib 
8-bitiuh  procesora  (s  nekim  elemeo- 
lima  l6*Wtnog  proceson),  ima  pro- 
SRU  ROM  sa  16  Kb  i RAM  u os* 
oovDoj  veiriji  kapadteta  16  Kb,  koji 
se  moke  kiriti  do  48  Kb.  Profcsional- 
aa  tastaiura  ^ odvojena  od  glam 
,)cdinice  u kojoj  se  nalaze  ktampane 
plodtce  (radunar  je  taden  u modular* 
ooj  lefanid  na  europa  siaodardnim 
plodicaiul,  a od  dr^h  karakieristi- 
ka  treba  tedi  da  pc^ji  iziaz  za  kase- 
idbn,  TV  prijennik  i monitor,  kao  i 
da  je  ugrato  generator  uma.  U fir- 
mi  izjavboju  da  je  ved  u tazvojti  i da 
de  biti  pnsdipadu  a najbiwij  bu- 
dudnoad  pa^Ini  interfejs  za  Ham- 
ped,  iaterfejs  u disketnu  jedinicu. 
A/D  i D/A  pcetvarad,  digii^D)  uiaz 


i iziaz,  kao  i piodia  koja  de  omogu- 
dhi  graflku  visoke  rezolucije 
{256  X 128  tadaka). 

Sve  su  to  kar^ristike  koje'  se 
inofu  same  poieleti  (odsustvo  boje 
ne  mota  biti  ma^  narodito  za  one 
koji  radunar  koriste  i u drugs  svrb^ 
a DC  saao  za  igru).  Ono  ito  nas  je 
poseboo  interesov^o  u vezi  s rads* 
‘naroffl  bio  je  softver.  Radunar  ima 
dobar  BASIC,  ooohor  ptt^ram, 
uraden  asembler  i disaseipbler,  dok 
poseban  tim  progrum  uprivo  ra- 
di na  razvoju  aplikativnih  programa 
i igara.  Kada  de  sve  to  biti  gotovo 
teUo  je  redi.  Sto  pre,  nadajmo  se. 
iCeiut  Kaku  ista  kao  kolor-ielevizo- 

I U proizvodnji  kudnib,  lidoib  ili 
ikolskib  raduoata  (kako  vaa  drago, 
jer  jasne  granice  nama,  pa  svako 
svoj  radunar  oaziva  onako  kako  na- 
OMniva  da  p plasiii  ni  Irkiktu)  jiv* 
no  je  uiao  i diugi  eldttronski  gi^ 
- .Goretp"  iz  Velci^  Radnnar  k^ 
sc  obedava  trkiklu  nazvan  je  .dija- 
k)g-20*.  I karakieristike  su  mu  vBe 
negozavidoc. 

.Dijalog*20'  koristi  Z80A  mik- 
roprocesor,  ima  sistemski  soRver 
smektea  1 16  kilobajtnom  ROM-u.  a 
64  Kb  RAM*a  audi  korUniko.  Tu  je 
.i  sve  osok)  ku  bi  ivaki  danaknp  po- 
ktovalac  lidnog  kompjutera  ttakio  od 


svog  kudnog  mezunca:  ton.  pafika 
visoke  rezdudje,  veza  sa  kas^o- 
Doni  i disketom.  koocktoi  za  TV  pri* 
jeamik  i monitor,  RS232  za  ktamt^ 

0 ceoi  pisadetDO  dnigom  ptili- 
kom,  kada  je  budu  znali  i u Goreaju. 

Tredi  dlao  slovenadu  ekipc  oik- 
rokompjmm  (ako  ^ndair-a  i Coo- 
modore-a  izostavinto  jer  so  uvozne 
zvezde)  jeste  radunar  koji  nam  dda- 
31  iz  Sioveig-Gradea:  Cdor-^. 
Bez  dvoumlj^  - ovo  je  najjadi  ra- 
iduaar  u svojoj  klasi  oa  dom^j  sce- 
ni.  Moiorolio  6809  procesor  je  sree 
makioe.  a 24  Kb  ROM,  64  Kb  RAM. 
kolor  (8  boja)  graTika  visoke  iuzoId- 
dje  (256  X 192  tadke,  odaosao  16  te- 
don  sa  po  32  kankiera)  i ptik^udd 
,za  kasetitfon,  disketu,  ktaii^i^ 

:cer  i niz  dn^  peiifeTTiih  jetbm 
so  po^  koji  to  potvrduju.  Radu- 
oar  je  soRverski  veoma  dobro 
podttu:  BASIC  interpreter,  Raacal, 
'Macro  asemblcf,  disasrabler,  i 8 Kb 
!D0S  sistem  u poaeboom  ROM-u 
istvarno  bnpresivno  dduje.  Cena  ra- 
dunara  je  150.000  diaan.  To  ste  i 
odtkivali,  zv  ae?  No,  proizvor^ 
coior-grafa  ide  • tako  tulim  setija- 
ma  da  pnwodad,  koga  zastupa  ^ 
veoijala  inieqe^  iz  Ijub^aoe, 
jedvi  stiZe  da  ado^  oaredZbiae 
ikola,  instima  i matjib  Rmi. 


svn  KoypjuTBU  / OA7QS4P  ^ 


JUGOSLNIJK 


IVARA^DINSU 
KOMPJIITERSIU 
INDUSTRUA 

Iste.  1981.  godine  kxda  j«  Klajv 
Sifiklef  (Give  SincJaif)  svelu 
pre^vio «voj  Cuvcflj  ZXSI.ukoji 
mnO(i  [vrde  da  jc  pokrenuo  lavinu 
ku^ih  konpjuiera  u sveiu.  jedna 
mala  ndna  orga^izadja.  PEL  iz  Va> 
raidina.  i i^n  jok  mladi  konstruk- 
tor,  dyadnttogi^iiiqi  Mirodav  Ko- 
djan.  lansinju  prvt  Yu  .mikrid'. 
Bio  je  10  .galtb". 

.Caleb’  je  izgradca  oka  popular- 
nog  mikn^roceson  (Irme  MOS 
Technology.  6502.  istog  onog  koji 
koriste  i moogi  poznati  fvetski  radi- 
nari  (VIC -2a  Af^le.  BBC.  i dru^). 
Po  svojiin  ka^eristikama  bio  )e  to 
(a  i danaa  je)  radinar  ravnopravao  s 
bilo  kojiin  od  svoyih  inostranih  ro- 

U ROM  aetnofiji  kapadieta  16 
Kb  saeitea  Je  saa2an  BASIC  imer- 
preier  sa  ivim  logiikim  i matcmaiii- 
kirn  funkdjama.  kao  i vrio  efikaaan 
monitor-prograoi-  Kortniiku  ratu- 
nara  sioji  na  raspolagar^  za  iziadu 
sopstve^  jHO^anta  9 Kb  RAM 
aemotije.  a moke  se  i proiiriti  na  16 
Kb. 

IORAONAD 
SaiCUUMSIiOM 
DOLINOM 

Mikroproceaor  Je  ostao  iati. 

6.A02.  all  Je  zaio  sve  drugo 
novo.  Na  itampanoj  plodd  s dvo$- 
Irukom  itampoo  nalazi  se  samo  19 
dpova!  ROM  sa  sisienKkim  softve- 
ron.  u velikoj  meri  usavrienim  u od- 
WMU  na  .^aiebov',  ima  16  Kb.  a 
RAM  8 Kb.  Ukoliko  vam  se  ovo  dai 
male  sokeie  Jednosuvuo  postojcce 
memonjake  d^e  zameniD  onim  s 
vedm  kapadtetom  i dobiii  nuksi- 
malnih  }2  Kb.  Sio  Je  za  oajved  braj 
kucDih  pdmena  vik  oego  dovo^. 

Znatajiu  oovost  u oditosu  na  4a- 
leba'  Jesic  grafika  visoke  rezoludje 
- .otik’  da^  siiku  sa  2S6  x 128  ta- 
baka. kao  i ioierfejs  za  paiice  za  ig- 
rs,  koJi  Je  standaidni  dro  radinaia. 
Toaaki  gmraiorje  ired  element  «s- 
tema  koji  obedava  dobre  igre  i za- 
aun^vu  aninudju  obrazovmb  pro- 
8™“-  . . . 

Ovde  trdu  nkazati  na  yoi  jednu 
karakienstiku  .oria".  To  je  softver- 
sko  rekqje  komunikadje  ptocesora 
sa  spoljnin  jediiuama,  slidio  ooom 
koje  so  ptimenili  konstruktoii  Ap- 
pie-ovog  Madiuosh-a  (iako  tokom 
B 


razvoya  kleje.  znaoio  pouzdano. 
Mac-ov  lioi  nije  zoao  za  Kodjuov 
rad.  a ni  obmuto).  Zahva^jvd  to- 
me bfzina  [Htnosa  ioforiDadja  iz 
memonje  do  kasnofona  ill  iiampa- 
£a  moze  se  menjaii  u raspoou  od  300 
do  9600  boda.  a i smanjeni  broj  6- 
pova  na  Stanpaooj  plo^i  Je  direk- 
ma  posledica  ovog  reienja. 

Cena  najavljeu  za  .orta'  Jc 

70.000  diiura.  a serija  od  prvib 

5.000  komada  vec  Je  u (HotzvodtQi. 
Sve  u sveiou.  .orao'  je  dobar  kueni 
radinar. 

IIOMPJIITER 

izmaSinsrog 

POGONA 

Pre  neSto  manje  od  desei  godina 
poznaia  fabtika  IVO  LOLA 
RIBAR  iz  2eleaiika  odludla  je  da 
svoje  proizvode  soabde  mikroproce- 
sotima  dme  bi  omogudia  makiimal- 
nu  samostalnost  madnama  alat^ka- 
ma  koje  fimia  proizvodi.  I u krugu 
kitnute  prva  getieracija  .Lalinifa' 
maiina  sa  sopstvenoto  intelipnci- 
jom. 

Rezultai  jednog  smiAlJent^  .tde- 
u'  ovog  ndadog  i prednzimfivog  ti- 
ma  IRJesie  i .lola-8*,  nikro^nar 


profesionaitte  izrade  1 velikih  mo- 
gndtosti. 

Lola-8  koristi  loiel-ov  mikropro- 
cesor  8085^  nje  poaledpja  red  u 
ovoj  obbai  ah  je  ofganizad- 

ja  kompjiden  takva  da  Je  ki^  pniz- 
vod  mayna  izvanredoih  katakieruti- 
ka.  Nova  vetzija  Jote-8'.  koja  se 
upravo  ovih  dana  laosira.  ima  ROM 
neinoriju  sa  16  Kb,  korisnidku 
RAM  memoriju  sa.  lakode,  16  Kb 
koja  se  J^nostavno  (obacivanjem 
tnemorijskib  dpova  u ve6  posiav^ 
na  podnoZja  na  kampanoj  plodd) 
iiri  na  32  ill  48  Kb.  Generator  alike 
Je  odvojen  od  proceswi.  dme  se 
znalno  povedava  brziiu  rada  radi- 
ttan,  a na  ekianu  monnora  se  dobi- 
Ja  slika  od  25  tedova  sa  po  40  kank- 
ten.  Gtafidie  mogucoosn  .lde-8' 
su  skromoe  (75  x 80  Udtka).  dok  su 
lonske  izvaaretbie  - tri  kanala  sa  po 
osan  okiava  u Bomeotu  pretvaraju 
ndmar  u ptavi  muzidti  instnnnenL 

.Lolin'  kudii  kotnpjuter,  zahva- 
Ijujud  64-pinskom  konektoru  i sgra- 
denim  inc^ejsima.  mo2e  da  se  po- 
veie  sa  velikim  biojera  perifemih  J^ 
dinica  (itampad  kasetofoo.  diskcia. 
ptlka  za  igru),  ali  1 raznih  memib 
Dttdaja  (pi^o  A/0  i D/A  konver- 
tera)  pa  sebi  otvan  pul  i do  naudiih 
taborioonja. 


.Galeb*-ov  geaeraior  slike  focni- 
ra  na  ekranu  TV  prijemnika  16  redo-  i 
va  sa  po  48  znakova.  odnosoo  omo- 1 
gudava  graTiku  oiske  rezoludje  sa 
48  X 96  la^ak^  dok  tonski  generaioi 
ima  ni  odvojena  kanala.  pri  £emo 
sviki  inoieda  da  too  u nsponu  od  8 
oktavi. 

Naravno.  .galeb'  koristi  standar- 
dni  kasetofoo  kao  Jedinicu  spoljne 
memorije  za  tiajno  divaoje  informa- 
dja.  a inierfejs  RS  232  oniogudiva 
mu  vezu  sa  kampadem. 

Opki  utisak  kop  osuv^  na  po- 
smatra£a  ovaj  itai  prvenac  jesie  da 
se  radi  0 vrlo  solidnom  ridinartu  ia- 
ko.  po  danait^iD  aKfiliffii.  s dosia 
klasidiih  hardverskih  rektnja.  Cetiri 
godine  u silidjumskom  svetu  su  dug 
period. 

Toga  su  postal!  svesni  i ljudi  iz 
PBL-t.  Prated  lehnoloiki  lupredak 
i u ZelJi  da  naprave  jefiin  i iiroko  do- 
stupan  raCunar,  Varaidind  su  poiet- 
kom  ove  godine  lansirali  novi  kudu 
kompiuier.  .Or1id~.  kako  ga  od  mi- 
loke  naziva  koosiruktor  Miroslav 
Kodjao  (ma£e  .orao'.  zvanidio), 
predstav^  stvanto  konk  napred  u 
odnosu  na  svog  siarijeg  braia. 


IUMisro 
zaejuCka 

I - to  nije  sve.  Ciiavi  niz  oovih  i 
siarih  linni  Je  najavio  svoj  na- 
stup  na  kompjuienkoj  sceni  Jugos- 
lavia^ Lidte  i kudie  radioare  creba- 
lo  bi  uskoro  da  nain  ponude  Ei  iz 
Niia,  Insdlui  .Mihajlo  Pupin'  iz 
Beo^ada,  IVASIM  iz  IvanidCrsda. 
.Novkabl*  iz  Novog  Sada. ...  tpak. . 
svi  su  J08  uvek  u fazi  izrade  ptotou- ; 
pova  ill  u najbo^  slu6aj^  ptipre- 
me  za  serujsku  proizvod^  poto-  i 
koffl  iAsce  godiiK. 

Sinclair  i Comnodote  tieba  da  bu- 
du  pnsuuti  na  naien  niiitu.  I ostaK. 
All  i naie  pnMzvodaCe  ueba  stavki 
u i^v  pni^j  koji  6e  im  omogudti 
nviK^vou  borbu.  To  znad  da  se 
moraju  stvoriti  uslovi  za  vefike  sen- 
Je,  da  kieuori  i proinodad  nove 
lehookigije  motaju  bki  osktbodeni 
dxlbina  kojih  su  oskRwdate  ojibOTe 
kolege  u sve^  da  se  organiMvano 
radi  na  formiranju  klubovi  j inalih 
prognnerskib  dmova  (n  okvin  ma- 
le privrede.  zatto  da  oe?)  koji  bi 
stvarali  sdlw  za  maksinulno  isko- 
rikei^  4naetmta  makna'. 
SVETKOMMUTBU/ £9(^384/7  1564 


iQPQNri  iii^c 

unrili  iLi  ulC 


-RJHE 


Pile;  Zmrko 


Sptctjaltto  2M 


Tokiia 


ada  se  govori  o Jtpuu  iesto  st  naglaiava  buduiftosi  i 
ukazuje  na  ^klaminou  poiiiiku  zem^  da  nzviia  kom- 
p/utere.  To  je,  oaravno,  dciuniioo  taOno.  jer  Japan  iroki 
iz\anKdaa  srsdstva  i uv  tehnokiilu  poteitcijal  kako  bi 
pobedio  u trei  a konpjuKriBa  ukoavoe  .p«e  gHMra> 
dx"  kojc  teao  oaziaju  i .vdufkom  inulii  encijon)'.  Uz  lo  Japan  je  danai 
I \odea  proip-odai,  a avei  preidav^je  kvantetnim  i jdbnim  pmenlima  - 
uedajiiDa  koji  se  prik^uinju  na  kompjutere  i obav^ju  razlidle  adaike  - 
kunpaju,  cnaju,  6uju  dtskovc  ltd.  Ip^  na  po^u  pcrsonalnih  koaipjutera 
JapaBjokuvckzaosujeiioaesamou  proizvo^nego  I ukoriJcenju  tib 
ili  sve  modiijib  i populamijib  uredaja  a kudiu  upotRbu. 

PoSto  Japanci  Gajviie  vole  da  se  uporeduju  s Anterikanciffla  moiemo 
red  da  su  upravo  u oditosu  na  ojih  zaostili  goduui.  dve  u proizvodi^.  a 
aodda  iak  i iii  u koriidei^  pereooaioib  kompjuttre.  Japaod  sn  joi  u fazi 
tga^  koje  su  popularoe,  ali  zaio  ima  vrto  fflaio  (jndi  koji  se  have  programi- 
rei^  ili  .bakerstvom',  a lakode  i malo  korisnilu  poslovnih  i ^gib 
kompjutenkih  prognuna  koji  obav^pt  mnogobrojne  korisne  poslove  vlas* 
oika:odradinovodstva.  pis^  izvedaja,  sasUv^^  baa  podataka.  izra* 
teaaai^  porea,  iipnvJ|aaja  kucniin  aredajima  pa  sve  do  pisaqa  muzikc. 


VELIKI  PROBLEM  - 
PISMO 


Upra. 


napoljuizradesoftvefa.  


personalni  kooipjuier)  kopije  w ameri^  soitvera  - uitavnoni  licendn- 
ae.  ab  kitkad  i .ukradoK'.  pa  je  l^)nvo  zaitita  aatonkib  preva  na  softvet 
jeW  od  glavoih  spoiova  TokijZ  i Vaiin|tona. 

Izneoaduje  ito  ioate  ekooomiini  Japanci  jot  uvek  ne  znaju  ekonamii- 
no  da  kupuju  koffipjotere.  Oni  uglavoom  ku^js  konpjvta  a jednu  na- 
meD)i,  pa  se  0 jnak^  pnvredi'  ooie  nad  finna  koja  ima  viie  penonalnib 
kompjuiea  u obav^ai^  vise  zadatika  To  je,  dakako.  razbadvat^  pan,  a 
ogra^va  i oogscnosti  imenkdje  pojeduiib  srodnib  softvera. 

Japaod  so,  nanvoo,  svesni  tog  pr^iema  pa  » npmo  zao : pnatnpili 
sundtfdizadjl  Poslovne  kompjuten  podeti  so  gntbii  uilavmxn  lake  da 
mofu  konsiid  ptogranM  aaentke^  IBM,  a za  penonaine  otkupili  so  licen- 
co  aaedike  rinoe  .Mkto  sofT  za  jezik  .boMC"  i jedmovemi  .rom  kas^ 
a’.  Svi  japanski  proovodad  personalnih  kompjuten  pribvattli  su  aj  stan- 
dard za  kasetu  i sada  se  novi  model)  izndujn  sa  ulazom  za  to  jsss”  kare- 
to,  ito  znati  da  bez  obzin  na  proizvodada.  sve  kasete  mogo  biti  konione 
AkSvuD  kompjiuenma  ,.mss'  standarda.  Ved  pMoje  i adapuii  n siarije 
nodete.  kako  bt  se  .tnss'  kasete  atogle  pnkljudti  i na 
SVET  XOkirWTERA  / Oi>trO£MJ?  rs»s. 


KOMPJUTERSKA 


^adaralo'. 

Danas  Ijubiie^  ptmografskib  softseta  noze  bicaii  izsedu  siotine  igaa 
u kojima  se  osvajaju  i zavode  devojke,odvodeseu  jeftuM  hotele.  brane  se 
od  silovaoja  i perveraub  lipova  ili  se  dak  - ode  jedd  ili  sddu  ^ubavne  veS- 
lioe*.  Igre  so  posiale  vrto  mveniivne,  lako  u ojiina  ima  dosta  seku  i nasi^ 
po  ukusu  japaukc  poblike.  Najpopolamije  su  .toliu",  jnandd".  .ge^  iz 
bai^’,  a u vedini  se  ignd  suodava  sa  lepom  devojkom  koju  non  veSlim 
odgovoritna  na  pnai^  i ptavio  ponupciau  u pravo  vremc  navesti  da  mu  - 
poposte.  tma  ib  i drogadjih,  pa  o jedooj  ^nd  mors  odbrtmti  devojku  od 
pci  napasnika  koji  je  2ele  silovati,  pa  to  i unde  na  ekranu  ako  ignd  nije 
dovoytio  veSL  U drugoj  neki  pervetzni  strand  mode  devojku  sve  dok  je  ig- 
rtd  oe  spare  i zathn  - odvede  u hotel  gde  po^  pubedu  - zavodeqera. 
Upnvo  ovib  dana  pojavilo  se  viie  konpjuteTskih  lettjeva  seksa  uz  konide- 

animadje  i kotor-graTike.  pa  mladi  Japand  ox^u  na  kompjuttnffla  na- 
uditi  - lajoe  ^ubavi.  A nrtoUko  proizvodada  .adanno"  softven  oajavili  hi 
i prvi  izvoz  tib  pomo-pngrama  na  aineridko  ukiite.  Ako  to  dozvole  tamoS- 
nji  proptsi  o ponogranji. 


Buducnost  je  pocda 


PISE:  ZORICA  JELi£  SPECUALNO  Z\ 
SVET  KOMPJl  TESA  IZ  SJIJORKA 


I 

I 

I 


iodine. 

Zvao  se  LiN'IVAC  l.nuzimMierceo  ^rjiureKaki  mu 
je  nekdiko  Kkundi  da  refi  obiCnu  jedaadnu.  DaiU) 
kompmier  stoji  na  siolu  i liiu  jednaiinu  rekava  nekoli- 
ko  mitiom  pula  brie.  Pronaluak  £ipa  tiniegrainog  ko* 
K poinak  koispjuienke  revoiucije. 

Buducnosi  konpjuiera  je  u ra^oju  komunikadja.  ,Da  bi  se  kom- 
pjuier  korj$iio  kao  tetefoo.  iwophodno  je  razviii  kifoku'mrctu  jefiinih. 
kvatiKinih  komunikaciji  kqje  £c  povesvati  kotnpjulere  nmih  sisiena*. 
iiit  oam  Peter  Mitlkman  iPiier  Millmeoi.  potpredsednik  njujorkke  sof- 
nvt  kompanije  .InrofnaiioD  builders.  INC'.  .1'  kaiHxliriji  bududsos* 
li  koflipjuter  ie  bin  osnovno  sredsn  o za  telekomumkaciju  zb^  oeophod- 
nosii  lazDiene  lufonnadja  iznedu  razlidcih  kompjuten'.  pike  .New 
yoik  Utoes'. 

Vrto  je  izsesno  da  « kocnpjnicr  bhi  prisuian  u skoro  ssakoj  kuci 
Pomocu  ce  »e  kupovau,  plaeaii  ndini.  rezervisad  kane  za  pozoni- 
la  ili  za  avion.  Ntogucnosii  primene  ce  biti  ograjiiCene  saoto  covekovooi 
tnakiom.  Brzina  razmene  mt'oniadja  bieeveotna  vakoa  i posiace  u ovom 
danakn^m  smisiu  i^biii  svaku  svrtiL  Elektrovka  poku  preimiw  pe- 
ruke za  isio  vremeu  susednu  sobu  i nadrugi  koniineni.  Ako  primalacoi- 
ye  pored  kompjuiera.  ponika  cega  sa£ekau  u _elekimn>koni  sanduietu* 
Kolidaa  mformiaja  koji  se  urn  pvtem  make  preneii  je  neo^amtena.  a 
prenos  ce  kokiaii  manje  od  poiunske  marke. 

Posioyed;  leiekomunikjcije  su  jok  prilidw  skupe.  nedovolpio  razgrana- 
le.  a prenos  poruka  oije  bai  najprecizniji.  All  pravic  daijeg  razsoja  se  na- 
slucuje.  Compuserv'e.  jedna  od  posiojedh  mreka.  i Tfk'A  omogucavaju 
preiplainiaffla  da  prosere  red  leien)a  aviona  T%.A.  da  provere  da  ii  u 
avioBu  ima  mesta  i da  kupe  kartu  orkucasanjem  broja  svojih  kredjiaih 
kattica.  Po  redaa  Peter  Mchugh-a  iPiier  Mekhjui  poipredsednika  PA'.A 
ovakav  sid  rezenaaja  ukazuje  na  oabin  primene  kompjuiera  u buduc- 
Qosti.  Vecina  ameriikih  banki  radi  na  razvoju  sopsevemib  sisiema  ponto- 
cu  kojih  ce  kiedike.  puiem  svojih  kompjuiera  placui  raduK,  prebacivati 
part  sa  jedno;  raCuu  na  drugi.  prevent  aii  kamaie.  i sve  to  do  sada 
neizbek^.  Cekav  u redu  u band.  Dovoijan  je  same  kompjuier.  modem 
laparat  koji  omi^itdiva  vezu  sa  baodnim  kompjuieromi  i nanvno  nCun 
u hand.  Bankc  obeavaju  zakliiu  od  mahinadja  (prebacitanje  para  sa  lu- 
deg  na  svoj  radioj  pnnocu  vike  lozmki  koje  ce  same  kiedika  znad.  Ipak 
dnjenica  je  da  mjedan  sistem  povezan  lekfonskim  linijima  nije  potpuno 

Sta  je  tesfacka  iateligendja? 

Paraleloo  sa  iclekomonikacijama  razvijaa  se  i izv.  vekladta  inteli- 
gencija.  posebuo  oUasi  .razumevat^  govora'.  CilJ  je  da  se  sa  kompjuie- 
rom  razgovara  a rm  da  se  kuca  na  lastaiurs.  Kompjucer  ce  razuneti  in- 
strukdje  i uraditi  om  kio  se  od  njega  zataieva.  all  samo  ono  Sio  je  progra- 
tcurao  da  razuae  i uradL  Bak  kao  HAL  u .Odiseji  u svemiru'  Interesaa- 
100  je  da  se  bak  u Halovomgradu  Champaign  I Sanpebniudrtavi  llioois 
nalazi  kooipaoija  Supersoft  koja  je  oa  putu  da  proizvede  prvi  debar  sis- 


lem  za  razumevanje  govora  sa  IBM  PC  (mall  kompjuieri.  Piedsedcuk  Su- 
petwft-a  Herb  ScbildiHnb  Silii  smairada^govornajbolji  nadn  komu- 
nidrai^  sa  kompjcicrom.  -Ljudi  razgovaraju  jedni  sa  drupma  i fete  da 
razgovaraju  i sa  kompjuierom.  UosuImh.  vcc  govote  i sa  letefowm  na 
ncki  naCin'.  A kad  se  potpuno  usavrke  sisiemi  za  razumetat^  govora. 
ptogramski  jeaa  vike  nece  bin  potrebni  i mko  nece  norati  da  zna  ka  je 
bajida  bi  sabrao  dta  broja  pomocu  kompjuiera.  Reci  cejedmsutaoma- 
kmi'  _Sabeii  mi  73  sa  go", 

^0  se  rite  razvoja  ostiiib  oblasd  vektadke  intel^dje  mikljeiga  su 
podeijena.  Posebno  kad  se  radi  o ekspeitaim  sisiemima  lespen  sysiemsi 
koji  i^ukavaju  da  od  kompjuiera  naprave  lekart.  infet^re  i heinidare. 
Ti  siviemi  su  bazirani  na  vec  posto.iecem  hudskom  znaigu  iz  odredene  ob- 
tasR.  Sa  primer,  lekar  ce  ubaciii  sve  analize  i podaike  o paeijemu  u kom- 
pjiaer  i makioa  ce  izreci  natvrrotarniju  dijagoozu.  Tienuuio  posioji  ne- 
koliko  sisiema  i.Mvcin  za  dijaguozu  menii^usa.Cats-1  zicfravku  dizei 
kikomotita.  DendraJ  za  organsku  hemijuj.  Tvora  Mteio-a  iMajsmi  sa 
Stanford  univerziieusuvTlo  ponosni  uspehom  svog  progtama.  Sttu^ci 
iz  osam  naudoib  instiiucija  su  dobiii  na  uvid  siruaeiju  jiacijeaia.  dijagno- 
zu  koju  je  p^vio  Majsin  i dijagnoze  petorice  soudryaka  sa  Stanford. 
Majsiflova  dijagooza  ^kazala  se  boijom  Medunm  Marvin  Mioski  sa  In- 
wtsia  za  lehiMlogijD  iz  Masadusetsa  iMITj  smatta  da  su  postojed  pro- 
trami  pteuski  i da  jok  ne  zadiru  u sukiinu  ptocesa  mik|efiia.  1 Piier  Mii- 
Imeo  iz  .InformaiMn  builders-a'  smatra  da  se  trece  mnogo  oapredot  aii  u 
oblasii  vekudke  nSeligeiKije  ger  se  nc  poznt^  dovo^  proces  hudskog 
miJIjetijat  i da  ce  jos  dugo  prirodna  inteligencija  bib  jefnniji  od  vekudke. 


Orvel  mozda  nije  bio  a pravu 

Roboiima  ce  se  posveuu  vetika  paftija.  Po  oekim  ameridkim  prora- 
dunima.  ^)00.  godine  ce  najtrafemji  bin  sirudojaa  iz  otc  oblasu.  Japan, 
koji  je  do  sada  bio  u senci  .Amerike  (kto  se  tide  mikroptocesoraivo^ce 
glavflu  red  u pri^odnji  i upoirebi  robou. 

A sada  malo  o ptoblenuma.  Oni  lehnidki  su  i daitas  tec  prisuini 
Smana  se  da  je  svaki  bolji  program  bespnvno  kopiran  bar  jos  u desei 
primeraka.  Joi  oe  posioji  ludin  da  se  lo  spiedi. 

Kw  veravauw  svaka  revoluuja  i ova  ce  doneti  sa  sobom  note  soci- 
jalne  dileme.  Po  redima  Oejvida  bnela,  urednika  dasopisa  .PC  norld' 
oajyafnjje  je  sagledaii  problem  prekvalilikacije  ladne  snage.  Socijalne 
riMe  bi  se  m^e  pr^abiiL  Oni  koji  nemaju  za  hraoo  nece  knpo- 
vati  ni  soAvare.  Potrebno  je  ljude  obrwvati,  o^osobiti  ih  za  postove 
koje  komp.nner  ne  mofe  da  obivija.  pokazan  im  da  je  to  ipak  gomila 
krafova  i mciala  koja  ndi  same  ono  kto  joj  je  redeoo.  Nespe^  je  da 
kompjuier  mofe  pozinvoo  da  uiidt  na  p<^l|kai^  kvaiiieia  zivota.  Co- 
vek.  c^oboden  dosadoib  svakodnevnib  poslova.  ima  vise  vremena  da  sc 
posveti  kRUivnijiiD  sivaiima. 

Veze  medu  ytrdima  ce  se  udvrsiiti.  razdaijine  smanjiti.  .Mozda  Orvel 
ipak  nije  bio  u pravu 

(Auior  je  rugisur  kompjuterskifa  nauka  sa  b^njorkkog  uniterziteiai 


SVET  KOWJUTERA  / OKTOBAB  1964 


GOKDRI  SE 


Rl’ 

mjnocniJi 

PERSOnRLHC 


Iff  jt  licM  nnur  i^voMnlio 
•MM  mMerijM  o4  M4a 
aijtedk  u tat  kltse.  keji  mit 
ia  ft  pfftit  I kM^jottrska 


jdt  je  prt  in 
godlne  IBM 
PREDSTAVIO 
SVOJ  PC  u bo- 
lelu  .\'aldorf 
Hin  jt  pn«uino  siMinak 
siniiivika  i nonnan.  Ouda  je 
prodaio  oko  mi'ron  PC-a.  i ra£u- 
nar  je  posuo  gotovo  mdusnirski 
sundatd  u svojoj  oblatti.  N'a  irt- 
ci  rodtndan  {vop  prvenca  IBM 
je  zakupio  hotel  u 1620  soba  u 


Dala&ti  I poztao  oko  2400  ljudi 
.od  unaia"  da  bi  pnkazao  ivoi 
novi  proi7\i)d.  Auoosfeni  )t  pod- 
ftcaJa  na  lude  tndeseie.  iako  oo- 
ti  n^nar  pripada  9igunio  ne- 
kitn  dmgim.  mo2da  tudim  dtve- 
defctim.  Pivo  I \iDo;e  teUo  po- 
locima.  ^ara^no  na  rafun  kuct 
Iza  le  lake  zabave  odvijao  «e 
.teiak"  biznis.  IBM  AT  jc  n»- 
oitno  ime  no\<^  radunara  u po- 
rcdicePC-a.  ATjesktadenicaod 
Advanced  Technologv.  To  je  lid- 
ni  ndunar  c dvoaruko  trcom 
memorijorn  od  najvenb  perM* 
nalnih  kompjuirra  kojih  ima  na 
ittiUu.  Ima  mogucnni  f«Kaaja 
u kompjuieisku  tnteiu.  lako  da 


I deaetinc  kontnika  mogu  lilovT^ 
mm  komuniciraii  > utin  pen- 
I rcmim  jedinicama.  laim  prc^ra- 
I miiaa  i podaama.  IBM  jc  phka- 
I eao  1 »%aj  pni  program  koji  radi 
» . ptozorima".  Naime,  ekran  je 
I programski  i^e^en  na  ndtoliko 
, fekcija  u kojima  se  odMja  i&io'- 
retneno  nekoliko  prognuna. 

I poslednje  vreme  IBM  je  po'u- 
kao  nekoliko  pravlh  poieza  da  bi 
poboijsao  ••oju  prodaju. 

PC  junior  >«  aije  bai  najboije 
prodafao.  Zato  je  taiunaru  po- 
vecaaa  velitina  memorik  koja  se 
dobija  u osnovRoj  verziji.  prome- 
i^rna  mu  je  lastaiura.  a cena 
SRizena  u 1269  na  999  dolara. 
Meduiim.  u non  AT  pola2u  veli- 
ke  nade.  L Ojegaje  ugradcn  noti 
lniel-01  mikipproctsor  S02S6  za 
koji  je  IBM  kupio  i iicencu.  On 

rad)  2 do  3 pula  biie  od  proceso 
ra  m agndnwg  u PC-a  i PC 
XT-ea.  S o\un  iiiikropfoc*>orom 
mofuee  je  obav^aii  nekoliko  za- 
daiaka  iitovremena.  Zato  ft  na 
lom  IBM-Ofom  radunaru  mogu- 
cc  radii!  5 progrannma  koji  >u  do 
sada  bili  nameiueni  tamo  velt- 
kim  wtemims.  Ceru  mu  je  3995, 
odooino  5795  ddara.zutitno  od 
vem.je.  Ono  iio  brine  IBM-ote 
struir^e  za  crAiie  je  da  otaj 
DO\i  liCni  raiunar  ne  bode  kon- 
kurencija  ^amom  IBM-u.  odnof- 
no  vecim  siaemitna  ove  firme. 
Izgleda  da  ovaj  novi  IBM-o\ 

pto) z\od  nede  ufroziii  APPLE-a 
koji  odhdno  ptodaje  '\oje  mode- 
It  lie  i Mackintosh  |9fl.000  za  se- 
dam  moeci  ose  godinei.  a kuji 
su  dost!  jelciniji  od  notog  IB.ki- 
-a.  No.  nisu  h»i  ni  lUa  klata. 

Da  ne  bi  bilo  problema  • proda- 
jom  notog  AT,  IBM  je  organizo- 
vao  oajt'Ku  reklamnu  kampaniu 
poznaiu  do  sada.  Ratunar  le  see 
u prodaMiicama  i oOekute  >e  da 
« do  kraja  godtne  bin  prodato 
oko  ,10.1)00  primeraka. 


PC  I U 
NASOJ 
ZEMUI 


iiiisia.il 
nutku  je  IB.M-dv  prvenac  lednos* 
tarn  naztao  PC  Iperwoal  com- 
puter ij.  Iiini  ndusari.  Za  ufflo 
tngodioe  IBM  Kotrvopoviieod 


35  - <nog  irziSta.  a i dabe  w u 
siilnom  tuponu. 

Poscbna  karakteristika  PC.  orga- 
mzos  anog  oko  $0Bb  mikreproc^ 
son  tod  kojeg  sigumo  ima  i bo- 
bib).  jesie  izuzHso  bogaisivo  soT- 
iverske  podrike.  ko  je  uosialom 
uvck  I bila  glavna  karaktensuka 
IBM-ovih  maiina.  Zbog  s\ega 
toga  mnogi  drugi  proizsodari 
kompjuiera  laminju  vapksene 
modele  koji  su.  manje  ili  vrie. 
kompatibilni  sa  PC.  pa  k kite 
udsak  da  je  siandardni  litni  la- 
Ouaar  najzad  naden. 

Ono  ko  mnnge  koji  raOunar  pn- 


h>ai2iu  kao  neopbodnu  alatku  u 
svakodnecnom  radu  mole  po- 
sebno  obradovati.  jene  test  koja 
je  oedavno  siigia  iz  .iRHnrtj- 
da'.  generalnog  zasiupnika 
IBM-a  za  Jugoflaviiu.  PC  « od 
ove  jeseni  moci  da  kupe  i nak 
kupci. 

I'zalud  smo  se  ponadali  da  se 
.lueflrejd*  nece  povesti  za  pn- 
merom  nekib  nakh  proiztodaCa 
rsfunara  i da  PC  oece  koliaii  na 
naletn  tiiiku  tike  nego  na  tiliku 
Mbedojh  zenaba  inunjc  od  *UU0 
DM  iLi  2000  englesktb  funtii.  Po- 
Cetna  cena  Je  SOOO  dolaral!' 


SPECTRUn 

HR 

RRSPRGDRJI 

Sottiii  uSiMkItfotik  pagMs:  QL  /t 
M Mtf*  jiea  je  grtutuk 

proifloJiift  ifKrnima  l6AkM»i 
ipecinm^S  Kb  kapdmt  w di/e 
>oft*etski  pokhi  ii  6$  fmti 
Kla^  SinklertCliseSindairije 
izgl^  teko  sednu  problema 
eezanih  za  ambiciozno  zamikbeni 
QL  i ouj  raOunar  u zaista 
pnmamb’tim  karakierisiikama  i 
posebno  povotjnim  odnosom 
pcrformanse  crnaisio  je  i inaCe 
u\  ek  bila  najiaia  strana  Sinklero'  ih 
proizvoda  i poslednjih  meseci 
uredno  ui2e  do  kupaca.  C ak  se.  za 
najbliiu  huducnosi.  najatijuje 
njegova  prodaja  preku  kirokog  lanca 
prodat  nica.  L'  isio  s reme  na  iiZiku 
su  se  pojastie  i brojne  nezasisne 
firmt  koje  larwtraju  soft  t er  i 
hard\er-ke  dodaike  za  QL-a.  ko 
osairacunarCimjoiairakiisniiim 
S drtige  stane.  spectrum  k osuo  bez 
ivogjeflinog  kampaCa.  koii  je  po 
reCima  direktura  Sinclair  Researcba. 
NajdZela  Serla  i\igel  Searlei. 
odigrao  svoju  ulogu  ■ po  procem 
firme  nema  t ise  razio^  za  niegos  u 
proizsodnju.  U isto  treme  naiavijen 
le^estanakpcoizsodnjei  16  Kb 
specinima,  a kupcima  speciruma  -18 
K se  sKdajepoklon  u softs  erskim 
proizsiidima  u srednosu  oko6U 
fumi’Takode.  kupci  mikrodraisj  - 
imerfejsom  ’ dobiiaju  6ak  Cetiri 
besplatae  kisete;  demonsiracioni 
biznissTas«ord-om2i 
Masienlie-om.  kasetu  s igrom D 
Am  Aiac  i programom  Games 
Designer,  kao  i Mank-kaseiu.  Sse  su 
■0  potezi  lulosVcni  stanjem  na 
iiZiku  I na  iztestan  naAn  ne 
ptedsiasbaja  iznenadenje 
Mogucnost  peestanka  proirodnje 
samog  spectruma  ikojeiiu^  u 
proii^  bio  uobkajen  naoin 
ponaiianja  Sinklera  pri  pojasi  notog 
modela  i kaiegoricki  se  ndbija  uz 
obrazloLen^  da  on  i QL  pnpadaju 
sasvim  razlifitim  klasama.  Ipak. 
■zgleda  da  se  njegosa  proizsodnju 
sell  u Ju^u  Koreju.  lugoslasiju 
I ISKRA)  i joJ  neke  zemlje. 

$10  se  life  poslosnog  itspeha.  Klajs 
Sinkler  moZe  biii  za^soban:  43 
odko  cngleskog  trZika  kucnih 
rafuoara  pnpada  njemu.  a ZS 
model)  su  prodani  siron  sveta  u 
zadjvbujucen  broju  komada  - fak  3 
miliona. 


SVHXOMNurm/  (xrofiM  issd 


o na  goCclku 


I II 

K/ 


dustrijske  revolucije  i 
ovo.  do  jute  radikaino, 
milljenje  danas  je  opSia 
prihvaCeno.  Ja  &e  poipuno  slaiem  s 
tim.  mada  bi  proces  o ko^is  govorimo 
pre  irebalo  tmatrati  ireiom.  a ne  dru- 
gum  revolucijom 

Po  meni  prva  revoiuciia  sc  odigrala 
u vrcme  kada  je  (ovek  nauCiu  da  teje  i 
iaojc.  ekondavajuci  lako  nomadsko 
lovca  koji  je  ailom  pnlika  vc6nu 


provodio  u polrazi  z. 

Seljak  je.  kada  vei  govorimo  o lom 
prvom  revoiucionaru.  mogao  svojom 
ratar&kom  delainoite  da  hrani  scbe. 
all  I nckoliko  osoba  oalobadajud  ih 
poirebe  da  se  aami  ishranjuju.  I oni  su 
sc  okrenuli  pravtjmju  sivari  - aiova  aa 
poljake  radove.  poauda  za  kuCu.  kodija 
. w. — i™..,  puiovanja 


brodova  y. 


Podeli 

irane  velike  povrtine  od  neprijalelja. 
Mnogi  «u  verovBlno  talili  za  3^n< 


ixnijirr 


odraz  loga,  afi  Je  ova  promena  dovela 
do  poratca  i iirenja  tianovniitva.  Nije 
bilo  ianse  za  povnilak  na  staro. 

Druga  velika  promena  odigrala  se 
krajem  XVlil  veka.  kada  smo  naufili 
da  izgradujemo  predmele  ne  pomocu 
ruCnih  alalB  ve6  poma£u  matina.  L' 
sivari.  ova  promena  je  bila  posiupna; 
maSine  za  tkarve  odevnih  tkanina.  iako 
rueno  pokretane.  i mnogi  drugi  pnmeri 
postojali  su  joi  o rimsko  dobr  * 


element  u onome 

ilo  nazivamo  industrijskom  revoluci- 
jom bio  pronalazak  snage  pare,  koji  ni- 
je davao  samo  maiine  za  industriju  ve^ 
I snagu  za  transport.  Energija  uglja  za- 


ergiju 


Opel 'sc  sianoVniUvo  povctelo.  ljudi 
su  puiovali  jot  dalje.  a branjene  terito- 
rije  su  postale  vece.  Opel  su  Ijudi  2ali!i 
za  protlotcu  kojs  je  pc»tojala 

naieg  svakodnevnog  iivi 
oko  naiih  ognjitta,  bivale  sye  bo^lije. 


Veiiki  broj  Iju^i  je  postao  Slobodan  di 
vodi  misaoniji,  sludiozniji  livot  na  uni- 
verzileiima  za.  u krajnjem.  dobrobil  i 
hapredak  nauke. 

Tako  dolazimo  do  trete  velike  pro- 
mene  keja  leti  na  nama  - Izv.  druge  in- 
dusinjske  revolucije.  I>elimieno.  ona 
je  izazvana  zamenom  radnika  u fabri- 
kama  robotima  i rsCunarima.  a deli- 
miCno  kvalitaiivnim  skokom  u obradi  i 
prenosu  informacija.  A u celosti  to  se. 
ovaj  ill  onaj  naCin.  doliCe  kompjuie- 


Pozitivno  u ovom  procei  , 
se  ljudi  oslobadaju  letkog  rada  u Tabri- 
kama.  Negaitvno  <i  ono  tea  ved  vidi- 
mo)  jeste  to  tto  raste  broj  nczaposlenih 
I siromatnih  To  je  jedna  od  nesrednih 
posledica  koju  ireniitno  ne  moiemo  da 
■preCimo,  ali  je,  verujem.  tamo  pnvre- 


GnSo^  badacaosti  gase^atace  obiki  zitota  aa  bazi  sijkipima  - nkao  je  ser 
Klajr  Siakler  (Clhe  Sioclair)  pnd  Samom  Koagnsa  SAD  za  piiaaja  badacaos^ 
ti.  OfaJ  gotor  preaosim  a celiai 


Dsnas 

science-nction,  sutra 
srvaraost:  buduca 
iiioa  vozila  kojima 
M upravijati 
in(eiigeiitn«  maSine 


padom  broja  zaposlenih  direktno  u 
proizvodnji.  Tamo  gde  je  40-ih  gudma 
radilo  odsto  u fabrikama.  samo  po- 
la  sioleda  kasnije  nede  radili  ni  10  od- 

horizonte  koliko  t pretbodne  dve. 

Ovo  jc  pogicd  na  naie  vreme  koji  je 
sve  populamiji.  To  je.  verovst""  - — 
Ian  pogied.  ali  ako  oslanemo 


lalogTji  ta  industrijskom  revolucijom 

promaci  te  nam  jedna  mnogo  dr 

lidnija  slidnosl. 

' Umesio  vradanja  sioledima  i hil 
ina  godina  unazad  za  poredenje 
iimvreraenom.ja  bih  vas  vraiio  u . 
ilosi  dak  milion  pula  dalje  od  podeika 


godina.  rodiio  se  netio  jedin 


ijenika  dudne  slotenosii  spajala  s 
rastudi  u svojoj  finodi  dok  nisu  podelu 
da  Iranstormitu  sundevu  sveilosi  ' ' 


SVET  KOMPJlTTEflA  / m 


M Mmm  reprodukuju.  Mitijardu  godi> 
cu  (u  ovc  prve  bakterije.  tako  lajan- 
uvepo  naat^e  i apajajUCT  se  u tive  ko- 
Uwije  aazvaae  atromaioliti.  bile  jedini 
tivM.  AU.  Hi  mllijarde  godina  kaanije 
one  au  evoluirale  u Coveeaiutvo. 

Kada  sam  bio  deeak  Sitao  aam  nauC- 
no-fantastiene  pride.  U co  vreme  glav- 
na  lema  j«  bilo  otkride  nekoa  bvoinog 
oblika  razlieilog  od  naSeg.  Populama 
ideja  >e  bila  2ivot  zatnovan  oc  na  jedi- 
i^qjima  ugUeaika,  ved  ailicijuma.  Us- 
koro  de.  ja  mislim,  ove  pride  i^edati 
neobidoo  prorodanake  jer  de  iivot  za- 
sRovan  na  aiUciiumu  poalojali.  Or  no- 
de biti  proizvod  pokutaja  i greiaka  u 
proceeima  u proioplazmi  lokoin  milio- 
na  godina  ved  rezuhat  dovekovih  napo- 
ra  u samo  jednom  stoledu  ili  mapic. 
Smatram  da  de  put  na  kojem  <c  tilici- 
>um-elektronska  indusirija  ved  nalazi 
dovesti  do  tivoia. 

Ljudski  mozak  sadrti.  kako  mi  je  re- 
deno.  deset  hiljada  miliona  delija  I sva- 
ka  od  lyih  moie  imati  hiUadu  veza. 
Ovako  ogromni  brojevi  se  korisce  da 
nas  obeshrabre  i navedu  na  to  da  od- 
bacimo  mogudnosi  konstrukcije  maii- 
ne  sa  sposoonostima  natik  na  (judske, 
ali  tmo  sada  doili  do  trenutka  kada 
smo  u to  matye  sigumi.  Uskoro, 
motda  tamo  za  1 0 Hi  20  godina.  modi 
demo  da  sasiavimo  maiinu  slo2enu 
saiv  ljudski  mozak,  a ako  modemo  on- 
da  to  i hodemo.  Potom  mote  ptodi  do- 
sta  vremena  da  lu  maiinu  nadinimo  in- 
leligenlnom  upisom  odgovarajudeg 
sofvera  ili  promcnom  njene  stnikture. 
ali  de  se  i to.  cakode,  dogodiii. 

Siguran  sam  da  de  za  nekoliko  dece- 
nija,  a ne  sloleda.  silicijunuke  mi^ine 
prvo  poslati  ravnopravne.  a zatim  i 
oadmaiiti  svoie  ljudske  pretke.  A (ada, 
kada  nas  nadmate.  bide  sposobne  da 
same  sebe  konstrvitu.  U pravom  smis- 
lu  redi  bide  reproduktivne.  Silicijum  de 
j okondati  dugoirajni  monopol  ugljenika 
I - i nas.  preiposlavijam,  jer  se  viie  nede- 
mo  modi  smatrati  vchunskom  inteli- 
gcnciMm  u znanoj  nam  vasioni.  U 
principu.  ovo  bi  se  moglo  sprediti : bide 
onih  koji  de  to  pokutali,  ali  de  se  to 
ipak  dogoditi.  Poklopac  Pandorine  ku- 
tije  je  podeo  da  se  podite 

^gledajmo  malo  boUe  sadalnjost. 
Do  kraja  ove  decenije  pad  proizvodiqe 
bide  okondan,  a broj  radnika  u indi^ 
iriji  Britanije  manji  od  10  odsto.  Proiz* 
vodi  de.  naravno.  bill  i da|je  potrebni. 
ali  kao  Sto  je  to  ved  sludaj  sa  poljopriv- 
redom.  uvoz  i tehnidke  promene  de  uti. 
cati  da  se  pad  broja  zaposlenih  u in- 
duslriji  ne  oseli. 

Pride  o infortnacionoj  tehnologiji 
mogu  da  nas  zavedu.  Tadno  je  da  je 
jedna  od  osnovnih  erta  godina  koje 
dolaze  dramatidni  pad,  motda  i za  fak- 
tor  100,  izdavadkih  cena,  kako  lehnika 
video-diskovs  bade  zameryivaia  papir. 
■ ovo  mote  bill  znadajno  isto  kao  pro- 
nalazak  pisane  redi  ili  Kekstonovo 
(Caxton)  uvodenje  olovnih  slova. 


rida  o infonnaeijskoj  leh- 
nologiji  zamagOuje  suili- 

da  kate  da  ljudi  upravlja- 
ju  informaeijom  a ne 
maSinama.  ali  aulbna  nije  u tome.  Pra- 
va  revolueijn  km  podii^  je  revolttcija 
inieligencije.  Qekironika  zsmenjuje 

Sudski  um.  kao  ito  je  para  zamenila 
udsfce  miitce,  iako  je  zamena  • najma- 
egeg  inieleklualnog  poslupka  u proiz- 
voditii  lek  na  podetku. 

iapanci.  sa  ICOT  programom.  imaju 
za  ^ da  naprave  radunare  koji  de  ra- 
XOUPJIJTERA  / CVaoeM  199* 


dici  sa  pojmovima,  a ne  sa  brojevima,  ■ 
koji  de  bill  ne  hi^ade  puu  jadi  od  da- 
naiiyih.  Ovo  je  izazv^o  brz  odgovor 
Amerikanaca.  Posloji  veliki  zajednidU 
program  razvoja  vodedih  kompjuter- 
skih  kompanija  SAO^  taj  program  je 
ogroman,  a i IBM.  iako  nitia  ne  govo- 
ri.  verovatno  ima  sopstveni  program 
vedi  od  svth. 

Ovi  program!  obuhvataju  ono  too  se 
nejasno  naziva  peta  generaeija  raduna- 
ra.  To  je  zaisca  potpuno  nova  vrsia  ma. 
tina  i razlikovade  se  od.danaXnjih  radu- 
nara  isto  kao  tto  se  razlikuju  danainji 
kompjuteri  od  maiina  za  sabiranje. 
Bez  obzira  koliko  modne.  ove  maSine 
nede  ostaii  dugo  previle  skupe.  zahva- 
ijujudi  napretku  indusirije  poluprovod- 
nika.  Jednom  kada  budu  na  raspolaga- 
nju,  one  de  podeti  da  zameiyuju  Ijud- 
sku  inleligenciju  i na  najviiem  nivou 
apstrakclje. 

Jednostavni  mikroprocesor  ima  do- 
volino  inieligencije  za  ssd^nje  robole 

110  se  koriste  u proizvodnji.  Kako  ro- 
bot! budu  udili  da  vide  i osedaju,  moz- 
govi  de  im  rasii.  Najzad,  i to  ne  u iako 
dalekoj  bududnosti.  oni  de  donosili  od- 
luke  na  samoj  proizvodnoj  traci,  .ono 
Sto  dsnas  radi  dovek. 

Van  rabrika  mi  koristimo  ljudski  um 
pee  svega  na  dva  nadina;  za  proSireive 
znaiya  i donoienje  odluka.  Prvo  od 
ovog  danas  nije  privilegija  samo  dove- 
ka  zbog  razvoja  tzv.  ekspert-sistema  u 
kojima  se  stedeno  znanje  s(rudi\|aka.  iz 
rudamva  na  primer.  smeSta  u memori- 
ju  radunara.  Prenos  znanja  sa  doveka 
na  maiinu  nije  ni  lak  nl  brz.  ali  jednom 
izveden  on  moie  da  se  kopira  po  ie|ji 
na  bezbroj  radunara. 

Sposobnosi  donoSenja  mudrih  za- 
kHudaka.  koje  odekujemo  od  dokiora 

111  advokata.  na  osnovu  brojnih  ili  os- 
kudnih  podataka  de  joi  dugo  oslali 
monopol  doveka.  ali  ne  i zauvek.  Pets 
generaeija  radunara  de  modi  i to.  Suira 
demo  naSe  zdravsivene  tegobe  jgovorici 
radunaru  isto  kao  i doveku.  Dodi  de 
vreme  kada  de  lakva  maiina  bill  u ku- 
di.  pa  nede  biti  poirebe  da  idemo  leka- 
ru  omogudavajudi  nam  ronogo  redov- 
nije  pradenje  siaiya  zdravija  nego  Sio 
nam  to  danas  ekonomski  razlozi  do- 
puitaju. 


a ita  je  onds  svrha  svega 
ovoga.  ako  u toj  zamil- 
Ijenoj  bududnosti  nema 
poslova?  Izgieda  dudno, 
ali  motemo  da  nademo 
analogiju  u proilosti.  Slobodni  ljudi 
Periklove  Aline  nisu  vodili  mnogo  dru- 
gadiji  livot  nego  ito  demo  motda 


lde  demo 

>i  robove.  ZahvaUujudi 

, obrazovaiyu.  slobodni 

Oudi  u Alini  izgieda  da  nisu  imali  pro- 
blema  sa  ispuryavaryem  svog  vremena. 
Kao  Sto  su  i oni  radili.  i mi  demo  obre- 
zovaii  naSu  decu  da  cene  lepe  sivari  u 
llvoiu.  da  zavole  umeinosl.  muziku  i 
nauku.  Ipak.  mislim  da  de,  ia- 

ko  lo  izgieda  dudno,  biti  lakie  da  se 
napravi  maiina  koja  podudava  maie- 
matiku  ili  lalinski  nego  ona  koja  igra 
lenis.  jer  ovaj  drugi  posao  zahtevo  do- 
noienje zspanjujude  suptiinih  i brzib 
procena  i odiuks.  zajedno  s preciznotn 
akeijom.  iako  se  to  sigumo  mote  ura- 
drti.  I bide  uradeno.  Ne.  naravno.  da 
nas  oslobf^i  zadovoijsiva  igranja  igare 
ved  da  nas  oslobodi  monolonije  i opas- 
nosli  na  primer  jednog  skoro  islo  loli- 
ko  slotenog  posla  - votive  auiomobi- 


vaiqu  s jednog  mesta  na  drugo  u bilo 
koje  vreme.  Za  to  pladamo  cenu  u Ijud- 
skim  iivolima  i zagadenosti  naie  okoli- 

Bududnost  obedava  bo^e  reieqe. 
Predvidam  da  demo  imati  poipuao  au- 
tomatizovana  lidna  vozila  sa  svom  tlo- 
bodom  u prostoru  i vremenu  kao  ito  je 
imamo  sa  danainjim  auiomobllima,  ali 
upravljana  inteligentnom  matinom. 
Ona  de  se  napajau  elektridnom  energi- 
jom  iz  sopsivenih  baterija  koje  de 
motda  dak  biti  punjene  u votnji  putem 
iadukeije.  Ova  vozila  daleke  budud- 
nosti bide  beiumna  i disia.  ali  iznad 
svega.  oslobodena  mogudnosli  ljudskih 
grelaka,  Ona  nede  morati  da  budu  og- 
ranidena  na  lOD  ili  140  kilometara  na 

300  km/h  bide  bezbedne  i ekonomid- 

Magneina  leviiacija  mote  zameniii 
todkove,  e uz  bo|ji  kvalitet  votnje  i 
duti  tivot  vozila.  poito  nede  imail  po- 
kretne  delove,  nede  bill  polrebno  ni 
sialno  servisira^e.  To  de  bin  vozila 
sposobna  za  najdute  votnje  na  zemiji, 
vodi  i u vazduhu. 


Pov< 


ivrieni 


ju  kompjuiersku  opremu  dovodi  do 
suitinskih  pobuljianja  u oblasti  usiuga. 
Jedno  od  nh  je  i delijski  radio-sistem 
komunikaeije  koji  se  sada  razvija  u ne- 
kim  gradovima  SAD.  Smatram  da  je  lo 
jedno  delimidno  reienje  opiieg  proble- 
ms povezivanjs  ljudi  teleronom.  bez 
obzira  gde  ili  kada.  Samo  nas  ekonom- 
ska  ogranidenia,  a ne  tehnidka,  spreda- 
vaju  da  imamo  zaista  lidne  lelerone. 


KOMPJVTERtXOVArst 


opsianu  u za  nas  neprijateljskoj  okoli- 
ni.  Tako  ce  puslirge  procvetali  i rudar- 
ska  okna  bin  ocvorena  na  dnu  oekana. 

U joi  dalioj  bududnosti.  kombinaci- 
jom  blagoslanja  koje  de  nam  ovo  novo 
daba  doneti  i tehnologije  koju  de  obez- 
bedili.  motemo  zaista  da  podnemo  ko- 
ristiti  svemir  za  naiu  dabrobii.  Modi 
demo  da  konsiruitemo  pro^ran,  za  do- 
veka pogodan  svet  u svemiru.  dom  ta 
hiljade  ili  milione  ljudi  i ako  tako  odlu- 
dimo  motemo  poteli  da  tragamo  za 
svetovima  van  nsi»  sundevog  sisiema 
i sa  naseljavanjem  aalaksije. 

Prmls  Dratsss  Pefotic 


SOFT  SCENK 


Zablude  o 

„pametnim” 

masinama 

KOMPJU- 
TER  NlJE 
NEPOGRE- 
§IV 

I'dtktmakomndwattast 
fnsie,  * mi  Dtta  iM 
bt4tm*iaim*iiai»k*mai$wnie 
ieae 


OuJ  ko  veruje  da  m rezultati 
izn£uMvan}t  poiso6i  konipiu(eTa  d 
vrakom  slu^ju  laini,  ili  jc  veliki 
opcimisu  ili  DC  zna  mi^o  o 
kompjutfTima.  U ovari.  u 
elcktronskom  raiooaru  sc  pojavjjuiu 
greSke,  a mi  treba  da  budemo 
zadovoijni  ako  aisu  suviSc  £cs(c. 

1 dkepni  kalkulaion,  ckspeni  2a 
lablicu  mnozcnja.  nisa  van  svake 
sumi^.  Oni  imaju  svoje  siibosn, 
karaktensti£ae  za  elekiroosko 
ntuoaj^e.  ab  po$to  u svakodnevnoj 
upotnbi  oaji^  daju  taCac 
rczultaic.  sUoni  smo  da  povcrujono 
da  su  savrkni.  A lo  ^ pogreiai) 
zak^uiak  koji  moke  da  ma  ozbilpve 
posicdice. 

Sitae  gnikesemmue 
Ako  dkcpoi  raiunar  u£bo 
Ezredunava  disu3-f4-7idaic 

2 X 3 — d,  (0  joi  IK  zoad  da  on  uvck 
a6K)  radi.  Rcciow  da  ircba  izvaditi 
kvadratni  koran  iz  broja  2,  a potom 
bro>  koji  sc  dob^  kao  rezultai 
ponnobti  sa  samim  sobom.  Taian 
rezului  bi  irebaJo  da  bode  2.  Ako 
katkulaior  izndaoa  da  je  to 

1 .9999999.  Remamo  jc^  lazloga  da 
sc  zabrinemo,  jer  uj  1^  mokemo 
da  (Hibvuimo  kao  2.  iako  oas  situ 
greika  opomii^  da  ima  razloga  za 
opreznosi.  Tnba  ponoviti  opetadiu. 
i to  sa  rezultaiom  prvog 
iztakunavania.  Ako  ovoga  puu  ne 
dobijemo  opet  1.9999999,  nego 
rccimo  I.9999998,iooDda  znaii  da 
14 


Velika  Britaaija 


VeKka  Briianiia,  »i^  $ najv 
dim  btojcm  liteib  i kucnih  ndun. 
ra  u svetu.  pre^av^a  je  progr 
Rtima  oameoietiiffl  igri  i zabav 
Skoro  svakodnevna  na  tdbitii  ■ 
pojav^je  nova  kaseia,  a pedanu 
stadai^ri  mikro-trkikta  urcdn 
beleke  put  do  onib  kojima  je 

namei^na. 

Kofistedi  sc  podacima  dobijei 
od  najjadib  ^vadkih  kuca  s Q 
trvi  napravili  smo  cop-liste  najpt 
pulamijih  pfogranu  namcajcm 
ZX  Spectnunu  r Commdorcu  64. 


oaia  dudesna  sprata  gieki  u ratunu  i 
da  se  grekka,  sa  svakom  oovom 
openci)om.  povecava. 

Ako  se  lakvc  g^ke  dogadajo 
kompjuteni  koji  svake  sckuode 
obavya  na  biljade  raCunskib 
t^Ktadja.  on  noie  u najkracem 
vremenu  da  da  potpuoo  pogiekac 
rezultaie.  I onda.  ako  neupuceni 
korisnid  imaju  bezgnmdno 
poverenje  u kompjuier.  kto  je  test 
shidaj,  ovaj  maze  da  dajc  i sasvim 
neobidDe  rezultaie,  a da  se  a njih 
uoptie  oe  posumnja. 

Moie  4a  im  se  tenije 
Upravo  lako  se  ponela  jedna 
poznaia  firma.  proizvo^ 
aaudno-iehnidkih  radunartpre 
nekoliko  godina.  kada  je  irebalo  da 
prode  nekoliko  nedeya  dok  nije 
prunala  otiglednu  gi^u  svog 
najnovijeg  kompjutera.  kojiai  se 
ioade  ponosila.  Taj  laiuoar  je 
radunao  da  je  0. 1 : 1 0 •«  OiXI  I . lako 
svaki  osnovac  zna  da  rezultai  neba 
da  bude  0.01 . Tek  kada  je  ovo 
objavIjeDO  u .>yujofk  lajnisu''. 
proizvodadi  su  prihvaiili  da  se 
pozabave  greikom.  Pokazalo  se  da 
jc  grubi  grekka  u izv.  sistemskom 
programu  ptokla  krozsve  koutrole  i 
prilikom  pmaranja  binamib  u 
decimalne  brojeve  dovodila  do 
grekke  u dcdmainin  mesuma. 

C svakom  sluCaju.  kooipjuierska 
anunetika  nije  j^nosiavna  stvar, 
ito,  naravno.  nije  opravdame  za 
pogrekne  rezulute.  jer  su  li  problem: 
- i igibosa  reketga  -godinama 


po/iuii.  MaiematidarMlijcm 

SPECTRUM 

u ovoj  obitsti.  kade  da  .radunari 
mogu  bczuslovno  tako  da  se 
koncroliku  da  lyihovini  rezuhatinia 
modemo  da  verujemo".  On  je  pri 
tome  svakako  misJio  na  oeposredni 
.izlaz"  imemih  kompjuterskih 
ancmetidkjh  funkcija.  Ati  grekke  u 
raduou  mogu  da  se  pojave  i pri 
besprekomoj  kompjuterskoj 
antmetici  - onda.  oaime.  kada 
programer  nespreuto  ili  pogrekno 
oapike  svoj  ptogiam.  A ovome  se 
desfo  ne  posveduje  dovoyoo  paitge. 
Savesni  programer  zbog  toga 
pa^vo  tesiira  svoja  rekema  prt 
nego  klo  napike  i jedan  red  koda.  a 
onda  tako  uradi  program  da  se 
pojavi  kto  manje  krilidnih  siiuacija 
kako  bi  iz  makine  izvukao 
mtksimum  tadnosti  u izradunavanju 

ICRA  PROIZVOOA 

1.  FallTbrattk  (Micromega) 

2.  ■letSetWil))'  (Software 

Projects) 

3.  Jack  aid  tbe  fFTm) 

su«M.n 

4.  Toraado  Low  (Vortex) 

Level 

5.  BiaeTbaadcr  (Fotudiy 

Systeinsi 

6.  'Match  PoiM  (^ool 

7.  Cbegwmd  (Pskm) 

Fl^ 

S.  3D  Tank  (Reairunei 

9 Lords  tf  (Bejrond) 

MiMghl 

10.  Psrtroa  (Bevmxl) 

COMMODORES 

se  pokaiu  nepouzdanim  u 
radunanju,  ali  samo  ako  im  se  za  to 
pniii  fflogucDosi.  Oa  bi  se  to 
spredilo.  svi  aktert  moraju  da  daiu 
maksimalas  doprioos 

Proizvodad  kompjutera  mora  da 
vodi  brifu  o tome  da  intcnii 
programi  i u granidnim  sludajoima 
budu  n pogledu  artimetike 
besprekomi. 

Za  pri^ramera,  opet  nije  dovoyno 
da  tadno  poznaje  karakienstike 
svoje  makine.  On  mori  dase  tazume 
i I awliza  grelaka.  jer  de  samo  tako 
bid  obezbeto  od  podmukJib  zamki 
eiektronskog  radonanjt. 

TANJUG  - ^Kcijalni  seiMs 

IGRA  PROIZVODA 

1.  SpaceWalk  (Masienronic) 

2.  SenmMe  (Intercepiorl 
i I.MX  Raccn  (Mastenronics; 
4.  Manic  Miner  (Software 

Projects) 

3.  Dnck^nM  (Mastenronis! 

6.  SnbHmW  (Mastertronics. 

7.  Hnrmiiet  (Hacesoft) 
PreMe 

8.  FRgbl  Path  (Amrog) 

737 

9.  Cblneac  (Ocean) 

Jmier 

10.  Pnrple  (Quicksilvi) 

Tanks 

SVET  KOhPJUTQtA  / OKTOBM 1384 


Pomigakka  fima  .Mikrobaji 
scftver'  (MicrQbiitt  wftwani  kopua 
prodije  iiron)  z(ni$e  54  luxie  > 
viie  od  uoiiaak  igan  nnnerqenih 
rtduoaru  specnvin.  Kasd«  su 
nanredno  oprcmlteDe: 
rksiraviganme  omotnicc  i dmijna 
upuBtva  odtju  svu  ozbi^nost  u 
l(o;om  j«  firma  ulia  u posao.  Vest 
sama  po  sebi  ik  bi  bila  nilta 

Mr- 

I ■ ■ ' ■ -1 

posebno  da  nije  rei  o prognumma 
poznilih  finw  .Kviksilva",  PSION. 
.Melbuni  Haus"  (Quickulva, 
PSION.  Melbourne  Housei  i drvgih 
i da  se  to  ne  radi  bez  njibovog 
znanja. 

Softversko  piraisno  nanosi 
ogrofflne  iteie  (Irmama-kreaioriffla 
programa.  No.  dok  su  do  sada  bill 
beleleoi  samo  tiako  seoma  brojni) 

iluiajevi  pLiaist^a  u kojcm  ju 
uiesivov^  pojcdiitci,  ovo  je  prvi 
;ab«l«ieni  do^sj  ofganiztn  anog 
soFiv-mkog  kriminalL  Ot’ome. 
ugunio.idu  oaruku  ncdoreieni  i 
ied(0  priinenljivi  mcdunarodni 
zakoni  o aaitiii  soft  vmkih 
proizvoda.  Take  finne  proizvoda6 
osaju  g<HOvo  nemocae. 

Zai(o  insiHiramo  na  (omc  da 
piraistvo  nanosi,  u krajiqoj  Imiji. 
ktctu  koriinicima  ratuoara?  Pa. 
)cdn<MUvno  uio  iio  tako  i jeae. 
Pirai  oHrie  proiram  nuditi  trtiSiu  i 
po  dcsci  puU  nL2oj  c«ni  ncgo  Uo  je 
to  u sianju  pravi  proizvodaitna 
naiem  liitkiu  » danas  pro^am 


kupujci  za20<iinan),jtrc'Uin  ceiK 
kasrte  i vrenifna  provednwi  na 
koptnftju  dnigili  troikova  ntma. 
noizvodaf  u svoju  ccnu  tgre  mon 
ukalkuliaau  i mesace  rada  tima 
progranirra  lokoni  razvoja  novog 
prajakta.  rakiamu.  poreze  koje  piada 
dnist^u.  Ukolikoondapiratuzma 
deo  (6es(o  i stIo  \aUki  daoHriiiu. 
proizvoda£  gubi  akonom«ku 


monvaciju  za  rad  i napu^  posao.  a 
korisnik  ra^unara  osaja  baz 
kvalitatnih,  profasionalnih. 
ioftvarskih  proizt  oda.  Pirai  nazna 
da  ih  pia\i. 


t rogram  koji  vam 
^ predstavljamo 
dntace  vas 
budnim  celu 
no<5.  Prilikom 
rada  zatvorite  vrata.  uti- 
$ajte  zvudne  efekte.  za- 
tamnite  ekran  sa  grail* 
kom  visoke  rezolucije  u 
boji,  poSto  bi  ovaj  pro- 
gram cnogao  da  privuCe 
i ostale  ukudane  da  os- 
tanu  budni  ce)e  nodi. 

Program  daje  mogud- 
no&t  da  igraju  od  I do  4 
igrada.  Ima  samo  jedan 
nivo.  ali  sa  razliditim 
brzinama.  Predstavlja 
vrio  atraktivnu  i vemu 
: animactju  klasidnog  au- 
tomata za  igranje  flipe- 
rom.  a cilj  je  da  izbade- 
na  loptica  budc  §to  duie 
u pokretu  i ne  propadne 
. u automat.  Lopticu 
I mdfete  kontrolisati  sa 

|d>'a  tastera  (cotniDodor 
ustcrom  i SHIP  taste- 
rom).  a parametre  krcta- 
SffT  KOIMITBU  ' OXTOM  tS$4 


nja  lopte  (brzinu  i tre- 
nje)  sa  funkcionalnim 
tasierima  (F5  i F7). 

Ova  kompjuierska  ig- 
ra  Je  za  razliku  od  vedi- 
ne  ostalih  miroljubiva. 
Nema  potrebe  da  uni5- 


lavate  letede  objekte  i 
svemirska  dudoviSta. 
Veoma  je  zarazna,  kako 
za  dobre  poznavaoce 
klasidnog  flipera.  koji  u 
ovom  programu  tek  iele 
da  se  dokaiu.  tako  i za 


'XkM’d's. ' 7 o 


one  koji  igraju  prvi  put. 
po§to  vas  kompjuter 
stalno  nagraduje  novim 
poenima  (dak  i ako  niSta 
ne  radite  sa  tasterima) 
sve  dok  se  loptica  odbi- 
ja  o razliCite  prepreke. 

David's  Midnight 
Magic  je  program  koji 
je  napravyen  u kompa- 
niji  za  izradu  softvera 
Apple  kompjutera.  Me- 
dutim  igra  je  prebadena 
na  commodor  64  i Jedi- 
ni  detaij  koji  i^k  asoci- 
ra  na  Apple  je  jabuka 
na  jednom  od  odbojni- 
ka  u koji  lopta  udara. 

Nadamo  se  da  de  ver- 
ni  zvudni  efekli,  atrak- 
tivna  animacija  i velika 
dinamika  naterati  i vas 
da  se  upustite  u ovu  raz- 
onodu.  Cena  ovog  pro- 
grama  je  3S  dolara,  a 
mo2ete  ga  nabaviti  kod 
Broderbund  Software, 
1938  Fourth  St.,  San  Ra- 
fael. CA  95  901  (USA). 

15 


HARD  SCENK 


UsMVM  karaktentl'ke  ivalof 
dobrop  kucnop  rafunarasu:  prafcM- 
ondlu  usiaiura.  do^oljno  ^cliU 
mnoonja.  praQka  'rsokc  ruoluaj«. 
dohar  ion.  ni;  prikliutaka  a tffiine 
periferijs.  snazan  BASIC  i fieksibi- 
lan  sisitmski  soli\(r.  kao  < <irnk  iz- 
bor  dobrop  i jcfiinog  2pllkaIl^^op 
sofiKn.  ] d«.  za  luit  nijc 
>kuplii  od  kU.OUO  dinira 
D\i  najnoMja  >u  One  Atmon  i 
Amsimd  CPC-4M 
ORIC  ATMOS  predsuvljj  po- 
boijkanu  KiTiiu  odranije  poznatog 
Ofje-a  I kon«i  proctor  6502. 
ROM  ttna  16  K.  Iz^anredan  ion  u 
kanala  i knlor-pnfika  vieoke  ruolu- 
cije  iB  boja  i 240x200  ladaka)  ob«j- 
^aju  izxanredne  igr«.  a \»ma  kvati- 
(eiaa  tauaiun.  Cenironia  inlerlc^ 
namtnim  ^irokom  krugu  iiampada  i 
moguenost  pnklju2en>a  ■'  dixkeimb 
tedinica  Mxaraju  raOunani  pui  I u 
^la$ixTloozbi|jnihpnni(na  Atfl10^ 
nd  «fl|l«skotn  triiiiu  ko*ia  ITOfumi. 
dok  M u Zapadnoi  Nesiadkoj  laro- 
dajt  po  ceni  od  700  DM 


Dva  nova 
racunara 

AMSTRAD  CPC -464  se  pfoino- 
di  u Juinoj  kortji.  no  lo  tnu  ni  lu)- 
mar^e  nije  smeulo  da  buda  progla- 
i«R  n najpnjamije  kotnpjiuersko  iz- 
nenadet^e  ovog  irta.  Osnovns  ka- 
rakicmtike  su  mu  ZBOA  proccsor. 
ROM  M 22  Kb  I R.AM  u 64  Kb.  Iz- 
vanndna  lasuiun  (oa  ko)oj  ui  iz- 
dvojoK  npk«  za  poi»enn|«  kttnora 
i numrhdki  sett,  grafika  % 27  boja  i 
rezolueijom  od  6^2011  ladaka  luz 
25  redova  sa  po  80  karaktera  u tekst 
modu),  (on  sa  tti  kanata.  imerfejsi  za 
pallet  za  igru,  klampad  i 3~  disketu. 
uz  ugraden  kaseiofon  i emo  beli  mo- 
nitor, kokiaju  samo  229  funii  |u  Ne- 
nadkoi  $e  prodaje  pod  imenom 
Schneider  CPC  464  i koiia  *99 
DM)t  Zajedno  s diskeioffl  liija  je  ce- 
na  oko  200  fumii  korisaik  dobi;a  i 
CP  M sofner  i DR  Ugo.  CPC -464 
je  uraden  veoma  kvaliieioo.  a izgle- 
^ da  mu  je  i BASIC  izvanredan 


Disketa  sa 
1.6MbMi 

Nedovoljan  kapacnei  di^keic 
predsiavlia  ozbilnn  problem  mn^ 
gitn  korisnicrna  raCunara.  Ako  je 
143  Kb  nekada.  dok  su  raCunan 
imali  maksimaliw  64  Kb  sopMvene 
memonje,  t Ido  pristojan  kapKiiei. 
danas  je,  kad  16-b(iae  ru-tine  imaju 
od  1 28  K do  I Mb.  viie  n^o  iKpnh- 
vulpvo.  To  jt  rvdog  tio  proizvodadt 
spoljnth  menrorijskih  jedinica  ne- 
pcesiana  rade  na  razvoju  sve  mocni- 
jih  populamih  Ropi-diskoea  iRoppv 
disci 

Tako  je  kapacitei  diskeu  suloo 
rasiM.  na  170  K.  320  K.  630  K 
16 


Cetiii  japansk:  rirmelFuji.  Hitac- 
hi. Maisushiu  I Y-E  Dalai  uptivo 
su  objavile  da  su  osvojiie  proizvod- 
nju  disketmih  jedinica  kapaciieu  od 
1.6  Mb!  Dakle,  na  elastiinu  plodu 
preinika  samo  13  cm  posulo  jemo- 
gude  snmuii  milion  i kstsio  hiljada 
podaiaka.  Zaisia  impresivno. 

No.  Mauushiia  (mnogiina  pozna- 
tija  kao  Panasonic)  je  na  tiiilze  lan- 
liraJa  diskeisu  jedinicu  koja  moze 
di  diia  dxa  razlidiia  lipa  upisa  - 
obezbedujvdi  na  taj  nadm  konsnici- 
ma  koapaiibiinosi  sa  svojim  pie- 
thodnim  modelon.  Promeaom  brzi- 
flc  okreiapja  diskete  (300  ob'mi 
I Mb  i 360  ob/min  za  1.6  Mb)  jedi- 
nica dita  jedao  ill  dnigi  tip,  a itkoti- 
Hkacija  lipa  se  vrki  luiomatski  samo 
sekund  po  ubadvanju  diskete.  Ceoa 
jedinice  je  200  dolara. 

SVET  KOUPJUTERA  / OKTOBAfl  1964. 


MSX 

invazija^H 

Godinama  v«i  i poito^anjcm  po- 
imalramo  i koristimo  Hi-Fi  i vi^ 
•opremu.  fMo-aparate  i kioo-katDe- 
re,  nxxocikie  i automo^nle.  velike 
kofflpjutmke  jisienK  japanskih  pnK 
iTMadaia,  oo.lo,  na  vcliko  iznenade- 
i^.  nijc  i sa  li^iim  i kutnim 
ra^narioia.  Raaloge  za  ovo  bi  irdia- 
k}  irakiii  u ncdovoljaij  ponudj  priv 
gramske  podr^ke  azijskt^  industrij- 
skog  ugaota. 

Saoa  je  ovome.  izgieda.  doiao 
kraj.  NaijaCi  ptozivodaft  elektroo- 
ske  oprane  namenjene  kirokoj  po- 
trokoji.  medu  i^ma  i Hitachi.  Son/, 
Yamaha.  Pionen.  dogovotili  su  it  o 
staodardiuciji  raCunara.  To  znadi 
di  cc  moddr  mikroradunara  onh 
fifffli  bill  nardccnki  i soflvcnki  pot- 
puDO  koRipaiibiini.  da  it  moci  ko- 
nstm  i$te  penfemt  jedinice  i progra- 
CM  b«  ikakvih  mcdu^obnih  pritago- 
datanja. 

Standardni  raiunar  konsii  Z8U 
aikroprocKOf.  ima  32  PC  ROM-a  i 
64  K RAM-a.  prorcsionalau  lastaiu- 
ni  (obavcano  $ \iie  fwkcijikib  lipki 
I izdvojeflim  ti{4aim  za  pomctan^ 
kurzora).  gianku  viwke  rezolucije 
sa  najmaiqe  S boja.  vikkanalni  ge- 
ticraior  looa  i niz  imcrfejsa  za  pii- 
k^tivanjo  kasnofona  I diskoa. 
Uampaia.  palia  el  igru.  iid. 

Rafunari  s ovim  karakicnsiikama 
noK  oznaku  MSX  i utisak  je  da 
unoK  dosca  zebnje  medu  zapadno- 
e^ropike  proizvodade  Po  nakem 
mii!ien)u  pracog  nzloga.  lako 
korisK  izvam^oi  Microiori  Basic, 
lako  su  izndeoi  po  lujviiim  lehni- 
loikim  normama.  ipak  ktmsie.  ma 
koliko  vrhuflski  ZSOA.  same  S-bitni 
mikroproctsor. 

Cip  od  1 
MbitaHBH 

l uzbodbivoj  irci  izmedu  amenC- 
kih  1 japanskih  lirnii  ita  poh'u  proa- 
vodnje  iniegrainih  kola  iio  vece  giu- 
iiae  pakovai^  kompwienti  izgl^ 
da  je  IBM.  irenuino,  odneo  pt^du. 
Osvojenaje  serijska  pnnzvodf^  me- 
moriiskog  iipa  kapaciieu  I Mbit! 
Koliko  ce  ova  nova  tehnolt^ja  do- 
tmiwii  diijem  smai^etp  dii&enziji 
ra6ioara  i povecaqu  i^ovih  mo- 
guenosti  sifucTio  ne  tre^  ni  govoii- 

Cip  je  nden  u SAMOS  {Silicon 
and  Aluminium  Metal  Oxide  Semi- 
cooduciotj,  napaja  se  naponom  ud  5 
V.  memortjski  ciUiu  mu  je  1.^  ns.  a 
dimenzije  lO.S  x 7,7  mm. 

SVET  KOlfPJUTERA  / 0f(T06Ali 


„Plus  4”  je  namenjen 
istom  kngu  (Judi  koji 
koriste  i Sinklero*  QL 
izuzetan  uspeh 
Commodoreovog  C*A4. 
danas  svakako jednog 
od  najpopulamijili 
mikroradunara.  nije 
..uspavao”  razvojne 
inkenjere  ove  poznate 
nrme-  Na  5. 
imernacionalnom 
Comnnodoreovom 
sajmu  radunara. 
odrdanom  poCetkom 
leia  u Londonu. 
prikuzano  je  vi§e  novlh 
mudela.  U grupi  kuenih 
kompjutera  to  su  C- 16  i 
plus  4 (najavijivani 
ranije  pod  Siframa  264  i 
364). 

Commodore  I6jma  16 
Kb  RAM  memorije.  32 
Kb  ROM-a  i sve  ostale 
karakteristike  slidne 
starijem  C-64.  Cena? 
Jednaka  ceni  spectruma 
48  K.  dakle  130 
engleskih  fund. 

Plus  4 je  raCunar 
namenjen  onom  istom 
krugu  ljudi  kojem  je 
namenjen  i Sinklerov 
QL  - nalazi  se  na 
granici  izmedu  kuenog  i 
malog  poslovnog 
sisicma.  Plus  4 ima 
ROM  sa  32  Kb.  5to 
znaCi  i veoma  sna2an 
siscemski  softver.  64  Kb 
RAM'H.  gratlku  visoke 
rezolucije,  dvokanaini 
generator  zvukd.  kasetni 
i uiaz  za  palice  za  igru, 
kau  i port  za  32  Kb 
ROM  kertidle  s 
programima.  Uz 
monitor  plus  4 koristi  i 
obidni  kueni  TV 
prijemnik.  Cena  ovog 
modela.  sigumo 
zanimijivog  i naSem 
triiStu,  iznosi  249  funti. 
Zajednidko  za  oba 
modela  jesie  novi  BASIC 
3.S  koji  bi  trebalo  da 
otkioni  jednu  od 
glavnih  zamerki  i VIC-u 
20  i populamom  64  - 
neprakli£an  i teiko 
upotrebljiv  programski 
jezik. 

Modeli  8296  i 8296D 
pnpadaju,  takude. 
8-bUnim  ra^unarima, 
koriste  procesor  6502, 
all  imaju  12S  Kb  Ui  viSe 
RAM-a,  port  za  disketu 
i vindesier  disk,  dok  su 
monitor  i profesionalna 
tastatura  integralni  deo 
marine.  Sve  u svemu, 


Commodore 

-novi 

modeli 


n 

n iFiiCaiwffl 


radi  se  o raCunarima 
namenjenim  tzv.  malom 
biznisu.  o £emu  govori  i 
njihova  cena  od 
najmanjc  800  engleskih 
funii. 

U isto  vreme,  firma  je 
najavila  skoru  pojavu 
jog  dva  raCunara: 
commodore  PC.  koji  ce 
biti  potpuno 
kompalibilan  s 
poznatim  iBM-ovim 
[»C.ijoS  jednog 
16-bitnog 
mikrokompjutera 
baziranog  na  Z-8000 
procesoru. 

PC  je  izgraden  oko  8088 
procesora.  ima 
najmanje  128  Kb 
RAM-a  s jog  160  Kb 

disk-memorije.  a 
IBM-ova  320  kilobajtna 
disketa.  RS  232  i 


Centronics  inierfejsi  su 
standardni  deo  opreme. 
InaCe.  predvideno  je  da 
PC  bude  prenosni 
raCunar. 

Commodore  Z-8000 
ima  256  Kb  RAM-a.  i u 
osnovnoj  verziji- 
podrtava  dva  nezavisna 
lerminala  (max  do  8). 
Radunar  ima  konektor 
' za  dvostruku  disketnu 
jedinicu.  vineesier  disk 
kapaciieta  10  Mb,  port 
za  migida  (mousej, 
moguenost  ubacivanja 
matematidkog 
ko-procesora  Z-8070, 
RS-232  i IEEE-48 
interfejse  ltd..  Radunar 
ce koristili  UNIX  7 
operacioni  sistem, 
zajedno  s BASIC 
intrepreterom. 
asemblerom  i 
C-kompajlerom- 


Spectrumov  mikrodrajv  - da  Hi  ne 


FtSJ^KCIONlSE 
ZADOVOLJA  VAJUCE 

Oosis  ^amorne  pnic  ■ dria^ja  pre 
onog  gUvnog:  kako  lo  sve  TunkcioniSe 
u praksi?  Jcdnom  reCju  zadovoljava- 

Uz  fvaki  TnikFodraT\'  dohija  ^ i jed- 
na  demoniiltaoiona  kaseia  koja  je  po 
aadtlaju.  oa  lalott.  airomainija  od  de- 
monalracione  kasele  koju  sie  dobili  uz 
spectiuin.  PoSlo  ale  posiavili  inierface 
I na  njegovo  mesto  i s njim  apojili  niik- 
rodrajv,  ukijufiie  ra^nar.  polom  izva- 
dite  kaseiu  iz  njene  zaSliine  kuiijice  i 
ubacite  je  u prorez  oa  drajvu.  Ovo  u£i- 
Kite  pa^ivo  i dokraja.  Naredbom  LO- 
AD. koja  sada  ima  neiio  viie  parame- 
lara,  udilava  se  program  i xa  mikrod- 
rajva ; 

LOAD  *"m";k;"ime" 

Cde  • upozorava  procesor  da  se  radt 
s inlerTaveom.  "m"  da  je  u pitaaju  mik- 
rodrajv  Cn”  oznaPava  rad  s raeunar- 
skom  mrekomi.  :k;  je  redni  broj  drajva 
I mors  bill  u rangu  od  I do  S jer  se 
mole  prikljudiii  naj\iSe  8 jedinica.  a 
pod  navodnieima  se  upisuje  naziv  pro- 
grama.  odnosno  daioieke.  Ono  }to  Ire- 
ba  aaglasiii.  jeste  da  je  naziv  obavezan 
1 da  se  ne  mole,  kao  kod  rada  s kaseto- 
fondom  ostavili  *'11  IP. 

Miiljenja  smo  da  je  ovakva  nolacija 
priliCno  komplikovana  i nepodesna  za 
rad.  tafnije  da  je  bilo  mogu£e  na<h  i 
eleganinije  reienje.  Odgovor  na  ovu 
komandu.  prema  upulstvu.  irebalo  bi 
eekati  najdule  3.5  sekunde.  koliko  je 
potrcbno  za  pronalalem'e  mesla  na  Ira- 
ci  gde  pofinje  tralenj  zapis.  plus  po  I 
sekunda  za  svakih  16  Kb  programa. 
Na  lalosi.  to  nije  uvek  slu£aj.  Islina. 
deiava  se  ponekad  da  sve  traje  i nelto 
kra^e.  ali  je  mnogo  £eSOi  slu6aj  da  je 
polrebno  6ekali  dosla  dule.  kaikad  i 
svih  40  sckundi. 

Razlog  za  ovakvo  ponaianje  jedinice 
leii  u nrganizaciji  zapisa  na  iraci  - po- 
daci  se  stneStaju  u blokovima  od  po  512 
bajiov-a  i ako  je  (a  praktiCno  je  uvek) 


posledrqi  blok  programa  kraci  od  512 
bajtova  oslatak  bloka  ostaje  neiskoriS- 
£en.  Prvih  nekoliko  programa  se  soiei- 
■a  ..u  jednom  komadu",  odnosno  jedao 
iza  drugog.  Kada  «e,  kasnije.  jedan  ’ 
program  obriZe.  a on  se  nalazio  izme- 
du  druga  dva.  to  mesio  ostaje  prazno. 
Slededom  prifikom.  pri  upisu.  novi 
program  popuiyava  lai  .prozor".  No, 
ako  je  program  dull  od  ..prozora"  on 
ce  poiraliii  prvi  slededi  prazan  blok  i 
nasiaviti  upis  u lyemu.  Zato  su  progra- ' 
mi  u vecini  sluCajeva  iscepkani  i nalaze 
se  izmeiani  s blokovima  drugih  pro* 
graraa.  Zadatak  sisiemskog  programa 
ZB  uCiiavanje  s mikrodrajva  jesie  da  ih 
sve  skupi  I prebaci  u RAM  raiunara.  I 
zaio  se  de&avu  da  se  za  to  potroSi  puno 
vremena.  /Uco  neki  blok  ne  bude  pro- 
naden  raOunar  upisuje  ..marker”  i ispi- 
luje  celu  traku  ponovo.  pa  ako  i tada 

gram  not  t'ounS”  poruku.  mada  ime 
programa  postoji  u katalugu  mikroka- ' 
sele.  Cak,  ako  pokuSaie  da  iziistate 
program  videcete  da  je  program  uiiian 
u RAM.  ali  hez  problemaiifnog  bloka 


GDE  „Rl.  CrA  ” PROGRAM 
Iskusivo  pokazuje  da  brojne  igre,  ali 
I izv.  ozbiijni  softver.  po  prikljueenju 
interfejsa  i mikrodrajva  ne  funkcioni- 
ie.  Razloge  za  ovo  trma  iraliii  u fiive- 
nici  da  je  najvedi  broj  program  naprav- 
l^n  pre  pojave  Sinklerove  imilavije 
diskete  i da  iesto  korisii  lokacije  mik-i 
rodrajvove  memorijske  mape.  eiji  set 
sadrtaj  menja  s prikijutkom  drajva  ' 
Tako  program  ostaje  bez  neke  od  svo- 
jih  rutina  i to  Je  mesto  na  kojem  dolazi 
do  -pucanja”  programs. 


Medulim,  uz  ovu  vrsiu  problema  to- 
kom  vi^emesednog  rada  s mikrodraj- 
vom  javijao  se  i niz  ccikoda  koje  idu 
_na  duSu~  samoj  iedinici.  To  je  pre 
svega  ..viromaina”  soflverska  podr.^ka 
drajvu  linage  smeitena  u prnstranom  9 I 
Kb  ROM-u)  ■ s njom  loka  dijagnoslika 
greltafca.  tolerisar^e  datoteke  ili  progra-  , 
ma  duline  .2  bajtova.  i molda  najviie 
nemogudnosi  pristupa  do  kaialoga  i 
samih  blokova  unutar  zapisa.  Takode, 

umeo  da  se  ponaka  potpuno  neobjak- 
njivo:  do  beskonatnosii  je  pokukavao 
da  uCita  neki  program  ili  daioleku.  pa 
nije  bilo  drugog  leka  no  da  se  li  pored 
izrtCiie  zabnine  takvog  piKlupka  od 
strane  proizvodaCa)  ceo  sislem  raeu- 
nar-dravj  iskljuCi.  jedinica  se  sama.  ne- 
komrolisano.  ukijueivala  u trenutku 
vadenja  mikrokasete  ild. 

Sia  rcei  na  kraju  kao  zaklju^ak'.’ 
Mikrodrajv  predslavlja.  zahva|juju6i 
svojoj  brzini.  kao  ■ aulomaiizaciji  ko- 
munikacije  raCunam  s progrumima  i 
datoiekama  smekienim  na  spoliiycm 
medijumu  neosporan  napredak  u od- 
nosu  na  kasetofon.  Sto  se  lie«  pouzda- 
nosli  zapisa  i pristupa  do  njega  nak  sa- 
vei  vam  je;  praviie  ohavezno  kopiju 
valnih  programa  i dacoleka  na  starom. 
dobrom  kasetofonu.  Problemi  o koji- 
ma  smo  sum  govorili  ne  javljaju  se  ta- 
ko 6esto  da  svakodnevni  rad  s mikrod-  i 
raivoro  eine  neprijatnim  i nesigumim.  j 
all  samu  mogucnost  njihove  pojave  ne  ; 
ireba  poicenjivaii  L’osialom.  praksa  ' 
pravljenja  back  up-ova  izum  Jc  profesi- 
onalnih  raeunskib  centara  koji  imaju 
kvaliielniju  i skuplju  opremu. 

^(o  se  tiee  procrne  odnosa  perfor- 

precenjena  i da  ce  u najbllloj  buduc- 
nosli  proizvoda^  morati  da  povuCe  ne- 
ki poiez  u pravcu  boljc  izbalansiranosci 
ovog  odnosa.  To  sc  posebnu  odnnsi  na 
mikrokaseiu  s kapaciietom  dvosiruko 
manjim  nego  kod  proseCne  diskeic  : 
cenom  dvostruko  vecom. 

Na  kraiu.  ako  ratunar  konsrire  kao 
mocrru  alatku  za  pomoc  u profe^ionaf- 
nom  radu.  ako  imate  do\oljrto  noica  i 
maJo  attp^pia.  a ne  oiekuiete  iudo  <y& 
o\e  jedinice.  mikrodrajx  je  prava  stxar. 
Autor  ovog  leksia  se  mjednog  trenurka 
niie  pokajao  fio  ga  je  nattatio. 


1 

P.rimena  kompjutera  u muzici  vi- 
:§e  nije  nikakva  novost.  Ve<^  smo 
navikli  da  gledanio  razlifiic  mu- 
zi<^ke  grupe  koje  pored  klasiCnih 
instrumenaia  imaju  i elektron- 
ske.  Elektri£ni  klaviri.  gitare.  harmonike. 
violine  i drugi  instrumenti  su  zamenjeni 
polifonim  simetizcrima.  koji  vemo  imiti- 
raju  odredene  instrumentalne  modulaci* 
jc. 

Medutim,  pnmenu  personalnih  kotn> 
pjuiera  (pogocovo  commodora  64)  pred- 
stavlja  pravu  revoluciju  na  ovom  planu. 
Moguf^e  je  odredene  note  sa  papira  jed- 
nostavno  prepisati  u memohju  ra6unara  i 
definisati  jaCinu  i boju  zvukova  kojima 
ielimo  da  se  note  reprodukuju.  Kompju- 
ter  to  nepogreSivo  ta6no  izvodi  preko 
zvufnika  lelevizora.  jer  u sebi  ima  tri  ton- 
ska  generatora  i generator  §uma.  preko 
kojih  moie  da  dcfiniSe  i reprodukuje 
zvuk  od  piska  lokomoiive  do  Suma  vetra  i 
cvrkutanja  plica. 

Danas  je  u svetu  nezamislivo  da  kom- 
pozitor  u svom  radu  nc  koristi  raCunar. 
Dovoijno  je  Sopenove  note  uneti  u kom- 
pjuter.  a on  ce  zatim  veilo  imitirati  pija- 
nistu  i svirati  razli£itim  brzinama  (a  da  .se 
pri  tom  ne  menja  tonalitei),  harmonija. 
ritmovima...  U svakom  trenuiku  moguce 
jc  imati  optiCku  predstavu  o odredcnim 


tonovima  ili  posmairati  linijski  sistem  sa 
violinskim  i bas  kljuCem  i notama  koje  se 
po  njemu  smepjuju  u ritmu  muzike. 

Svaku  od  unesenih  melodija  tnogu6e  je 
snimiti  na  diskeie  i arhivirati  ih  kao  ploCe 
(ali  ovo^  puta  digitalne  jer  nemaju  §uma}. 
U slu£aju  da  se  diskete  oStete  melodija  6t 
biti  izbrisana. 

Takode  je  inogude  povezati  kompjuter 
sa  nekim  elektriCnim  instrumentotn  ili 
profesionatnim  klavijaturama,  pa  melodi- 
ju  nc  moramo  da  unosimo  sa  tastature 
ve6  sviranjem  po  dirkama,  a kompjuter  6e 
to  upisati  na  disketu.  Dani  i £asovi  mu- 
kotrpnog  veZbanja  nove  kompozicije  se 
drastifino  skra£uju,  jer  je  za  reprodukciju 
notnog  teksta  koji  ne  poznajemo  dovoij- 
no vreme  za  koje  demo  taj  tekst  prepisati. 
zatim  de  kompjuter  preko  elektridnog  kla- 
vira  to  odsvirati  disto  i osedajno  (mogude 
je  dak  i dinamiku  sviranja  kontrolisati). 
tako  da  nemate  utisak  da  svira  maSina, 
ved  vrhunski  muzidar. 

Pored  muzidkih  programa,  vrlo  su  inte- 
resantni  i speach  sintetizeri  koji  sluie  za 
elektronsku  sintezu  glasa.  Zajedno  sa 
ovim  programima  prodaju  se  i diskete  sa 
kompletnim  redenicama  stranih  jezika,  pa 
je  mogude  da  uneseie  neku  englesku  knji- 
gu  u program  radunara,  a on  de  je  prodita- 
ti  sintetskim  glasom  kojem  se  moZe  me- 
njati  brzina  i visina,  ili  de  taj  tekst  bukval- 
no  prevesii  na  srpskohrvatski  i to  izgovo- 
rili  naSim  jezikom. 

U svetu  se  sada  prave  igre  koje  se  u di- 
jalogu  sa  korisnikom  ne  prikazuju  samo 
preko  teksta  koji  se  pojavtjuje  na  ekranu. 
ved  i preko  zvudnika  kroz  koji  kompjuter 
govori. 


Danas  je  u 
svetu 

nezamislivo 

da 

kompozitor 

u svom 

radu  ne 

koristi 

kompjuter, 

koji  bez 

gre§ke 

reproduku- 

je  Jadinu  i 

boju 

zvukova 


K/?0  PRHl^'l 
W PREnOS 


Commodore  64  je  kompjuter  koji 
hakerima  obedava  mnoga  izne- 
nadenja.  Kako  hakeri  ispoijava- 
Ju  ogromnu  strast  prema  kom* 
pjuterskim  igrama.  program 
koji  ielimo  da  predstavimo  sigumo  ie 
vam  doneti  mnogo  radosti  i uzbudenja. 
Dva  su  razloga;  prvo.  zato  §to  je'pro* 
gramski  uraden  do  perfekcije;  a drugo. 
zaio  Sto  je  to  simulacija  ne  samo  kompju- 
terski  najpopulamije  igre  ve^  i igre  koja 
ima  najviSe  navija£a  i Kod  nas  i u svetu. 
Radi  se  o fudbalu. 


Igra  podinje  tako  §to  se  na  ekranu  pred- 
slave  u velikom  formalu  dva  fudbalera 
koja  moiete  ..obu«5i’’  u razUCite  dresove, 
tako  Sto  im  pritiskom  na  odredeni  taster 
odredite  razii^ite  boje,  i brojeve.  Zaiim 
birate  I*  od  9 razli£itih  nivoa  i mogudnost 
da  igrate  sami,  sa  jednom  palicum  protiv 
kompjutera,  ili  sa  dve  palice.  vi  i prijatelj. 
Potom  igrad  bukvaino  istrCavaju  na  te- 
ren.  postavljaju  se  na  cemar  igraliSta  i 
o£ekuju  zvuk  piStaljke  koji  oznadava  po- 
Cetak  utakmicc.  Od  tog  trenutka  na  sema- 
foru  se  odbrojava  vreme.  a fudbalcri  vrio 
veSto  napadaju  jedni  druge.  sa  mogucnoS- 
du  $utiranja  lopte  nogom  ili  odbijai^a  g(a- 
vom  (u  sluCaju  golmana).  Kod  napetih 
trenutaka  pred  golom  golman  u nestrplji- 
vom  oCekivanju  protivnidkog  £uta  pone* 
kad  dudne.  da  bi  utakmica  bila  Sto  verni* 
ja.  Pravo  je  zadovoljsivo  posle  postignu- 
tog  gola  posmalrati  publiku  na  tribinama 
koja  2amorom  (dak  se  i on  duje)  pozdrav- 
Ija  ekipu. 

Nije  sludajno  da  je  ovo  jedna  od  najvi- 
§e  prodavanih  kompjuierskih  igara  u sve- 
tu. zajedno  sa  slidnim  programima  koji  si- 
muliraju  druge  sportove  (hokcj.  koSarka, 
tenis.  skokovi  u vodu...i  sa  kompletnim 
_ielevizijskim  prenos>o™‘''  Ove  igre  su 
najvedu  populamost  stekle  za  vreme  let- 
njc  Olimpijade  u SAD.  kada  su  se  ovakvi 
program!  prodavali  u paketu. 

SVT  KOMPJUTERA  I OKTOBM  fS84. 


grafidku 

rezoluciju 

sa 

animacijom 
sprajtova  i 
izvrsnim 
zvudniin 
efektima 


Igra  je  uradena  u visokoj  graildkoj  re- 
zoluciji  sa  animacijom  sprajtova  (progra- 
mibilnih  delova  ekrana  vedih  nekoliko 
puta  od  obidnih  karaktera.  koji  se  mogu 
pomerati  po  odredenim  koordinatama)  i 
izvrsnim  zvudnim  efektima  (piStaljke,  iuti- 
ranje  i odbijanje  lopte.  glasovi  publike). 
Jedina  prepreka  da  se  ovaj  program  oba- 
vezno  nade  u va$im  kolekcijama  je  cena 
od  35  dolara.  Mo2e  se  nabaviti  kod: 
Commodore  Business  Machines  1200  Wi- 
lson Drive  - West  Chester-PA  19380 
USA. 


OLinpijfiDR  riR 

mpjJTERim 


etnje  Olimpijske  igre  u Los  An- 
deiesu  nisu  bile  inspiracija  za 
nove  rezultate  samo  sportistima, 
vec  i kompjuterskim  ekspertima 
koji  su  napravili  nove  programe 
koji  de  simulirati  odredene  sponske  dis- 
cipline. Ispostavilo  se  da  je  trud  uloien 
na  pravljenju  ovih  programa  bio  vi5e  ne^o 
plodan.  poSto  su  se  ovog  puta  igre  (koje 
su  pomaio  zasitile  trliSte  svojom  jednoHd- 
nolldu)  pojavile  sa  drugadijom  idejom. 

Sa  briljantnom  tadnoSdu  na  ek- 
ranu je  predstavijen  svaki  deo  grafike  toii- 
ko  vemo  da  se  ..hakeri"  ponekad  pitaju 
da  li  gledaju  televiztjski  snimak  u2ivo  ili 
vrlo  kvalitetan  crtani  film. 

Grafika  u visokoj  rrzoluciji  predstav- 
IJa  stadion  na  kojem  je  tribina  prepuna 
gledalaca.  u pozadini  su  reflekton.  u cen- 
tru  boriliite  pravilnih  geometrijskih  pro- 
porcija.  nebo  je  prekriveno  oblacima:  na 
bazenima  predvidenim  za  skokove  u vo- 
du  postavijene  su  pored  odskodnih  daski 
na  delidnoj  konstrukciji  i merdevine  za 
spuStanje  u vodu.  sportisti  izvode  pravil- 
ne  anatomske  akrobacije  svim  delovima 
tela : na  terenima  za  gimnastiku  prikazane 
su  strunjade  i konji  sa  hvataljkama;  sema- 
for  men  vreme  i rezultate...  Prosto  je  ne- 
verovaino  koliko  je  detaija  naglaSeno  i 
koliko  je  strpljenja  bilo  potrebno  dok  je 
ovakav  program  izraden. 


C 64  I NIC  20 


cT 


IPlUKl'irHS  n IPILOTHIEB 


ommodore  kompjuteri 
imaju  veliki  izbor  peri- 
feme  oprerae.  Perifer- 
ne  jedinice  koje  nisu 
napravljcne  od  sirane  Commo- 


preko  odrcdenih  interfejs  ureda- 
]a.  Ovde  cemo  predstaviti  one 
printere  koje  commodore  moie 
koristiti  bez  ikakvog  dodatnog 
inlerfejsa.  To  su  printeri  VC 
1515.  MPS  801.  VC  1526.  i plo- 
ter  VC  1520. 

Na  osnovu  navedenih  osnov- 
...h  lehniikih  karakieristika 
mo2ete  proceniti  kojoj  klasi  pri- 
niera  pripadaju.  U svakom  siu- 
4aju.  cenom  koja  je  ispod  1000 
DM  predstavljaju  uredaje  koji 
6e  biti  glavna  konkurencija  osta- 
lim  modelima. 

VC  1515  je  matriCni  printer, 
sa  matricom  5x7  ta6aka  i pro- 
gramibilnim  karakter  setom:  iio 
zna6i  da  motemo  kreirati  naSe 
graflike  i slovne  simbole  te  do- 
puniti  osnovni  karakter  set  koji 


je  deflnisala  nrma.  Maksimalno 
moie  ispisati  80  slovnih  znako- 
va  u jcdnom  redu,  a radi  brzi- 
nom  od  30  slova  u sekundi.  Ra- 
di na  ob>£nom  papiru  u (za  naSe 
standarde  nezahvalnom)  forma- 


dIIPHI  cut lISIFIEJi 


I-  lasnici  commodore  64  i 
VIC  20  kompjutera 
najzad  mogu  biti  bez- 
briini  u sludaju  da  na- 
printer  divgog  proizvoda- 
4a.  Pojavto  se  interfejs  uredaj 
koji  se  jednostavno  prikljuCujc 
na  commodorov  spoijni  standar- 
dni  konektor.  Omogucava  5tam- 
panje  na  svim  mairidnim  printe- 
rima,  ukljuCujuii  > inverzno 


$tampanje,  tabuliranje.  pozicio- 
niranje  kustora  gore  i dole...  ima 
bafer  ka^aciteta  4KByta  memo- 
rije  u koji  smeSta  slovne  i grafii- 
ke  podatke  koje  treba  da  od- 
Stampa  te  tako  pove6ava  brzinu 
$tampanja.  Ugraden  mu  je  sa- 
mostalan  status  i test-rapon  pre- 
ko  kojeg  javija  cventualne  grei- 
ke.  Preko  posebnih  mikroprcki- 
dafa  moie  se  aktivirati  odredeni 
mod  sa  kojim  4e  raditi  na  najpo- 
pulamijim  printerima  (Epson. 
Stat  Micronics.  C.  Itoh,  Prowri- 
ter. Okidata.  Seikosha,  NEC. 
Riieman,  Banana.  BMC,  Pana- 
sonic, Mannesman  Talley,  i dm- 
gim)  i univerzalni  prekida£  za 
elektriCne  pisa4e  maSine. 

Sve  informacije  o ovom  inter- 
faceu  mogu  se  dobiti  od  proiz- 
voda4a  na  adresu:  MICRO- W 
DISTRIBUTING.  INC..  1342B 
Route  23,  Butler,  New  Jersey 
07405.  tel:  (201 ) 838-3027  (USAl 


tu  4ija  je  Sirina  zajedno  sa  perfo-  . 
racijoni  ista  kao  i A4  format. 
Preko  posebnog  programa  vrlo 
lepo  radi  copy  rutinu  za  kopira- 
nje  sadriaja  ekrana  u visokoj 
grafi4koj  rezoluciji,  sa  mogu4- 
noS4u  umanjivanja  ili  uvedava- 
nja  odredenog  detalja  slika  (zo- 
om). Teiina  mu  je  2,5  kg,  a cena 
ispod  700  DM.  Koristi  promen- 
jjivu  pantljiku  i daje  otisak  na 
originalu  i dve  kopije. 

Stampa4  MPS  801  je  neSto 
boija  verzija  od  prethodnog. 
Ima,  takode,  promenljivu  matri- 
cu  odredenog  karaktera  dimen- 
zija  6 X 7,  Sto  je  neito  boija  re- 
zolucija  slova.  Radi  80  slova  u 
redu  i Stampa  neito  ve<5om  brzi- 
nom  od  SO  slova  u sekundi.  Ta- 
kode daje  original  i kopije  sa 
promenljivom  pantijikom.  Teiak 
je  4,8  kg,  i cena  mu  je  u SR  Ne- 
ma4koj  oko  $00  DM. 


Boija  verzija  ovih  printera  je 
sa  oznakom  VC  1526.  To  je  ta- 
kode matridni  printer  ali  sa  mat- 
ricom 8x8  Sto  je  dovoijna  di- 
menzija  za  kreiranje  vrlo  lepih 
setova.  Radi  80  slova  u redu. 
Stampa  u oba  smera  (bidirectio- 
nal), ima  promenljivu  pantljiku  i 
radi  original  i 2 kopije.  Tc2ak  je 
7 kg  i cena  mu  je  900  DM.  Za 
razliku  od  prethodno  navedenih 
printera  koji  imaju  deflnisan  ka- 
rakier  set  malih  i velikih  slova 
koje  mogu  ispisivati  u 2 raziiCita 
formata  sa  mogu4noS4u  inver- 
SVTKOUPJUTERA/  OKTOBAfi  19B4. 


KLUBOVI 

CrOTVIlVEOI^ORE 

Navedene  adrese  pripadaju  razlititira  kompjuterskim  klubovi- 
ma  u SAD.  okupyaju  viasnike  ..cominodore’'  rai^nara.  Nadamo  se 
da  <5ete  uspeti  da  sa  njima  ostvaritc  interesantnu  saradnju  i moli- 
mo  vas  da  nam  o toj  saradnji  piSete. 


znog  prikazivanja  karaktera, 
ovaj  printer  mo2e  svoj  definisa- 
ni  karakter  set  predstaviti  u Ceti> 
ri  razlifiite  Sirine  i inveizno. 
Ovaj  model  je  imao  malu  greSku 
u operacivnom  sistemu  pa  je  ne- 
ko  vreme  bio  povuCen  iz  proda* 
je,  all  je  u meduvremenu  greika 
otklonjena  i novi  modeli  rade 
soHdno. 

Na  kraju  da  predstavimo  s 
ploter  VC  1520  koji  za  razliku 
od  prethodnth  printera  radi  sa  4 
promenijiva  pera  (flomastera)  u 
boji  i svako  slovo  koje  treba 
predstaviti  praktiCno  iscrta,  a ne 
otkuca.  Radi  dosta  sporo,  14 
slova  u sekundi,  i na  dosta  us* 
kom  papiru.  pa  zato  i nije  po^o- 
dan  za  crtanje  nekih  ozbiijnijih 
crte2a  za  koje  je  inaie  name- 
njen.  Definisan  karakter  set 
moie  predstaviti  u 4 razli^ite  ve> 
H£ine  i sa  najmanjim  setom  ispi- 
suje  80  slova  u redu.  Interesan- 
tno  je  da  pored  klasi£nog  karak- 
ter seta  moie  iscrtavati  i trodi- 
menzionalna  slova  Sto  izgieda 
vrlo  dekorativno.  TeZak  je  1,54 
kg,  i cena  mu  je  600  DM. 


Ovaj  otrcani  model  VIC  20 
pripada  Rudiju  Vestfoidu,  kojl 
Ivrdi  da  je  kompjuter  pocmeo  i 
izvftoperio  se  u poiaru  ito  se  do* 
godio  u njegovom  sianu.  Vatro- 
gasci  su  Smrkom  gasili  vatni,  all 
bUu  uniitili  maiinu.  Ona  joS  ra- 


Rudi  poziva  sve  one  koji  znaju 
kako  da  potpuao  dokrajie  VIC 
da  mu  se  jave! 

SVET  KOUPJUTERA  / OKTOBAB  1964 


Washrigton  Area  C'64  UG  (McLean) 
Kent  Cardens  School,  7 PM.  3rd  Thun. 
Manin  Smith,  703-523-1995  (Days) 
7426  Eldorado  St. 

McLean.  VA  22012 

Capitol  Area  Commodore  Enthusiasts 
P.  Henry  Library,  I;30PM,  2nd  Sat. 
Don  Swinney,  703-938-6313 
2312  Tan^  Vale 
Vienna.  VA  22180 

Franconia  Conunodoir  UG 
J.  Marshall  Library,  3rd  Tues. 

Mark  Sowash,  703-971-5021 
6209  Rose  HiU  Drive 
Alexandria,  VA  22310 

PENTAF  (Pentagon) 

11:30  AM.  Rtn  561057  (Day  varies) 
Ralph  Pooie.  703-273-1337 
9912  Colony  Road 
Fairfax.  VA  22030 

Dale  Qty  Commodore  UC 
Meeting  locttions  vary 
Pal  Sullivan,  703-.S90-499e 
4303  Hetningvvav  Drive 
Dale  Cky.  VA  12193 

Atlingioo  Victims  (20/64) 

Fairiington  Community  Cen., 

7 PM,  2nd  Wed. 

CBfton  M.  Gladney,  703-5240236 
4501  Arlington  Blvd. 

Ariingion,  VA  22204 

Washington  Area  C-64  (Burke) 

Burke  Library,  4th  Sat. 

Dick  Jadtson,  703-.36(V6749 
POBOX93 

Mt.  Vernon.  VA  22121 


MARVXAND 

Southern  MD  Commodore  UG 
Temple  HiBs  Comm.  Cen. , 

7:»  PM,  1st  Tues. 

Tom  Helmke,  301-868^36 
6800  Kiilamcy  St. 

Clinton.  MD  20735 

The  Boyds  Connecoon 
Germaniovim  Campus, 

Montgomery  CoVeffi 
Tom  DeReg^  301-428-3174 
21000  Clarksburg  Road 
Boyds.  MD  20841 
Jumpers  2064s  (Glen  Bumie) 
Jumpers  MaD.  !$t  Mon. 

Walt  Matbefka,  301-768-1892 
7837  B&A  Blvd. 

Glen  Bumie.  MD  21061 

VIC3iquc  (Linthicum  Heights) 
M.I.T.A.G.S..  7 PM.  Mon.  (vaies) 
Pat  Foley,  301-263-8568 
IQSA  Conduit  St. 

Annapolis,  MD  21401 

Edison  Commodore  UC 
Naval  Research  Laboratory 
Bio  Harr,  301-423-7155 
4314  Oxford  Drive 
Suiiland.MD  20746 

Gaiibersbuig  C-64  UG 
G'burg  Library,  3rd  Thurs. 

Russel  Jarosinski,  301 -428-3328 
12937  Pickering  Onve 
Ccmantown,  MD  20874 

Hyansville  C-64  UG 
R^  Cross  Bldg.,  7:30  P.M,  3rd  Mon. 
Kay  Alston.  301-779-8369 
72()9  Dartmouth  Ave. 

CoDe^  Park,  MD  20740 


STIGAO  JE 
„COMMODORE” 

Posredsivom  (jubljanskog  .Konima'  i 
Jugosloveni  mogu  da  nabave  neki  od  kud- 
nih  radunara  .Commodore"  jednog  od  vo- 
dedih  svetskih  proizvodada. 

Pored  raCunara  .VIC-JO’  i .64".  kod 
ljublianskog  zaslupnitiva  mogu  da  se  kupe 
i razne  penferije. 

Prodaja  je  za  devize,  a uvozne  i druge 
daJbine  se  pladaju  u dinarima  i izjiose  SO 
odsto  od  cene  za  privatnike  i 27  odsto  za 
radne  organizacije. 


23 


Hill  its 


Ills  I 


IWIII 


ft 


I HI 


etc 

mo 

Ih-  i*% 

wumiiiii,  "l||||uir 


iil 


iiii 


t:c 


iQi 


IHi 


mill 


!}:■ 

IfUil 


|i  il 

ij  11  <lt 


o 


1 


il 


II 


I tlij 


Jcdni  od  ujiepiiti  owtHU  kucnof  n- 
je  dt  sn  nikad  nije  uiuian.  Do 
bnkii]!  p modnno  prd^nvaii  caznim 
sundArdiiini  i ncsunididmni  (todicmu. 
kojinu  ajcgo'-u  .pamn'  noitBo  da  spo- 
jino  a pnktiAiin  mogucoMina  uvrti- 
laca  i uip.  uiMili)  .nida  u prazno',  da 
posk  isk^vaiya  caiuoan  hnaaKi  neki 
lonkmin  rcnttu  i^go'og  nda. 

Svakako  da  je  najpcMrebniji  i najd^ 
koriScea  dodtuk  ilaapai.  Ooima  kopnia 
rafunar  ^ k aaoto  za  ignipe  vec  i u 
knatnan  rad,  ftampad  jt  ncophodan.  Na 
dak«,  oaki  kompjulcrsL  hobitli  joi  tnek 
Biiu  upoznali  s«e  prcdnoili  (nog  vrto  ko- 
uao(  areda^.  Raalog  je  jiun  - zabraiia 
uvoza  je  i ^ae  sKW  vezala  rake  oaiBia 
koji  bi  bill  u nargu  da  uiiede  dovolino 
novca  da  p kupe  u HKWanaPa.  a a 
gc  strane  jc  aivonla  mooepot  naiib  .pm- 
iz(odada~  kop  iunipait  inafavao.  lakode 
uvoctKl  pnidaiu  la  dinare.  ab  po  dew- 
losirukin  ill  joS  vikim  crnaou. 

Ipik.  ima  i vtdmka  koji  su.  na  oiaj  ill 
onaj  nadin.  doili  do  aekakiog  itampa- 
da.  Neki  od  njib  so  m uih  u duds  kid  su 
videli  da  K oi  nt  pnkljBdBje  ick  >ako  u 
ndunir,  vec  ^ poinbaa  joi  jedaa  aredaj 
koji  X aalazi  iaraedu  raduaara  i kumpa- 
di.  dakk  ign  slogu  ptKrtdsiki  izn^ 
i^h  - lakontni  intnfaix.  mala  kumpaiu 
plnda  it  nekoliko  dipova.  sa  ki^e  vode 
dva  kabla.  naravRo  jedan  do  raduiuR.  a 
dngi  dokUiBpada. 

Sve  Qio  se  DC  odnoii  ru  p^imi  la- 
duniJ  .eommodore',  koji  o itbi  vec 
UBi  iBKrfaee  a scryski  RS33  Hasdanl  i 
ukojeoilobodio  ko^ike  odnih  bnp 
oko  pnk^vdcip  iunpada.  all  i obaituo 
ih  da  kupu/u  umo  kumpadt  od  islog  pro- 
izi'odada. 

Odnth  da  kaimo  da  je  pnk^dik 
na  ktanipid  uglaioon  sundaidan. 
bet  obsra  ita  (ip  kumpada  lokoivani 
.paraidiu  Centronia').  a pnUiudak  oa 
radunir  jtf  niko  nlje  uspto  da  saodardi- 
zuje.  uko  da  aa  ai-aki  tip  laduain  imamo 
sprsjilaa  up  ininfacea  za  banpid.  Ovo 
nijd^  se  pcedsuvlia  nikakn  problem, 
piko  naki  proizi'oiM  raduoira  prodtje 
1 iaierface  za  svoj  ntfuuar. 

Sad  K posui^  ^ O'" 

koji  M uini  aagradiJi  ndiuir  4aUk- 
sija'  dodi  do  iitierfscca  za  iiaapai'  Pa  lu 
bar  aeiiu  dilcnie:  napravke  p Mml  Po- 
tieboo  je  aekio  Ukustva  g iz^  ktaiup- 
Bib  kola  imada  odtkujcoo  da  de  u u og- 
lasima  askoni  pajaiiti  ponuda  za  prodaju 
fotovog  iuflipuiog  kola)  i lemiKiyu.  M- 
koliko  dipma  i malo  punDik  kompooe 
aaia,  aitiin  dva  konekiora.  irakaalog  ksb- 
la  i dobio  zakiljeiu  leailica.  Ipak.  poklo 
koji  sami  sebi  pnve  rnduur  i dodai- 
ke  za  njcp  «olt  da  zaajv  ■ kako  tadt  to 
ko  stvataju  svojun  rukama.  nu  demo  kre- 
Duti  od  p^p  nda  i zibira  koje  treba 
da  iipuni  jedae  iolcrfact  za  kuopac. 

U 


R2r,«r'^iis; 


VET  KOMPdUTBIA  / OKTOBAR 1964 


Pombao  je  neito  Iskosita  u Uradl  Stampaaih  kola  I 
lentijtoju.  oakoliko  Hpova  i pasinaih  hampooeaata,  d*a 
kotiektora,  malo  trakastog  kabla  I dobro  raiiljeaa 
lemilica 

PISf:  Voja  Antonie 


PRINC'IP  RADA 

PjkiD  radoDar  laopknvi  Uantpads 
irkst  jedae  po  jedan  karaiter  u itaa- 
danSnom  ASCII  Fonutn.  inierfact  non 
da  tnenwike  jedan  bag  |l  biai  mFbrtna- 
cije  an  do  ireniuki  kad  jc  kianpad  u 
da  p ptodita.  S obzironi  aa  w da 
ndunat  i kumpod  dia  aunbrona  ti«e 
potrebfto  je  da  pn  pttnosg  svakog  karak. 
ten  razmenejoi  dve  infonnaciie.  kako  bi 
K tnedusobno  smlxonnoialr  pr\a  je 
koziaiu  READY  BL’SY  islobodno  zi 
zeto)  haija  ktyom  ktampad  uopkiiia 
duMni  kad  je  tprentn  da  pnmt  ncni  U- 
rakter  (iisok  logidki  nivoznadi  .nrmoida 
mi  kaJjek  novi  Qiak.jer  joini  ovij  nbam 
prodiiao'.  a itizak  ^reman  sam  i dekam 
noiz  ziuk‘i:  dnip  inroraucija  pntuje  u 
suprotoom  smera.  od  ndunan.  i krakirn 
Dcptivnim  impulsoa  isopitava  ktanp' 
ds  da  p u flip-nopoviBia  Ip  4 u dit  ko- 
la tipa  '’4LSI7SI  delta  S-bin  mfornudja  o 
novoaiznika.  Ovajprocesiialnogm^u- 
iobnog  iiohronisanie  dva  nezavisna  uite- 
ligefitna  aiMema  se  zove  Jiandshakini' 
(nkovaiije).  jer  po  sveijsj  naiznenidaosii 
pteuz.ioi^  inidjative  poibeda  aa  pokre- 
te  rukn  dva  doveka  pci  nikovai^. 

Aditvni  dekoder  ipogledai  blok-kemu 
I keniu  veza  na  stikama ' i 3)  uvrdu- 
jc  iremuk  kad  s«  lu  linijuia  D0-D7 
nalazi  ASCII  vimbof  znaka  koji  se  ' '' 
kianpadu.  S obziTODi  u lo  da  se  na 
nan  .galikMja'  adresa  zi  koaiuiikaciis 
sa  klanyadeB  nalazi  na  adresi  AFF  ld^ 
kadno  25Si  inpt  - output  (ulazao  - iilai- 
oei  mape.  ovaj  dekoder  je  lako  prilaio- 
den  da  pKpozna  siniadju  kad  su  adrese 
A0-A7  lo^  viaoke,  kad  je  la^ 
lORQ  aktivna  iniskal  i bnija  Ml  pasivu 
(vaoka).  Tada  de  le,  u zivisnosli  od  M'RI. 
TE  lopisi  signala  dogodiu  sledece 
- WR  akuvno  iniikol.  ndi  se  o C 
insnukdji.  dakk  radsur  kalje  STROBE 
Stampdu.  Akiivin  semoncMabitBi  mulu- 
vlbtalor.  i flip-Flipovi  se  posuv^js  u sta- 
oje  koje  nn  mkliraju  liuje  D0-D7. 

- WR  paattio  (visokoD  oaiadava  IN 
instrukdjil  ndimar  odiiava  READY- 
>'BDSY  linipi  kumpada  i proskduje  jc  na 
svojo  D7  liniju.  Kad  luoienia  da  poia^ 
nod  znak  ktampadu.  on  ce  ovg  opetaciju 
vrkili  eiUidiio  u pei^  sve  iA  ne  dobije 
infotniiciju  .slobedae'. 


STROBE 

DATA  BUS  BUSY 

! 1 . 

1 ..«SN,  0«C,0.» 

8-BITNI  LATCH  1 ' ^ ’ 

II  1 1 1 1 

IORQ  Mi  wS  A0A1  A2A3A4ASA6A7 

DATA  BUS 

blem  ^ izndi  i (ntlco  jdJnatuvaa  sUop. 
ledist  suilinika  razlilu  jc  u (Offle  in  je 
iumpano  koio  dv^siojBO.  N'emi  UOS  ni 
CMOS  koli.  uk«  di  potcbiu  palij<  pri 
Rikmiip  nije  poutboii.  Ako  im»e 
44-poliii  koMklor  a 4il(ku;il'  kop  K 
u|nduje  direktao  na  iuspaiKi  kol«  <kM 
ntibe  UuuccKkooipakiniju  istlunrf- 
ku  kofmrukcvu.  ali  itlje  onHfuct  upoc- 
rebni  oi  kon^iof  >a  iemoim  uiKaiu.  ako 
w pnfvrsii  a p^  duUDCtrima  ill 
dufioi  M3  aavniqiaii  it  koouinavnka- 
au.  % obzrroa  da  jr  labi  iwbainUi  «iio 
ujroira  na  aseiii  Imljn^a.  dobtoje  da  u 
osigua  lake  iu  fc  sKpe  u .umhii*  po- 
BOdu  dva  kmka  zit-nqa  inncda  i 
pii  pieiice  diBeaaja  35 


Anatomija  mikroprocesora  68000 

iHIL® 


U JEDNOM  CiPU 


IJ  zestokoj  utak- 
mici  /a  svetski 
primal  pojavila  se 
Moiurula  sa  svo- 
Jini  I6*t>itnim  pro 
cesorom,  na  jho  - 
Ijim  u ovoj  klasi 

Upretho<lnoj  deceniji  bi- 
ll smo  svedoci  neoCeki- 
vano  brzog  raz^oja 
mikroprocKorske  tehnologije- 
Prvi  mikroprocesori  bill  su 
4-bitni.  sa  skromntm  setom  in- 
strukaja,  all  dovotjno  dobri  za 
kaikulatore  ill  upravijaike 
sklopove  za  induscrijsku  i ko- 
mercijainu  primenu.  Pojavom 
sionih  mikrora^nara,  sivore- 
ne  su  poirebe  za  snainijim 
inikroproctsorima,  tako  da  je. 
nakon  neuspelih  pokiuaja  ko- 
mercijalizacije  6-bitnih  6pova. 
8-bitni  bajt  postao  standard 
koji  su  godinama  pokovati  svi 
prolzvo^. 

Mo2da  bi  jo$  dugo  tako  os- 
taio  da  nij«  doilo  do  velikog 
porasta  gusline  pakovanja  me- 
morijskih  iipova  (vec  oda\no 
nije  retkost  koriictnje  dpa  od 
64  K RAM-a),  pa  samim  tin  i 
do  drasti(nog  pada  cene  me- 
morije  po  jednom  biui.  Tako 
su  naglo  porasli  apeiiti  koris- 
nika  raiunara.  pa  je  64  K me- 
morije  (ukupno  R.^M-a  i 
ROM-a),  koiiko  raabimaino 
nioie  da  adresira  jedan  8-bitni 
mikroprocesor,  p(»talo  malo. 

Naravno,  proizvodati  su  hit- 
to  odgovorili  na  ovaj  zahtev 
(rziita.  i uskoro  su  (po  odnosu 
performanse/ceoa)  po6eli  da 
8-bicnim  uspeino  koDkuriiu 
l6-bi(fii  mikroprocesori.  Od 
komercijalnih  modeia,  najpre 
je  Intel  izbacio  na  triike  pro- 
cesor  8086,  a onda  se  uCinilo 
da  ce  Zilogov  Z8000  preuzeti 
28 


JUPJinERA  / OKTOBAfI  tm 


primal.  Mozda  vile  zbog  po^^ 
renja  koje  Jc  kod  publike  izaz- 
vao  izvanrednim  8-biliitm  Z80. 
kojim  }e  naprosio  ..^hranio' 
lntelo\  8080,  nego  zbog  orga- 
nizacije  i interne  arhiiekture.  I 
tada  » pojavila  Motorola  sa 
svojim  68000.  Elegantnim  po- 
cezom  relila  }e  dilemu  ko)i  je 
16-biini  mikroproceaor  najb^ 
Iji. 

Mala 

I Sinklerova 
podvala 

Mnogo  je  deiatja  zbog 
kojih  ct  zaljub^eoik 
u ovu  oblast  osiali  za- 
divijen  tokom  upoznavanja  sa 
organizacijom  ovog  izvanred- 
nog  iipa.  Interna  $2-bilna  ar- 
hitekcura  je  same  jedan  od 
t^ih.  all  aam  taj  podaiak  ipak 
ne  daje  pravo  ia  68000  smat- 
ramo  32-biinim  mikroproceso- 
rom  - uosialom.  dak  ni  proiz- 
vodad  to  ni.ie  pokusao.  Taj  po- 
lez  lirenja  dezinfonnacije  (ina- 
de  potpuno  nepotrebno)  pred- 
uzeo  je  Klajv  Sinkler  u propa- 
gandnoj  kampanji  za  svoj  ra- 
dunar  „QL".  koji  koristi  jednu 
jei^iniju  i skromniju  tarijantti 
ovog  mikroprocesora.  68008, 
pa  su  tu  netadnosl  i neki  nasi 
dasopisi  preneli.  Uoscalotn. 
mnogi  8‘bitni  mikroproceson 
operilu  i sa  nekim  iO-bilnim 
instrukcijama.  pa  ipak  nikom 
nije  paio  na  pamn  da  ih  pro- 
glasi  za  I6-bitne. 

68000  ima  1 7 registara  opste 
nameoe.  od  kojih  svaki  ima 
kapacitet  32  bita.  plus  pro- 
gramski  brojad  i 16-biinj  status 
registar.  Mada  programski 
brojad  ima  32  biia,  koristi  se 
samo  ni^h  24  bila.  Ito  mikrop- 
rocesoni  omogucava  da  adre- 
sira  16  M bajia  (tadnije. 
I6.777JI6  bajia)  - toliko  ad- 
resnog  prostora  ima,  recimo,  i 
IBM  System  370!  Ono  Ito 
ovaj  mikroprocesor  odvaja  od 
ostalib,  to  je  moguimosi  pristu- 
pa  ovako  velikom  (Hi}$toru  di- 
rekino,  bez  birai^  segmeoaia  i 
siraoica.  Ito  bi  inade  ugrozilo 
pragledoost  i eleganeiju  sof- 
svET  Kowjura*  / (mtobaa  j 


tverskih  reknja.  pa  i brzinu  ra- 
da. 

Da  bl  se  podrzao  .multiu- 
ser* I .multitasking*  rad  (vile 
korisnika  posredslvom  termi- 
naia  i vile  zadataka  koji  se 
obavljaju  istovremenot.  68000 
ima  dva  osnovna  stanja  - 
..user"  (konsmdko)  i .supervi- 
sor" (nadzomo).  Sve  instrukei- 
je  mogu  da  se  izvrlavaju  u 
nadzomom  siatusu.  ali  u koris- 
nidkom  neke  nisu  pristupadne 

- recimo.  RESET  ill  STOP.  Ta- 
kode.  nadzomo  stanje  mo2e  da 
zabrani  pristup  nekim  delovi- 
ma  memorije  iz  konsnidkog 
stanja.  a neposiojeca  instrukei- 
ja  (koja  je  kod  dosadainjih 
mikroprocesora  desio  izazvala 
.krah"  sistema)  iii  pokuiaj  da 
se  pride  zabranjenom  bloku 
memorije  ill  instrukeiji.  izaziva 
automatski  prelazak  iz  koris- 
nidkog  u nadzomo  stanje  i od- 
lazak  na  jedan  od  rcsiarta  koji 
iretira  uj  sludaj.  Sve  ovo  omo- 
gucava izuzeinu  tajnosi  i vigur- 
nost  uskladiltenih  podalaka 
protiv  zlonamemog  ili  nevd- 
tog  rukovanja  sistemom. 

Jol  jedna  izvanredna  mo- 
guenost  ce  sigumo  obradovaii 
sve  one  koji  vole  da  rade  svoje 
ma.sinske  programe  - takozva- 
ni  .trace  mode*,  u kojem  mik- 
roprocesor dini  pojedinadne 
korake  kroz  program  i nakon 
svakog  koraka  se  vtaca  na  ser- 
visni  potprogram.  Ito  mnogo 
olaksava  detogiranje  so^^era 
u tazvoju.  Ova,  korak  po  ko- 
rak  (single-step)  opeija,  koju 
nema  ni  vecina  kompiefcsnih 
sistema,  ovde  je  ugradena  u 
sam  mikroprocesorski  dip! 

Kao  1 kod  mnogih  8-bitnih 
mikroprocesora  (ali  ne  i kod 
16-bitnih  8086  i Z8000),  za  ad- 
resne  i dau  linije  su  odvojene 
poseboe  nobce  na  dipu;  dakic 
nisu  multipieksirane.  Time  je 
drastidno  povedan  broj  noiica 
na  64.  a saoiim  tim  i dimenzije 

- telko  da  ste  ikada  videli  veci 
dtp.  Naravno.  to  se  odrazilo  i 
na  cenu.  ali  praJesa  je  pokazala 
da  su  ovi  nedostaa  upmvo  nti- 
lavni  prema  prednostima  koje 
je  odvajanje  adresnih  i data 
nozica  donclo  - pre  svep  jed- 


nostavnost  i preglednosl  har- 
dvera  sistema.  a zatim  i oko 
TO't  vecu  brzinu  rada.  Isposta- 
viio  se  da  hardveristi  iz  nekog 
razlogajednostavQo  ne  podno- 
se  multipieksirane  bas  linije.  a 
Vila  cena  i vece  dimenzije  mik- 
roprocesorskog  dipa  ionako  ni- 
su  od  zoadaja  u veltkim  i mod- 
nim  sisiemima  za  kakve  je 
68000  namenjen. 


Imeresanino  je  da  68000  ne- 
ma 24  notice  za  adresni  bas. 
vec  samo  23!  Adresa  .AO  je.  za- 
pravo.  korilcena  za  generisa- 
lye  dva  nezavisna  selektorska 
sipaia.  od  kojih  jedan  uvek 
bira  pame.  a drug!  nepame  ad- 
rtse.  Ovim  je  postignuia  rao- 
pcnosi  da  se  adresira  8 niskih 
(aktivma  prva  selektorska  lini- 
ja),  8 visokih  (akiivna  druga) 
ili  svih  16  bita  odjednom  (ak- 
tivne  obe  linije). 

Cinjenica  da  su  od  !6  mogu- 
cih  op-kodova  dak  dva  osula 
potpuno  neiskorilcena.  mote 
da  navede  na  pogrdan  uklju- 
dak  da  se  radi  o nesavrienosti 
mikroprocesora.  Ipak.  i ovde 
se  radi  o dalekovidostl  kon- 
strubora:  polio  neposicjece 
insirukeije  iniciiaju  odiazak  na 
zasebne  restaite.  kohsnik 
mote  da  organizuje  softver  ta- 
ko  da  stvara  potpuno  nove  in- 
stnikcije,  po  svojoj  tetji  i po- 
trebi.  Polto  mu  je  omopcen 
ulazak  u mikrokod  instrukdja. 
nikakav  problem  nije  da  se 
kreira.  recimo,  deljenje  sa  kliz- 
nim  zarezom  ih  sabiranje  mat- 
rica  u jednoj  instrukeiji. 

680(j0  mote  da  radi  sa  pet 
raztidiiih  tipova  podataka  - bi- 
lovima,  4-bitnim  BCD  (binar- 
no  kodiranim  decunalnimj  cif- 
rama,  8-bitnim  bajtovima, 
16-biliiim  redima  i 32-bjtmm 


dugim  redima.  Kombinaciiom 
36  tipova  instnikcija.  14  ai/res- 
nih  modova  i 5 tipova  podata- 
ka dolazimo  do  impozantne 
cifre  od  preko  1000  instnikcija 
koje  68000  mote  da  izvrsi.  Nil- 
la  manje  nije  impresivna  ni 
fleksibitnosi  lih  instnikcija  - 
sjajan  primer  je  MOVE;  poda-  I 
takmotedasepremgstiizbilo  { 
kog  mesia  na  bilo  koje:  izme-  < 
du  dva  regisira.  memorijske  lo-  | 
kaci,ie  I registra  ili  izmedu  dve  j 
raemonjske  lokacije. 

Brzo,  brze, 
najbrze 

Iinieresaman  je  podaiak  da 
je  u 68000  upadenp  oko 
68000  Banzistora  - naravno. 
to  je  sludajna  koincidencija:  J 
' naziv  68000  je  nasiao  tako  sio  I 
je  na  Moiorolim  S-biini  mik-  ! 
roproccsor.  6800.  jednostavno 
dodaia  jol  jedna  nula. 

Sto  se  brzme  rada  tide,  izra- 
duju  se  4 verzijf:  4.  6,  8,  i 10 
MHz,  Najbfie  instrukeije  se 
izvrsavaju  za  samo  4 T-I^ga. 
dakle  pri  udestanosti  clock-j 
od,  redmo.  8 MHz  iraju  .MK) 
qS.  a najsporije  je  32-bitno  de- 
ljenje sa  predznakom.  ko)e  ko- 
risii  ro  T-ktu|ova.  ill  21250 
nS  na  8 MHz. 

Za  nale  usiove  je  mozda  je- 
dini  negaiivan  I'akior  cena 
ovog  sjajnog  mikroprocesora: 
u SR  Nemadkuj  se  mote  naci 
za  oko  150  DM  (naravno.  radi 
se  0 najjeftinijoj  vetziji.  za  4 
MHz).  Ipak.  i ovde  ce  vTcmc 
udiniii  svoje  - selimo  se  amo 
da  je  populami  Z80  na  podet- 
ku  svog  veka  u SAD  kostao 
200  dolara  a sada  kolta  ispod 
tnl 

Najnovija  vest  iz  Moiorole 
je  da  je  68000  dobio  i svog 
mladeg.  ali  mnogo  mocnijeg 
brata:  32-bitni  mikroprocesor 
68020.  koji  se  sasioji  od  oko 
200.000  iranzistora  na  silid- 
jumskoj  plodici  od  250  kvad- 
rainih  milimetara.  sa  rekor- 
dnom  cenom  od  487  dolara. 
Zamisliie  ovaj  mikroprocesor 
imozemo  li  upoirebiti  prefiks 
jnikro"?)  kako  opsiutuje  sis- 
tern  od  4.3  miliiarde  bajiova 
memorije! 


SPEaRUNN  SERsllS 


opriy^i  in  no  m^onnop  u ii  i 
uriLn  ur  I in  ' ■ 


I iirii\uui\nui^u 


,\tofcucr  j*  y mmlo  tiobre 
»olie  prepiaati  aajv^i  dec 
pmgrmma  kojt  immmo  am 
kmsaiama  riako  korisfifl 
s»«  prvdmtali  ik/krodrajva. 
Sa  Scrabbladm’’  to  aisoto 
uspalL  moida  cete  *i  aaci 
raieafe  i poslati  oata  ga  da 
ga  objafiato 


Posle  oakg  (ku  Sinklerovoi 
{SincUirj  Dikminiva  no  joi  jed- 
nog  (cksu  posveao^  ovoj  popular- 
noj  Spcctriunovoj  jedittici  ypotjae 
mnooR^.  Poilt  nabavke  mijcrodraj- 
va  vtcini  \lasQika  pnrodno  se  nant- 
ce  poutba  za  preooMxn  pr^rama  s 
kasrta  na  minijalume  kenit&e.  No. 
ova  operaci^a  oijc  bai  jtdnostavna. 

Prenos  sundatdoih  programa  pi- 
suiib  u BASIC-u  uije  kompiikovan. 
all  pokuiaj  prcbachanja  kooMrcijal- 
nih  ptograma  (ipra.  na  phiBcri  do- 
nosi.  ponckad,  i otsavladite  [eiko- 
ce.  Razlog  su.  niravno.  brojnc  zakii- 
te  kojioa  pfoizvodad  pokiuavaju 
da  odbtaoe  svojc  mieitse.  Ti  progra- 
m su  obiCno  ALTO  RL'N  progn- 
mi  tj.  neposrtdoo  po  u&uvaiqu  po- 
6qu  i radon  i vvako  aaustavljaj^ 
jf  ib  wizvod^ivo  di  M zavr^va 
unriKt^  prognma.  Skoro  redov- 
00.  ovj  program  imaju  dva  dela: 
prv)  1^0  u BASIC-u.  Ciji  ft  zada- 
tak  udiavanje  drug^  dela  i pocotn 
$(an  programa.  i drjgL  koji  oioit 
imaii  i vi^  poscbnih  modula.  pisap 
u maiinskom  jeziku.  Opsli  oblik  BA- 
SlC-aje: 


I^edajmo  snmao  progrtoKkih 
linija  ovog  maiog  pro^tna.  Linija 
10  uiitava  5 trake  ioidjalnu  sliku 
programa  (igre)  i ako  izgieda  veoma 
lepo  ovo  m;e  bak  oajprakiiCniio  - 
gubi  it  dosu  vTcmciu  rokom  uCiu- 
vanja.  To  >c  razlog  Sa  su  eelu  rinoe 
odiulalc  od  ovop  iqNsujoci  ru  ek- 
ranu  jcdnosuvno:  LOADING. 

Linija  20  udiava  mabmki  deo 
(mgrama.  dok  lioija  30  sanuje  u- 
vikeqeB  programa.  Naiavno.  umca- 
10  R.ANDOMIZE  USR.....  iesio  se 
koTBte  i:  LET  <whjab)8>  — 
USR  <adr«sa>  ill  sa  isiim  efek- 
too.  PRINT  USR  <ad«sa>. 

Dakk.  prenos  komeidjalDOg  pro- 
grama  na  mikrodrajv  (lB  na  drop 


ka^eiu  ako  se  kopi.ia  pravi  na  n)oji 
predsuvlja  pnnos  tn  posebna  pro- 
gramska  bluka.  Da  bi  se  to  mdo 
poirebno  je  zaustaviii  izvodeiye  BA- 
SIC programa  pre  nego  ito  on  star- 
luje  maiioske  ruunc.  No.  da  bi  se 
ovtj  BASIC  program  mogao  korisii- 
ti  i sa  mikrodrajva  u ojemu  ireba  iz- 
vrtin  odrtdene  izmene. 

Pni  korak  je  eliminisa^  lioije 
koja  uttosi  sliku  iio.  isuna.  oije  nc- 
ophodno.  ali  znaiajno  snanjuje 
ow  udtavti^  programa).  t^uga  iz- 
mena  se  odnosi  na  LOAD  " CODE 
limju.  a neophodna  je  zbog  drugad- 
jeg  fomata  ove  insirukcije  pri  radu 
spectrumi  s mkrodrapom.  Ona  sa- 
dadobijaoblik: 


20  LOAD*  "m~;l:'<ime>''  CO- 


Posle  ovib  izmena  B.ASIC  pro- 
gram 


SAVE*'»';I < ime  >"  LINE  20 


Da  bi  se  to  isto  uradilo  i sa  makin- 
skim  delom  programa  koji  je  na  ka- 
seti  zapisan  u -bsies*  obliku.  ireba 
saznati  adresu  poinka  maSinskog 
prograsia  u meinoriji  radinara  kao  i 
i^ovu  duiiaO  kto  su  obavezm  pa- 
ratneni  u naredbi  S.AVE. 

Najlakki  nadn  da  se  saznaju  ova 
dva  ^aika,  jeste  da  se  prodtaju  iz 
izv.  hedera  izaglavija)  koja  prtthode 
SMkom  prof^u.  U tu  svtbu  se 
moke  kofisUQ  program  dji  listing 
dajemo  na  slid  H. 

Sa  osa  dva  podatka  maiioski  pro- 
gram. pokio  ga  sa  kaseie  unesemo  u 
memotiju  ladinara,  naredbom  LO- 
AD CODE,  prcnosimo  na  mik- 
rodrajvos  kectidk  oaredbom: 


1 to  je  sve.  Sa  mikrodrajva  pro- 
gram sada  udtavamo  naredtwm: 
LOAD  • 'm'  ;1 :'  < ime  > ■ 

Pie  nego  kto  predemo  s leorijc  na 
praksu,  moramo  vam  skiMuti 
paknju  aa  dve  vakne  sivaii:  prvo. 


kod  iibimkcije  LOAD  kOja  se  odoo- 
SI  na  mikrotojv  MORATE  upisaii 
ime  programa  i MORATE  daii  tazli- 
dia  imena  BASIC  programu  i ma- 
Sinskim  rutinama.  Druga  napomena 
se  odnosi  na  one  srecnike  koji  imaju 
po  dye  mjkrojedi'mce  - ako.  na  pri- 
mer. kerddi  stave  na  jedinku  2 ko- 
manda  LOAD  ♦ Jlf  < ime>  ' 
ce  deo  prt^ma  u BASIC-u  uCita- 
il  ali  ce  maktnski  deo  programa  biti 
uzalnd  traketi  na  jedinid  I.  Iz  linije  ' 
20  jasno  se  vidi  zakio. 

Da  bi  se  izbegie  ovakvt  grekke  iie- 
ba  liniju  20  promeniti  na  sieded  ot- 


1 jedno  upozortnje'  insirukcija 
LOAD  * ‘ffiMiPEEK  23T66:'<i- 
me>’NERNKCIOM5E: 


Primer  t.  Fligkt  Simulaiiw 


Proverimo  prvo  ceo  posao  na  po- 
ziMioj  PStON-ovoj  igri  Flight  Simu- 
lation dje  udtavanje  s kasetofona 
traje  6 minuia.  Uz  pomoc  msinikd;e 
MERGE  ■■  udiiacemo  BASIC  pro- 
gram. lako  je  00  priliCno  du^kak 
jer  sadd  brojue  poruke  kojc  igiaC 
dobija  iokom  igre.  listing  ireba 
Pl^jivo  pr^ledati  da  bi  se  nakla  li- 
nija s LOAD  instrukdjom.  Nalazi- 
mo  je  u Itoiji  9006,  a uz  iqu  ■ PoM- 
Du  adresu  makuukc^  modula  i 
govu  dudau.  Izmenico  ovu  liniju: 
bnkemo  BORDER.  INK  i PAPER, 
kao  1 LOAD  ~ SCREENS 
Naravno.  insrrukdji  LOAD  " 
CODE  lieino  daii  odgovarajud  ob- 
lik. Evo  iinije  9000  pre  promena: 


Posle  ove  operacije  BASIC  pro- 
gram smesmno  oa  kertitU  oaiedboo 
SAVE  * 'mM  .'night'  LINE  9000. 


Osiaje  nam  joi  makioski  deo  igre.  I 
Prvo  cemo  otkucaii  NEW  i ENTER 
daSismo.odsiili'iDnnoriju.  potom  | 
LOAD ""  CODE  i na  kraju,  po  ^}^  : 
govom  udtavanju  sa  kasete.  SAVE  ' 
♦ ‘m':!  rr  CODE  32768.25760. 

Take  je  operadji  prenosa  zavrkc-  | 
na.  Nartdboffl  LOAD  * J 
ni*;l  fnight'  prt^m  de  bill  u me-  | 
moriji  za  samo  12  sekundil 


Primet2.S|iKeRaidcis 


PSION-ov  program,  kopija  Space  ; 
lovaders-a.cako^jeveoiiupopula-  i 
ran  BASIC  deo  jednouvoo  uCiia-  I 
vamo  u memoriju  instrukdjom  I 
MERGE  ~ U liniji  10  se  nalazi  ' 
onoktorrakimo.  ; 


SL6 


a onda  BASIC  program  snesumo 
na  kemdk  oaredbom  SAVE  * 
'm'llfriideis'  LINE  10. 

Sada  se  mokemo  p«vetKi  makin- 
skom  pro^imi  za  koji  de  nam  biii 
neophodan  program  za  6tai^  bede- 
ta.  & shke  7 mokemo  video  rezultai 
dobijen  korikea^  duda. 


SVET  KOMPJUTBU  / OKTOBAfi  >964. 


^9- 

24576 1 da  je  dugaCak  37888  bajiovL 
Zaio.  izvcdimo  naredbu  LOAD  ” 
CODE,  pa  S.AVE  *'in';!:Ti'  CO- 
DE :4576J-J888- 

ZaUjahk 

Kao  So  smosideh,  mogneex  i 
male  dobfc  volie  na  mikrodrajv 
irepisau  najsed  bioj  programa  kox 
natno  na  kasetama  i uko  konsiili 
ue  ptednosti  mikrodrajsa.  Alt  ima  1 

.im,z  i^K  .47 



.,™  1 

4^.  g.™ 

p' 

.»T.  ID,  a»  k™.  1 

programa  ko.je  je  seoma  leiko  ill  bak 
wmoguceprepisati.  Pored 
nasedenog  -Scrabble"  (primer  5)  10 
u ss  i oni  koji  nemaiu  heder.  kto 
posebno  iesio  koristi  Quidrsilsa.  L 

SI.’’ 

Kso  >to  lidimo  auSioski  kod  po- 
tiiye  na  adreti  24576  i dugaiak  jt 
1S60  bajicrva.  Zato  uvedimo  LOAD 
" CODE,  a potom  SAVE  • 
.ni":l."rCODE:4576.7|!60, 
Probajmo  uda  da  uiiiamo  pro- 
gram s aikrodrajia  uz  pooioc  in- 
suakaje  SAVE  ♦ "oi":l ; “laKlefs"  i 
izDOiadenje;  prugnm  oe  fimkoo- 
niie!  Li  moniciiu  udiuvanja  maiio- 
$kog  koda  lu  ekraau  sc  pojavijuje 
ponika  grckke  .Out  of  rnemory''. 

Problem  uarokuje  CLEAR  24500: 
da  bi  sc  ovo  reSilo  iteba  samo  zame- 
niu  mesu  mstrukcijana  CLEAR  i 
LOAD  l>  prto  uiiuii  program,  a 
pmoffl  promeoici  RAMTOP.  Tako 
konadna  vetaja  linije  10  postage: 

.cooe^SiiT,  I7M 

SI.  14  1 

Primer  5.  Scrabble  j 

opkiem  slufaju.  Ko  je  zaktiia 
programa  supiilnix  prenos  na 
nikrodrajv  je  leki.  no  ne  i nemoguc. 
Mokda  ceie  vi  nad  lekeiqa  koja  su 

».ll 

Pokuiaj  da  sc  program  u^iia  s 
raikrodraj'a  u ptvom  momentu 
zbunjuje:  boja  BORDER-a  sc 
neprestano  menja,  all  program  ne 
podinjc'  No.  bezbrige  - istosc 
ddava  i pn  uCitavaniu  programa  s 
kasciofona.  s lim  Iio  je  lada  na 
ekranu  i inicijalna  grafika  koje  sada 
iKffli.  Priusak  na  btlo  koju  lipku 
suHuMigru. 

Primer  4.  Magic  Meaaiers 

Neko  bi  sadi  mogao  da  sc  apita ; 
.Pa  gde  su  tt  lekkoce  0 kojima  je 
govonno  na  po^etku  teksu  T 

Do  sada  iL  stvamo.  nije  bilo.  ali 
upravo  podiigiL  Sa  CDS-osom 
igrom  Magic  Mearuers-  Kao  i 

ssrtjamc:  program  nismousianju  ^ 
dapresescmoaamikroktseiu.  i 

TadM.  Scrabble  je  osuo  za  nas 
nepremosma  prepreka. 

name  osuJa  nedosuipna.  Poialjiie  ih 
S3  zadosoljstssm  «mo  ih  objasiti 
u sekoffl  od  ilededb  brojesa. 

prema : Micro  computer 

1 

1 

SI.  8 

BASIC  program  koji  iou  sledcci 

1 

47  — ■ 

Primtf  3.  HoMh 

izgied: 

SI.  15 

1 ^ LLL™^i'mii'^i”*?»i  irinm 

da  b«^  vedb  problema.  BASIC 
program: 

£eka  nas  iznenadenje:  program 
sadtt  VAL  "XX.XX"  Ubadsarpem 
broja  u oMiku  stnnga.  dja  sTtdnosi 
biva  radinaia  sa  VAL.  u stvtrise 
izbegava  prezeniacija  broja  u 
formatu  od  5 bajiosa.  Program  je 
seoma  krauk  1 konsa  samo  po  iri 
btju  zasvaki  broj.  pa  moiemo 
oC^saii  da  je  zaio  masinski  modul 
xeonu  dugaiaL  Zabvaljujuci  ducu 
hedera  dolazimo  do  pornde  os-oj 
naioj  preiposuvci  - davih  41135 
bajtova.  Imao  je  pnvo  Dejvid  Poter 
tCtevid  Poner).  menadzer  PSION-a. 
kadax  rckao  daSaabble  konsii 
apsolutno  svu  raspolodvu  memoriju 
spearuma48K. 

i 

j E.  1.U*  aMwaw 

^ zz 

SI.  12 

DaUe  pojav^jc  sc  samo  jedna 
pn^ramska  Imija  koja  se  ni  na  koji 

SI.  9 

ntba  izmenRi  lako  da  osune  sa- 

promcniti. 

U ovoffi  sluiaju  sc  nc  isplati 
modiCikos  aii  liniju  vec  jc  iteba 
lupisati  kao  iio  je  to  prikazano  na 
slid  13.  Naravno.  CLEAR  suv^amo 
posic  LOAD. 

“.S'iiT  1,  „ 1,  El_| 

iSs'Si;™ 

zz 

1 

1910)47  aa.o 

SL  10 

U liniji  30  SCREENS  se  u6iava 
na  neotnian  natin,  a instrukeija  PO- 

-1^  .?s"” 



RE  2365943  omogucava  da  sc  pik  u 

22.  i 23.  redu. 

Iz  pretbodnog  iskustva  mate  za- 
iro  smo  zamcoili  mcsia  imiiukdja- 
ma  CLEAR  u Eaii)  5 i LOAD  u liniji 
50, 

. Predimo  sada  na  makinski  deo. 
LJz  pomoc  titaia  hedera  saznajemo 
da  m^ioski  kod  podinje  od  adrese 

SI.  13 

OsUtak  posit  je  banalan  - s 
dutein  bedera  nalazimo  podaike  u 
BYTES  blok  koji  sc  poiom  preoosi 
na  kettidi  uredbom  SAVE 
• -m*:l:-m-CODE  2550a7260. 

SI.  16 

U ovom  slu£^u.  iak  i tnali  broj 
bajiova  potrebnih  openaonom 
sistemu  za  izvikioe  komandl 
odiKisno  upisa  programa  na 
mikrodrajv  je  prevelik  i nema  kansu 
dase  izv^. 

SVET  KOMPJUTERA  / OKTOBAR  m 


U CENTRU  mZNJE 


ECE'JRBUKE' 


liM^uiniri  ^apple  Hv~  i 
„mMciatosh”  prtdstmryaju 
zaadmjBO  osvtieaje  u 
proiziwiaom  prognma  mocae 
firm*.  Vtisak  jedaia  slade^b 
godiaa  omi  vladali  triOteai 


altlu  1976.  godiM  u ertiMu 
koje  se  tek  radalo  pojavio  se 
deloroiuki  ra^nir  s poeoi- 
ium  unenom;  ^l«  ij^ukaj. 
Oitdi  dco  pri6e  vun  j«  vero- 
vauH  'Ki  dobro  poznat  - u izujiBljciMH  gvaki 
Mark  Oiobs  (Mark  iobi)  i Stiv  Voii^  (Steve 
Wozoiak)  su  zapoieli  proizvodpju  kompjiiiera 
ko| )(  g^oann'suvemio  viadao  oiiltaD  lienih. 
kompjuten  i (Inna  se  osecala  veom  siguraoni.: 
Zoafapujih  usavtiavaoja  maiine.  a pogotov^  novihl 
■aodda  mje  bila  I 

No,  vreme  Jc  Cinikt  svoje.  lodustnja  uukrora- 
b^nara  se  btzo  iirili.  pajavijivali  su  se  novi.  sve 
ja&  modeli  li^ih  i kucnih  raiuoaxa.  Cak  se 
1981.  na  triiktu  pojavio  div  koji  je  du|o  na  .mik- 
nee*  gledao  s pMMiqivanjeni  - IBM.  Na  Apf^e- 
ovoo  (lomooto  su  se  oizirali  umni  oblaci. 
Udeo  ratunara  s oznakom  .apple  11*  u ukupnoj 
prodaji  mikrokompjutera  je  po£eo  da  pada  U 
rimt  je  zazvonilo  oa  uzbunu. 

Prs'o  je  Sian  .dvojka*  tsalo  osavremei^na, 
dobivki  oznaku  lie.  pa  je  lansirana  .lisa*,  nbu- 
oar  s poipuiM  noviiu  konceptom  i Mocofotiaifl): 
I6/32-bitniffl  procesorom  68000. 1.  izgJeda,  Dije- 
dao  poiez  nije  bio  pnvj  - He  nije  doneo  mkia  no* 
VO.  a .lisa*  je  bila  previie  skupa  i nedovottno  do- 
ra^na.  U Appleu  se  groaiiOavo  radilo  daJje. 

PoOeikon  ove  godine  A^e  jc  prikazao  svoj 
oovi  radanar  koji  bi  slede^  gi^na  trebalo  da 
bude  odans  model  flnne.  .Maemtosb'.  ki^o  jc 
nazvan,  u mnogo  iemu  Ii6i  oa  Jssa"  komti  isti 
68000  Rtikroprocesor,  njenu  filozofiju  rada  (aJi 
mino  doieiiui  c^racioni  sisienk  ptaii  ga  tzv. 
iniegralai  soitver. 


oiavajuci  trend  o indDstrijski 
najjaiini  zem^ma.  gde  sialno 
raste  broj  nttaika  koji  rukuju 
inronnacijtaa  a opada  btoj 
otnh  kto  rukuju  predmniina. 
Apple  je  .Mac-a*  t^xemio  ulr^  softvetskom , 
po^oiB  koja  omogu^va  i potpuDotn  po^i- 
ku  da.  poele  samo  sat  ili  dva  treoii^a.  m^ioal- 
00  b>r^  BogndMsu  modoe  maiioe.  A 50  Bibfr 
na  kaoeeUri^ldh  stokna  u SAD.  30  u Evropi  i 


ko  zna  koliko  joi  iitom  sveu  <eka  .jvoj  tatunar. 
1 za  svakim  od  njib  sedi  (ovek  kame  je  kompju- 
ter  jot  uvek  sirana  matina.  Zbog  svega  toga  .oa- 
cu*  je  nafflciyeoa.  od  sinne  nikovodedh  Ijudi  u 
Applu,  pionirska  uloga  osvajaip  dh  prostoni. 
p^k  (ega  bi  koinpjuier  na  radoom  stolu  trebalo 
da  bude  mo  lohko  obiOna  sivar  kao  iio  je  to, 
odavno.  lelefon. 

Potto  uk^fite  .madniosh*.  na  ekranu  se  po- 
jav^je  oasmejano  lice  ispod  kc^  se  bpisuje 
poruka; 

.Oobrodotti  kod  tnachiniosh-a.' 

Sva  osiaia  komunikadja  s matinom  se  modi 
uz  poino6  .mitica  Iraouse)  i izv.  menua.  Na  ek- 
ranu se  pojiv^u^  grafiblci  simboli  razlititib  ra- 
dinarovih  jedinka.  kao  i s[Hsak  prognmskih 
(ffodukata.  a korisoik  taiticem  koji  prav^  kur- 
zoron  bira  iu  d;  i kako  radid. 


MAC  - hrabri 
novistilMHHH 

acje  potpuno  oiigiDalaa  maii- 
oa  koja  tma  sopstveni  operad- 
OQi  sisieni.  ICao  da  ga  oi  MS 
DOS.  ni  CP  'M.  ni  UNIX  ne 
interesuju.  Ovo  )m,  nanvno. 
bid  ludost.  a ne  hnbrost  firme  s jasnom 
ide^  iia  ho«  od  svoje  ma^.  da  Ap^e  nije 
tstosteneno  s odhikom  da  pravi  .Mac-a"  pt^- 
sao  I sgovore  s 25  najiadb  nezavisoib  rinm  za 
protzvodqu  softveta.  Tako  je  s pojavoo  nove 


niakne  bilo  Doguw  odmata  na  qoj  koristiti  Lo- 
tus 1-2-3.  Micro^  Mutdplaninizdiugihpopu- 
lamih  profesionalnih  progtama  nametyenih  ma- 
lom  t^istt.  oaudjob^  teksta..orgaiuzadji  ba- 
za podaiaka  iid.  Cak  je,  poslednjib  dana.  najav- 
[jena  mogudiosi  laosiranja  vetzije  MS  DOS-a 
naneqeoe  .macu*.  doe  bi  se  softverske  galak- 
sije  IBM-a  i Apple-a  mogle  pribliliti  jedna  dru- 
goj  - na  zadovo^ivo  korisnib  panteinih  mati- 
na. nanvno 

Spolja.  nova  zvezda  Appie-a  odaje  utisak  jed- 
nosiavne,  iak  skromno  dizijninne  maiine. 
Clavna  j^inica,  u kojoj  su  sjedirqeni  crso-beli 
ffloniior  s eluunom  od  9 iodi,  3.5  io£a  disketa  ka- 
padieia  400  Xb  i tiampaoa  ploia  sa  svim  elek- 
trooskitn  kolima.  u svojoj  bazi  auzima  prostor 
koji  zauzima  i obiCni  list  hardje  fomaia  A4  Jed- 
nosiavu  i kvaliietna  QWERTY  tastatun.  \rlo 
slidu  ODoj  koju  ima  i He.  di^  je  elcnem  siste- 
ma.  dok  broj  3 pripada  miticu  (mouse)  koji  se 
kaMoa  sjnja  s konektorom  na  zadi^j  plod 
glavne  jedioice. 

Sva  ih  dela  maiine  teie  maote  od  10  kg  i to  |e. 
verovaino.  razlog  iio  firma  (s  manje  ill  siie  pn- 
vai  .maca*  pmpaiava  portabi  kompjuieroffl. 

Hardver  za 
deceniju  koja 


SH^-aKiicintosb*  je  izgraden  oko  jed- 
nog  od  daw  najsnaznijih  imk- 
roproceson  - Moiorolinog 
68000  dpa.  On  dozvo|ava  is- 

visnih  poslova  (tzv.  multitasking),  adresiranje  do 
16  Mb  RAM  memonje  i mnoge  operadje  nedos- 
tupne  t-bilnim  procesonma.  .Mac"  iiua  64  kilo- 
bajuu  ROM  u kojem  jc  smetien  opcncioni  sis- 
lem  i niz  korisnib  ruuna  (za  rad  s .prozorima", 
kontrolu  pcRidje  mitica  ltd.)  i.  n osoosnoj  verzi- 
ji.  128  Kb  RAM-a.  Izgieda  dovoljno?  Na  iaiost, 
nije. 

Ma  koliko  kapacitet  RAM-a  od  128  Kb  i^e- 
dao  bogaiim  l^edano  iz  ugla  korisnika  8-bitnjh 
masiaal  on  je  u ovom  momeniu  najslabija  la^ka 
_maca~.  Preko  40  Kb  RAM-a  koristi  sama  maii- 
na,  a ukoliko  je  udtan  i BASIC  interpreter,  ko- 
nsniku  Osuje  soarno  tmzemih  18  Kb  slobodne 
memonje.  ^zlog  ovome  se  mora  inkiii  u hro- 
nibnoj  nestaiid  memorijskih  dpova  na  svetski^ 
silicijumskoj  ptjad,  no  to  nije  I opravdanje  za 
finnu  I maiinu  slalcvim  ambidjama.  Ooo  itojoi 
viie  pogoriava  stvar  jeste  dt^nica  da  ovaj  ne- 
dostaiak  ni  korisnik  sam,-  uz  svu  spremnosi  na 
dodatna  ulaganja,  u ovom  momentu  ne  moke  o(- 
kioaiti  - 128  Kb  )ei  standard!  mabioium  radne 
memonje. 

Ipak,  penpditiva  posioji  - iduce  godine  se  u 
eksploataciju  uvode  256  Kbilni  RAM  Cipovi  i la- 
da  ce  biti  moguce  memonju  .Mac-a*  povecan  oa 
512  Kb  (jedoosiavnom  zimenom  sada  kohtce- 
mh  64  Kbitnih  dptnu  nosio).  Tek  tada  6e  nova 
Applova  zvezda  biti  stvamo  mocna  maima. 

SVT  KOttPJUTBtA  I OKTOBM 1964 


meiDonk  iigurao  ce  dobro  doci  miMtjm  kom- 
nicima.  a inovretotno  omofsavi  i pro)i\i>da6- 
ma  proresioiiabwi  ^ofncra  i7radu  mmo 
ilateujih  I (fikasnijih  pnifnma 

ROM  iiiMkapaciinod  16  Kb  iuoriitnonnor 
pn^ram  i Apfdcsoft  BASIC,  dobra  pOHUl  u 
starih  matina.  lie.  ukode.  pc^uje  kolor  |rafi- 
ku  visoke  rtaolucije  (16  boja  i 560*1W  latke).  a 
u lekst  nodu  omoguava  H linije  sa  40  ili  SO  po- 
zicija. 

(5viktrri)a  reel  da  je  Apple  svainoM  raduiur 
snabdeo  i moniiorato  napravl)cinin  u isiois  siilu 
u kojem  je  unden  ntuoar.  a istovtemenoje  aaj- 
ano  i pramodtp  ntonnon  s LCDekranom.  ito 
je  samo  podaiak  viie  koji  govori  o ponabi-na- 
meni  lie.  Nararao.  kueni  TV  prijemoik  je,  lako- 
de,  predviden  za  jiandardnu  izlazno  jedinieu. 

Tasuiura  nove  maiine  je  veoma  dopadijiva. 
62  iipke  su  rasporedene  u standardnom  QWER- 
TY rasporedu.  a piiusak  na  upku  pruia  \tlo  Itp 
osecaj  - laganl  hod  i jasan  -klik'  6nc  da  nd  bu- 
de  maksimaino  komfotan. 

Recimo.  lu  kiaju  ove  pnde  o hardveru.  da  lie 
ima  ugnden  z\u6nik  i sve  suodardne  lon^ke 
moguenosii 

ProDos:  novi 
operacioni  sistem 

Apple-wih  raiunara.  pa  je  u- 
ko  i uda.  Opencioni  sisiem  za 
lie  je  ProDoi  jc  (zuzetfio  biz. 
daioteke  na  diskovima  organi- 
zuje't-'MjiDodeTnijm  hijenrtiijskMn  oblika  i 
sadiii  pragrame  koji  omoguavaju  jednouavnu 
konvervju  DOS  3..^  daioieka  u daioieke  priuu- 
padne  novom  radunaru. 

Ur  Applesoft  BASIC,  recinw  da  lie  vec  ima 
Pascal.  Logo  i niz  raiina  i programa  za  odriava- 
nje  baze  podauka.  Lao  i pragnme  za  obradu 
teksta.  nnaosijske.  matematKke ) siausuOke  pr>- 

J«H  neOo  iio  )e  veoma  vaZno  za  konsniki,  a 
kto  previdaju  mnogi  proizvodadi  nfunara.  Ap- 
ple oije  zateravio  - iri  pnradnika  i pet  disketa 
deuljno  objauqava  kta  i kako  lie  mote. 

Sia  St  zamera  novom  Apple-ovom  radunaru 
Pre  svtga  to  ito  je  jatvoten  sistem".  To  znaft 
da  He  nema  mesia  za  eveniualna  proitiei^  (kao 
iiu  su  to  imale  maimt  pre  njegai.  i da  nemamev 
la  za.  na  primer.  ZgO  practsoc.  Taiode.  zbog  ug- 
ndiiK  disketse  jedinice  u kutiju  raduoata. 
pravhac  za  napajanje  elekiriinom  eoergijotn  ^ 
morao  da  ostane  napolju.  pa  uz  radunar,  .miii- 
ca"  i monitor  morate  na  stoiu  napraviii  mesia  i 
za  njep 

Ipak.  Jipfie  lie*  i .macintosh'  predslavlpiju 
znafajno  osveienje  u proizvodnom  programu 
modne  finne.  Ulisak  je  da  su  to  (svaki  u svojoj 
klasil  dobri  rafunah  i da  ce  alededih  godina  vla- 
daii  trZiiiem. 


Mopple 


SVET  KOMPJUTERA  / OKTOSAfi  1964 


Ispod  ekrana  moniiora  nalazi  se  ugradena  So* 
ny*eva  3.S  mdna  disketa  koja.  iako  .single  side", 
ioa  400  Kb.  N'a  zadipoj  plot)  radunan  oaUzi  se 
konekior  u joi  jednu  disketnu  jedinicu.  I to  je 
oprema  koja  moke  da  zadovo^.  Ipak.  aedosta- 
tak  mogudtosti  prik$uden(a  viniesirr  diski  si- 
gurao  c«  odbojno  delovati  lu  mnoge  koji  su 
jnacu'  imali  namert)  da  prepu.ste  ozbijjnije  po- 
sitive Od  osialih  prikljuiaka  raduoar  ima  saioo 
joi  dva  RS232  - jedan  namenjen  itampadu.  a 
drugi  u vez)  ta  svim  ostalim  jedinicama 
Recimo  joi.  na  krajo,  da  u tekst  modu  na  ekra- 
nu  moiemo  videii  2A  reda  sa  po  80  kaiakiera, 
odnosno  sliku  vis^e  rezoluetje  s 51 2x342  udke. 


Kao  »apple  11”  u 
8-bitnoj 

generadji^HBBi 

U redi  u zak^u^u?  .Maeio- 
tosh"  je.  stgumo.  savtemen  i 
oocan  tadvnar.  Po  koncepeiji 
poipuDO  onginslan.  softverski 
snaiDO  podtian  (bez  obzira  na 
koje  !U  hakeri  vec  prooaiti.  ali 
iMli  I Qiklor^il  i bardvenki  u 
. .Mac'  ce  stgurao  dugo  biti  one 
U’biousvoiedoba  PosebnoLada 


godinama  koje 
olaze,  Apple  se  poslarao  da  obezbedi  maiinu  i 
ima  koji  red  danas  ne  mojemo  bez  kompjute- 
.X  Na  tiiiite  je  pre  par  msec)  t^cto  Apple 
lie.  Po  ozaaci.  mnogi  de  teci  -Evo  ops  Apple- 
-ove  vanjaesje  na  sum  lemuT.  no  po  konstruk- 
torskom  zabvaiu  oa  maiini  s dc^sro  pozcatom 
dvbjkois  u znaku  to  je  poipuno  nov  radunar. 


lie  - ni  druga,  ni 
klasaaBM 


ompaklan  i lagan  llikit  od  3.5 
kgk  u skoro  dvtntrvko  marijim 
brojem  dipova  na  itampanoj 
ploAci  i dvostrako  vecom 


svo  bo- 

ptstvo  softven  nasledeno  od  .stanje  brade". 
Jer.  He  je  potpuno  komptiibiian  s radunarima- 
11  + 201  ih  He.  3e^  lako  oe  bezMdajan.  pro- 
Wn)  ffiogla  bi  da  bude  ctoa  - .Apple  He"  kedta 
900  funti!  Tadno  je  da  se  za  laj  novae  dobija  i dis- 
keta.  da  se  dobija  i izvanredni  apple  kvalitet.  all 
danas  je  na  tiiiitu  moguce  dolw  ndunar  slidnih 
petfomansi  uz  dvoaruko  nihi  cenu. 

No.  ostavimo  svakom  pojedinadno  da  oeenju- 
je  visinu  cene.  a mi  se  pozabavimo  tamom  nu-ii- 
oom.  Pre  svega  treba  reci  da  65C02  ne  iroii  ss- 
no  manje  elekiridne  enngiK.  in  mode  da  nas 
upuli  na  preipostavku  di  de  za  lie  uskoro  bill 
moguce  nabariii  i baterijski  pak.  vec  ima  i 21  no* 
vih  oMiin^h  instrukeija  koje  uiadajao  poveca- 
vaju  moguenosti  ptocesora.  Ali.  ovo  proiiret^ 
iostrukeijskog  seta  uzrokuje  i jedan  problem  - 
lako  lie  mode  radio  i sa  starim  softverom.  stare 
maiine  oece  moei  koristiii  njegove  ptograme. 

Rekli  sow  da  He  ima  128  Kb  i to  >e  tadno  - 16 
memorijskih  dipova  od  po  64  Kbita  itadenih  ta- 
kode  uCMOSiehnologijiidostupnisuproctso- 
rovom  adresnoffl  sistemu  preko  posebnog  sof- 
tverskog  .prekloptuka"  iseophodnog  jer.  kako 
vam  je  to  s^rno  poznaio.  H^iiu  procsori  ad- 
rcsiraju  najviie  do  64  Kb  memorijel.  Ovoliko 


...Poietkom  ovog4eseilj«^  koinpiutorska  je  indusmja  u punom 
zamahu.  ■ uakoro  ce  s>'i.  Cak  i oni  koji  n«niaju  nikakve  veze  s 
tehnologijoa  i t^im  razvojem.  biti  svjesni  pnsusiva  clckironiikih 
raAinalA... 

(CHRISTOPHER  EVANS) 


ivasim 


Poslovne  infonnacije : 


!VEL  HARDWARE  I IVEL  SOFTWARE 

ispunit  it  sve  vai«  uhtjeve  u elekironifkoj  obradi  podaiska,  ad  >’flikih 
infannacijskih  sisiema  (kompivtoiskog  iniinjeringa)  i aplikacijskih 
inikrosisiema  do  perifernih  jedinica  sa  kompletnom  SOFTWARE  i 
HARDWARE  podrikom. 


-IVASIM- OOUR 
ELEKTRONUCA 


Prcdsiavniiivo  ZAGREB.  Rapiol  3S 
teL(»l  '174.350  27J-9 18 
llx:2M84  IVEL  ZG  YU 


Opit«  karakteristik* 


I RaSunarbaziranamikroproceBOru 
I 808SA.osnovneu6e8tanosti 
I 4Mhz. 

( U oanovnoi  verziji  ra6unar  ima  1 6 K 
: reci  ROM-memorije  za  sistemaKl 
aoftvar  116  K RAM-memoriie  za 
koriani^ka  programe  pisane  u 
6ASIC-U  ill  aaamblefu.  Mogude  je 
prodirenje  RAM-memorije  do  46  K. 
Atfanumeri6ka  tastatura  sa  56 
tastera  pored  standardnlh 
karaktera  velikih  slova,  brojeva, 
specljalnih  karaktera.  kontrolnih 
tastera.  obuhvata  i slova  azbuke 

C C.SI2. 

Video  liiaz  racunara  se  prikijuduie 
na  antenski  uiaz  (UHF.  36*j  kanal) 
obidrtog  crno-belog  (ili  kolor)  TV 
prijemnika.  Format  ekrana  je  25 
redovaX  40  karaktera.  Generator 
karaktera  daje  1 26  razliOltih 
karaktera:  64  standardna  ASCII,  32 
specijalna  1 3?  grafi£ka,  pn  5emu 
svaki  moie  da  se  prikaie  i inverzno. 
Moguda  je  grafika  rezolucije  75  x 80 
elemenata. 

Ugradjena  sprega  za  kasetofon 
omogucava  zapis  na  standardni 
kasetofon  brzinom  od  300  Baud-a. 
Generator  zvuka  ima  3 nezavisna 
programabilna  kanala,  od  kojih 
svaki  preknva  ceo  dujni  opseg. 


SpoljaSna  proiirenja 
sistema 


• parareJniIntertejszaprikJjucente 
standardnih  perjferija  (dtampad, 
pisada  madina . . .) 

• serijski  interfejs  RS  2326 

• AO/OA  konverzija 

• sprega  za  disk  i^inicu  5.5  ili  8 
inch  (u  razvoju) 


BASIC  komande 
i inatrukcije 


• NEW,  NAME.  SCR.  REM.  LIST. 
RUN.  STOP,  END. 

• LOAD.  SAVE.  VERIFY.  HLOAD. 
HSAVE.  HVERIFY,  DLOAO. 
□SAVE,  DVERIFY. 

• HOME.  PRINT.  TAB.  CURSOR. 
PLOT,  UNPLOT.  NORMAL. 
INVERSE. 

• LET.  DATA,  READ.  RESTORE. 
DIM.  CLEAR,  INPUT. 

• FOR-TO-STEP-NEXT,  IF-THEN, 
GOTO.  GOSUB,  RETURN,  TRAP. 
UNTRAP. 

I • PUSH.  POP,  PEEK.  POKE,  USR, 
j CALL, 

• IN.  OUT. 


BASIC  operacije  i funkcije 

• aritmetidke  (+.-, /ASQR.EXP. 
LN.ABS.INT.SGN) 

• poredienja (=.>.<,>=.•  =.>-  ) 

• trigonometrijske  (SIN,  COS. TAN. 

I ATAN) 

I e operadienednizovima 
I (sabiranje.  sva  poredjenja.'LENi 


I Logidke  operacije 

! eAND 
leOR 
I eX:OR 
• NOT 


N4GR4DNK  IGB^ 


m KOIWUTERR  ZR 

Reiite  zagonetku  ispuSteaog  kalkulatora  i postanite  kaadidat  za  je 
dvanaest  nagrada:  dva  doniaca  rainnara,  p^  kojiga  ^Kompjuter  u 
pet  kompjuterskih  kaseta 

„Svet  kompjuterm**  vam  pruta  priliku  da 
obogatite  svoje  znanjc  o lUnim  raiunarima  — ati 
Sansu  da  postanete  bogatiji  za 
personalni  kompjuter,  dobru  knjigu  o 
u kuci  Hi  prave  kompjuterske  kascte.  Usiov  za 
jc  da  teSite  zagonetku  ispuStenog  kalkulatora, 
nam  reSenje  posaljete  i naravno,  da,  u slu^aju 
tainih  reSenja  bude  viSc  od  nagrada  (Sto  <5e 
svakako  biti  s/u<5aj>  - da  imate  srede  u bubnju 


Pre  zagoneike,  neito  detaijnije  o 
nagradama; 

Preraija  j<  li&ii  kompjuter  «orao“.  0 
njemu  ste  detaijnije  pro£itaJi  u £Ianku 
0 domadm  raiunarima  koji  je  na 
prvim  stranicama  lisla.  Darodavac  je 
oai  ambiciozni  (i  £ini  nam  se,  ni$ta 
manje  uspeSni)  proizvoda£  kompjutera 
PEL  iz  Vara^dioa,  joi  odredenije. 
ojegova  osnovna  organizacija 
udniienog  rada  ^Elektronika". 

Pet  tredh  n^rada,  knjiga  koja 
upravo  iziazi  iz  Mampe  ^Kompjuter  u 
kucr,  poklai^a  Cankaijeva  zaloiba  iz 
Zagreba.  Ktijc  o prirufooj 
enciklopediji  koja  je.  kako  predoiava 
' izdavad,  najtraienija  engleska  knjiga  o 
kompjuterima. 


Pokvareni  kaJkulator 

Nai  redakcijski  kafkulator  je  nekom  od  novinara  pao  i 
od  tada  prikaz  cifara  na  malom  ekranu  nije  bal  stan- 
dardan.  Kalkulator  i dalje  raiuna  tatoo,  ali  dfre  na  ekranu 
nemaju  viJe  puno  sliinosti  sa  svojim  pravim  oblikom.  Evo 
izgleda  tri,  stu(ajno  izabrana,  primera: 


Jo$  jednom  vas  upozoiavamo:  segment  cifre  na  ekranu 
ne  mora  da  bude  i segment  prave  cifre.  I obmulo.  Ipak, 
uteino  je  to  $fo  su  greike  kon&tantnc  i ko  simbol  prikazan 
na  ekranu  uvek  predsuvlja  jednu  istu  cifru.  Takode,  nula  je 
osiala  nepromei^ena  u o^osu  na  svoj  pravi  oblik. 

Moiete  li  da  deSifrujete  nove  simbole  kalkulatora? 

Problem  nije.  uz  maio  ra^nai^a,  neresiv.  Svoje  reSenje 
posaijite  na  adresu: 


Druga  nagrada  je  ve<i  uveliko 
poznata  i poputama  ^galaksija".  0 
njoj  je  moida  dovoljno  redi  da  je  prvi 
domaci  kompjuter  koji  je  stekao  ^iroku 
populamost:  dosad  je  prodaio  oko  kst 
hiljada  kompleta.  ^Galakaiju" 
poUanja  Zavod  za  udibenike  i 
nastavna  sredstva  iz  Beograda,  koji  je 
projektu  konstruktora  Voje  Antoni6a 
omoguao  da  prakti^o  zativi. 


I najzad,  ..Jugoton"  iz  Zagreba,  koji 
je  odnedavno  poileo  da  proizvodi 
komjuterske  kasete,  poKlanja  pet 
primeraka  svog  novog  proizvoda. 

Najzad,  evo  i zagonetke. 


«Politikin  svet" 

(nagradna  igra  ^SK”) 

UC^  Beog^ 

Makedonska  29 

Najkasnije  do  31.  oktobra  ove  godine.  Spisak  nagradenib 
objavidemo  u ^Politikinom  svetu"  od  14.  novembra.  i narav- 
no. u slededem  izdanju  ..Sveta  kompjutera”. 

Zdimo  vam  puno  sretk. 


SVET  KOMPJUTERA  / OKTOBM  ISS4 


Nl  I ms\  R4CUNWRI 


Benchmark 

test 


KOL/KD  JE 

simnD 

007 

UI\L 

Ukoliko  uUte  da  testinte  stoj  kompjuter 
oajboije  je  da  test  uradite  tri  puta.  a 
potom  izraiuutc  proscino  vreme 


Bez  obzin  ito  beochnark  tc«ovi  or  daju  pn- 
vu  sjiku  0 kvainnu  hndvmkih  Ksenja.  mii  cfi- 
kasnosii  tiuemskot  softver*.  atDOge  rcdakciK 
sRuteih  iasopisi  i pojMtiod  ib  konsK  u dobija- 
lye  pcdiazau^  u osnovu  kojifa  ft  iDO|uie  pravi- 
n poredeoja  izmcdu  razlitiiib  radusan.  T^o  ih 
pnhvaiiu  i vi.  Testovi  pokazaju  samo  koliko  je- 
dan  radunar  izvodi  brte  ttiz  •tudardaib  BASIC 
operaaja  u odnosu  na  dnigi,  i to  je  sve.  No.  i to 
je  dovo^  za  stkanie  prntetave  o brzini  twia 
pojcdinih  niaiint. 

Teitove  iifli  skup  od  oaani  kraikih  niiina,  pri 
tomu  svaka  izvodi  niz  paitjivo  odabtanih  opere- 
aja  1000  puta.  Vreme  izvodenja  nitine  se  men 
ttopencon  izaeda  pojave  teksiova  STAKT  i 
KkAJ  M ekranu. 

Ukoliko  kelite  da  tesdraie  sopstveoi  niunar 
oajboije  je  da  avaki  test  izvedeu  iri  puta,  a po- 
loa  izradonaie  prosedno  neoe.  Takode,  u taio- 
vima  nduoin  koji  k pojavjjujti  u dasopiaimt 
desio  sc  daje  i prosetoo  treme  svih  osim  nitina, 
pa  ako  ielite  motete  i vi  aradunaci  uj  prosek. 

I na  knja  jedno  iqtozor^:  bendimirk  ruti- 
oe  su.  Q Diieo)  piimeru,  pisane  u standardoom 
BASIC-u.  Vlasatd  nduoara  sa  nesuodanlnin) 
'jeakoia  norade  da  oaio  prilagi^  ove  progra- 
me  (na  primer,  spectrum  dt  tiakiti  yvek  LET.  pe- 
ak THEN  i GO  TO.  oede  mu  trebaii  END). 
SVET  KOMPJUTERA  / OKTOBAR  tm 


10tB  REn  Benchmark 
110  PRINT  "START" 
120  FOR  K=1  TO  1I90< 
130  NEXT  K 
J40  PRINT  "KRAJ" 
150  END 


100  REN  Benchmark  2 
110  PRINT  "START- 
120  K*0 
130  K=K-H 

140  IF  K<1000  THEN  130 
150  PRINT  "KRAJ" 

160  END 


100  REM  Benchmark  3 

110  PRINT  "START- 

120  K=0 

130  K=M<+1 

140  A=K/K»K+K-K 

150  IF  K<100e  THEN  130 

160  PRINT  -KRAJ" 

170  END 


100  REM  Benchmark  4 

110  PRINT  -START- 

120  K=0 

130  K=K-H 

140  A=K/2*3+4-5 

150  IF  K:1000  then  130 

160  PRINT  “KRAJ" 

170  END 


12 


K=0 


100  REM  Benchmark  6 
110  PRINT  -START- 
120  K-0 
130  DIM  n(S> 

140  K-K+1 
150  A=K/2*3+4-5 
160  60SUB  220 
170  FCiR  L*l  TO  5 
180  bCXT  L 

190  IF  K<1000  THEN  140 
200  PRINT  "KRAJ" 

210  END 
220  RETURN 


I REM  Benchmark  7 ! 

I PRINT  "START"  j 


DIM  M(S> 

K-K+1 

A=K/2*3+4-5 
GOSUB  230 
FOR  L=1  TO  5 
M<L)*=A 
NEXT  L 

IF  K<1000  140 

PRINT  -KRAJ" 

END 

RETURN 


130  K=K+1 

140  A=K/2*3+4-5 

150  GOSUB  190 

160  IF  Ks.ie00  THEN  130 

170  PRINT  "KRAJ" 

1B0  END 
190  RETURN 


100  REM  Benchmark  8 

110  PRINT  "START- 

120  K°0 

130  K-K+1 

140  A=K-'2 

ISO  B=LOG(K> 

ld>0  C=SIN(K) 

170  IF  K<1000  THEN  130 
180  PRINT  "KRAJ" 

190  END 


Pnmeri  beactunarks  iHiovaza  neke  od  najpopulamijtb  raduoan. 


1 BMt  i bm: 

1 1 

BMJ  j BM4 

BM5 

BM» 

BM7 

BM!> 

^ 

PRO- 

SfK 

Spetetnun 

' l.s  1 S.' 

21.1  i 20,4 

i 24 1> 

<0* 

i 253X1 

55  ‘ 

BBC  B 

; 1.0  i 3.1 

*1  1 r 

1 

t« 

UK 

1 i.i  ! i«.< 

I9J  lie.o 

21.0 

J2.2 

51.6 

1160 

34.0 

; ;:7  | u 

162  1 ItLO 

:i9.s 

2v.: 

45.4 

105.0 

3I.« 

IBM  K' 

' 1-2  1 4.* 

11.7  : 122 

1 lU 

BJ 

37.4 

30.0 

i&t 

QL 

T 19  1 54 

93  i 91 

iiiL. 

>40 

.i. 

, 20,7 

15-6 

31 


AUXOMAXSKO 

BROJANJE 


Prilikom  unoSenja 
programa  u 
kompjuter  obavezno  je 
navesii  broj  programske 
linije  kojoj  ta 
instnikcija  pripada.  U 
sludaju  da  j«  program 
jako  duga£ak.  kucanje 
rednih  brojeva 
programskih  redova  je 
mukoirpan  posao. 
ReSenje  za  takvu 
situaciju  je  program 
AUTONUMBER,  koji 
omogu^ava  automaisko 
ispisivanje  rednih 
brojeva  programskih 
instrukcija. 

nego  510  poCnete  sa 
uno5enjem  nekog 
programa  unesiic  ovaj 
program  u raCunar  i 
siartujie  sa  60000. 
Program  ie  od  vas 
zahtevati  unoSenje 
poietnog  bfoja 
programskih  linija 
(START)  i koraka 
izmcdu  njih,  odnosno 
broja  za  koji  ce  vr5i(i 
uvedanje  broja  svake 
slede6e  naredbe 
(INCREMENT).  Sada 
se  uno5enje  programa 
svodi  samo  na 
prepisivanje  naredbi. 
Kada  neki  red  uncsete 
pritiskom  na  taster 
RETURN  kompjuter 
automatski  prihvata  laj 
programski  red  i 
numeri5e  sledea.  koji 
o6ekuJe  unoSenje  novih 
naredbi. 


LEPTIROV 

LEX 


Evo  jednog  kratkog  programa 
koji  bi  se  mogao  iako  ukompo- 
novati  u scenario  neke  igre.  Pro- 
gram crta.  u boji.  cveino  polje 
po  kojem  leie  leptirici.  Sta  ako 
u polju,  Lznenada.  pojavi  lo- 
: na  lepiirove? 


1  REM  Program  CVECE 

2 REM  konst)  UDG  oO  CHRS  144 

3 FOR  4=0  TO  Is  FOR  n=0  TO  7t 
READ  xs  POKE  USR  CHR#  <144-K>+n 

: NEXT  n;  NEXT  4;  RESTOf^ 

4 DATA  £>,143,21, 110, 110, 21»14 
3,6,66,60,24,36,90,219,219,102 

5 BORDER  6:  PAPER  6:  CLS 

6 REM  biljke 

7 FOR  n=l0  TO  245  STEP  3 

8 INK  4:  PLOT  n,0:  DRAW  RND»2 
0-10,RND»100:  NEXT  n 

9 REM  cvece 

10  FOR  n=l  TO  10s  INK  RND*4+ls 
PLOT  n*20»RND*20,30+RND»I00 

11  DRAW  20,10,500:  NEXT  n 

12  REM  leptircici 

13  PRINT  INK  RND*6;AT  RND*15, 
RND*30;CHR*  ( 144+RND*! > ; CHR*  (8+ 
RND*1'5CHR»  128:  BEEP  .01,-40+RN 
D*00s  GO  TO  13 


seeee  rem  ••  nuTONur«ER  •* 
eases  poKEse.isssPOKESE.isstcLR 
eaeie  iNPUT‘START'»sft 
eaese  HS>iNrtsA/'BS6>tLS«SA-HS*ss6 
eeese  input- increment*: in!Print*j‘ 

80840  Hl«lNT<IN./‘SSe)tLl-lN-HlSSS6 

60050  P0KE4e705 AS:POKe4O70e,HSSPOKE4O?e7,Ll >P0KE407O8,Hl 

60060  Sn  aPEEK  ( 40706  > *256  4^PEEK  <40705  > S IN>PEEK  <40706  > *256  vpEEK  < 40707  ) 

60070  PRINT'Q'SA)  *11  < t SA>SA*  INt  P0KE40786,  tNT(6A/^56> 

60075  P0KE4e70S,<SA-INT<SA/^S6>*2S6> 

60077  P0KE204,0 

60060  QETKSi lFKS>-*THEN6e08e 

60890  P0KE207,0iPR INTKS: SP0KE207 ,2S5> 1PKS<  >CHR«< 13>THENE0e8e 
60100  POKEesi ,t4SsP0K£632. 13iP0KE633^7: SP0KE634, 11 lsPOKE63S,54tPOKE836,4S 
60118  P0KE637,4e:POKE63a^S4IP0KC639,4B(P0KE640,13lPOKElS8, t0tSYS42115 
READY. 

38 


SVET  KOIPJinERA  / OKTOBAP  m 


lee  POKE  23^e,8 
110  RESTORE 
1S0  Din  AS(47,6) 
1<>0  Fro<  1=1  TO  47 
170  READ  A#<1) 

180  NEXT  I 


- 1*00  DATA  •'131315“,“-', ‘•mill  "," 
"33333’ 13333 1 1333“  1 1 133 

","lHI3",“llill-,"3iiii“,-33m 

■■,''33311",  "33331 ’,’3351 11  “,"3131 
31"."  •,““,“","113211...... 

210  DATA  “13", ’3111“, "3131-. “St 
l“,“l-,-113l",-33l-.  ,"1111“  ..11.. 
“1333“ , -313’ , " 1311" , -33’ , "jl" , "5 
33-, -1351', -3313", “15i“, -111",  "j 
■•,-113’,"lll3-,“133",-3113",--313 
3-, -3311- 

220  LET  E=12:  LET  F«.0S8 
230  CLS 

240  PRINT  AT  4,7;“Mt»?SE  MANIPUL 
ATOR" 

243  PRINT  " 

PRINT 

250  PRINT  - PNITISNI  B ZA  RAND 
on  GRUPE  “j  PRINT  ; PRINT  •' 

T ZA  nORSE  TRENAZER  " s P 
PINT  s PRINT  - p 2A  SL 

ANJE  PORUKA  PRINT  ; PRINT  ' 

B ZA  PROMENU  BRZlNE  - 
255  PRINT  S PRINT  : PRINT  ..  PO 
ttTNA  BRZINA  -;E;-  RECI  U MIN.  " 

. 237  PRINT  AT  20,0; " Q 

ZA  IZLA2  “ 

260  GO  SUB  6000 
270  IF  6*=-G"  THEN  BO  TO  1000 
280  IF  6»="T''  THEN  60  TO  2000 
290  IF  6»--P“  THEN  BO  TO  3000 


2040  LET  A«COre  G*-43 

204b  IF  A=-30  THEN  60  TO  230 

2050  IF  A»-lt  THEN  PRINT  “ 

PAUSE  10:  BQ  TO  2020 
2060>IF  R=2QR  A=40R  A=170R  A=180 
R A=190fi  A«2l0ft  A<lOft  A.47THEN  B 
EEP  .S,-40sSO  TO  2020 
2065  PRINT  6»; 

2070  BQ  SUB  5000;  GO  TO  2020 


3000  CLS 

3010  INPUT  .'UPlSJtE  PORUKU  ; D4 

.>013  60  SUB  3120 

Z^ZLAZ*^"  “ PRITISNITE  ENTER 

3030  PRINT 

3040  SO  SUB  3500 

3050  PAU^  10:  BO  TO  3040 

3120  FOR  K-1  TO  LEN  D» 

3130  LET  A=CODe  D*(K)-43 
3140  IF  A— 11  THEN  GO  TO  3160 
-1.^  IF  A-2  C«  A-4  OR  A=17  OR  A= 
IB  OR  A=19  OR  A=21  OR  A<i  OR  a>4 
7 THEN  BEEP  .5,-40:  PRINT  " 
FCCRESAN  ZNA^.  .' s GO  TO  3010 
3160  NEXT  K 
3170  RETURN 
3500  FOR  1>;=1  TO  LEN  0* 

3310  PRINT  0*'.K)  ; 

3520  LET  A»C00E  D#<KJ-43:  60  SUB  i 


3530  NEXT  If 
3560  PRINT 
3600  RETURN 


a CLS 

4005  INPUT  “ BROJ  RECI  U MINUTI 


Program  ..Morfe“ 
omo^udava  efikasno 
uDenje  radio-tdegrafi- 
je.  Po§to.  po  opisu  pro- 
grama  u memoriju  ra- 
funara.  priiisnete 
RUN  na  ekranu  se  po- 
javljuje  meni  koji  va,s 
vodi  i jedan  od  Cetiri 
moduia. 

U prvom.  ra£unar 
formira  grupc  od  pet,  1015 


300  IF  6*="B“  THEN  60  TO  4000 
305  IF  S»=“0“  THEN  BQ  TO  9000 
310  PRINT  AT  18,0;  '• 

POSreSNO  BEEP  .5,-40:  SO  TO  2 


1000  CLS  s PRINT  - SLUCAJ 

NE  6RUPE  -s  PRINT  ! PRINT  * PI 
ITISNITE  ENTER  ZA  IZLAZ”:  PRINT 
1010  LET  X*»“AeCOEFGHIJKLnNOPQRS 
TUVWX  YZ  . , I ; -7 1 234567890  - 


sluCajno  izabranih  slo- 
ya  i drugih  znakova,  Ci- 
ji  se  Morzeov  kod  emi- 
tuje  preko  zvu£nika  uz 
istovremeno  ispisiva- 
nje  znakova  na  ekranu. 

Drug!  modul  omo- 
gutiava  iaganiji  tempo 
u^enja;  Morzcov  kod 
sc  euje  sarao  za  znak 
(iju  ste  tipku  na  tasta- 
ri  pritisli. 

Treci  modul  emituje 
kompletnu  poruku  ko- 
e upisuje  sa  lastaiu* 
dok  Cetvrii  modul 
slu2i  za  promenu  brzi- 
ne  emitovanja  Morzgo- 
vih  znakova. 

SretJno! 

SVET  KOMPJUTERA  / OKTCOAff  198* 


DIM  I 


5(5) 


1020  FOR  X=1  TO  3 

1030  LET  H*<X.'-X*(INT  <RND*LEN  X 

1040  NEXT  X 
1045  LET  D«=Hf 
1050  GO  SUB  3500 

1055  PAUSE  5s  IF  INKEV»v>--  THEN 
80  SUB  6000 
1060  60  TO  1020 


ZER- 


MClftSE  TRENA 


2010  PRINT  : PRINT  “ PRITISNITE 
ZNAK  KOJI  ZELITE",-  DA  CUJETE 

u noRse-ovon  kodu  "s  print 

2015  PRINT  '•  PRITISNITE  ENTER 
ZA  IZLAZ  -r  PRINT 
2020  (»  SUB  6010 


JA  NE  MOSU  TAKO  BRZQ,  A VI"’-,- 
HOLIM  VAS  ZA  REALNU  BRZINU.":  M 
TO  4005 

4020  IF  E.4  THEN  PRINT  ; PRINT 
''NIKO  NIJE  T«<0  SP0R.-.,..DAJT£  R 
AZUMNU  BRZINU.-;  BO  TO  4005 
I LET  F-. 7/E 
I (50  TO  230 


; THEN  PAUSE  F*: 


60  TO 


5000  IF  A=- 
RETURN 

5005  FOR  I«l  TO  6 
5010  IF  A*iA,I;  = ..  ..  THEN 
5050 

5020  BEEP  VAL  AStA,!>*F.40 
5030  FOR  Z=1  TO  70-E  STEP  Es  NEX 

5040  NEXT  1 

XT  Z ™ H0“£  STEP  E:  NE 

5100  IF  INKEVS=CHRS  13  THEN  GO 
TO  230 

51 10  RETURN 

6000  IF  INKEY#.; ,'..  ..  THEN  GO  TO  6 
000 

6010  IF  lNKEY»*-“  THEN  60  TQ  *0 

6020  LET  (ia-lNKEVS:  RETURN 
9000  POICE  23658,0 
9010  SAVE  "aKK-se"  LINE  100 


VELEBIT 


VELEBIT  OOUfl  .INFORMATIKA*.  41000  Za^,  K*nn«iy-«v  trg 
6a.  M 041/216-196  HI  215-030.  PREDSTAVNISTVA  RO  VELEBIT 
BEOQRAO.  Mariaia  Tolbuhina  79.  tal.  011/320-793,  UUBUANA. 
VagovaSa.tal  Oei/EEI-a/S.VmKOVCt.MBrialaTnabb.tal. 
056/11-434 


PEL 


PEL  RO  za  Izradu  plaatliarako. 
al«klroru£ka  proizwda 


42000VARA2DlN-JALKOVEC,BfadtRai«6a61.  Tal. 
dlrak»ii4l-912  Telax  PEL  YU  23  053 


ptatarafia 

(042)46-31 


YU  MIKRORA^UNALO 


TipTl02  Model:  OR  AO 


tehniCke  karakteristike 

PflOCESOR6502 

MEMORUA  16  KB  PROORAMSKE  (ROM) 

9 - 32  K8  KORISNK^  (HAM) 

GRAFIKA  V1S(0KE  REZOLUCUE  2S6x  128 

ALFA  MOD  32  KOLONE  U 16  REOOVA 

KORISNIK  PO  2ELJI  SAM  M02E  REOEFIMRATI  KARAKTER  - 

SET  TASTATURA  SA  Y-ZNAKOVIMA  I ZVUGNOM  INOIKACUOM 

GENERATOR  ZVUKA 

SERUSKJ  K0MUNIKAO4SKI  VEZNI  SKLOP  ZA  PRINTER 

lU  ZA  VEZU  IZMEOU  OVA  RACUNALA  I.R3  232  C - PO  STAN- 

OARDU) 

MEOUSKLOP  ZA  KA2ET0F0N 

PRIKUUGAK  ZA  STANOARONl  TV  PRUEMNIK  lU  MONITOR 
prikuuCak  za  PROSIRENJE  SISTEMA; 

• DISK 


- A/O,  O/A 

- PAL  (X>L(0R  I ostaJo 

OSNOVNA  PROQRAMSKA  PODRSkA: 

- BASIC 

• MINI  - PASCAL 

- MONITOR 

- MINI  - A^MBLER 
UPOTREBNE  MOGuONOST). 

- U Skolstvu 

- U INDUSTRUI.  LABORATORU  I 

- U TELEKOMUNIKAIXIAMA 

- OBHAOA  TEKSTA 

- TERMINALSKI  UREOAJI 

- U KUCi  KAO  OSOBNO  RAOuNALO 

- POSLOVNO  RAI^NALO 


|Vaj  program 
_ demonstiira 
muzi^ke  sposobnosti 
COMMODORA 
VIC-20.  Predviden  je  za 
osnovnu  veiziju  od  4.5 
K.  baj^  Note  i qitaovo 
crajaiye  cmeiteiii  su  u 
DATA  naredbama  kao 
odredene  brojne 
vrcdnoati.  To  zna£a  da 
umesto  ajkh  mo2ete 
upisati  avoje  brojne 
p>odatke  koje  de 
kompjuter  obraditi  i 
pretvoriti  u tonove. 
Preko  tri  tonska 
generatora  i generatora 
Suma  ovi  tonovi  se  vrio 
efektno  reprodukuju,  pa 
za  poznavaoce  muzike 
program  mo2e  biti  vrio 
koristan. 


5 ii:HDmn0>-ii2;i<29o>^Pi'xii0).P2rx20o> 

6 K=0 

7 R£flMl/i<X)'IFIIl?:<X>=-lTHEN9 

8 X*X+1-G0T07 

9 vse 

12  REflr®2X<v)  in)2?'i;v>=-n>ou2 

11  V=V'M'G0T010 

12  X=0 

12  READ  PlXWIFPIXCX^sflTHENlS 

14  X*X+1  GOT013 

15  V=0 

16  REflDPSXCV)  IFP25;(V>=0THEW18 
I?  V»V+1  GOT016 

18  POKE36878>10  S2*=26e7S  S>368?6 
IS  X=0 

20  IPD:'i(X><=0THENX=Xtl 
30  IFB2JlCV)<:*0THBff'=V+l 

40  pokes2,pix<x)^p»:eso.p2::cv) 

50  D1X<X)*(D1X<X>)-I  II2*:>:V>=<D2X<V»-1 
55  IFri2:«X>=-iTHEN?0 
60  C-OTO20 
70  E>-.D 

100  DATA  3,8^8>3^8-S.8/8»8-8-8je>3.e.8/8/8»8. 3/8.8. S-8-8 
110  DATA  8,24/8.4/8.4/4/4.8.9.8.8/8.8.8/8/8/8.8/8,8/3/8.8.8.8 
120  rPTA  8, 8. 3/8/8. 8/8.0, 8. 8. 8/S/S. 8/-1 

200  EWTfl  4/8/4/4,8,4,8/4/8,12/4,4,4.4/4,3/4,4,4/4,8/12.8/4/4/4,8/4/8/4/8/12 
2*0  e, 8/3/8, 8/4. 3, 4, 4/4, 8/ 4, 4/4/8, 4/8, 4/8/ 12/4/4/4/4/4/9/ 4, 4/ 4,4 

220  EflTfl  8/12.4/12,4,12/4.12/3/8/8/8/4/12.36.-1  _ 

300  DATA  183,201.183.201,183/201.133.201/175/201/175/201/173/201,175,201/183/201 
310  DATA  183/201/ 183- 201. 183/201/ 175/ 100/221/221/ 215.147/ 159/ 175. 167, 201, 183/201 

320'^rATF  >01,182,201.175/201/173/281.175/201/175/201/195.215,199,221/175/201/159 
,207 

330  DATA  182, 207..167.201. 1^5  201.175/201,0 

^0  2=TA  100.212  201/207/212,201/212/207,201/183/100/187/191/201/207,215/201/207 
410  2A7ft207.215,2O7/IOO-2l2..2O:/2O7 
420  DATA  191/147, 159.175/ 167/212/201/207/212/201,212/207.201/183/ 100. 187. 191,201 

.iS  nATA  215,201.207,201.207,215  207. 100/ 195/ 100.- 199  100,215/207/201/183/215 

440  DATA  100/212.215-0 

READY. 

A / (XToaw  m. 


212/201/212/207/201/183/100,215,207/201/191/ 


C 64:  Usporeno  listanje 


Phlikom  pravijenja  sopstvenih,  kao  i kod 
prepisivan_ia  profesionalnih  programa  iz 
knjiga  i Casopisa.  Cesto  se  ukazuje  poireba  za 
listanjam  programa  i pradenjem  unetih 
instrukcija  radi  provere  ta£nosti  i evemualnog 
: ispravljanja.  Ako  upotrebite  samo  LIST 
, instrukcgu  na  ekranu  se  vrlo  brzo  smcnjivati 
naredbejedna  za  drugom,  pa  ne^'te  biti  u scanju 
. da  ih  pratite  sve  dok  ne  zaustavite  listanje  preko 
STOP  tipke. 


Druga  mogu^nost  je  da  pratite  listing  na  ekranu 
uz  pomo^  LIST  komande,  ali  sa  pritisnutom 
tipkom  CTRL.  Na  taj  na£in  se  usporava  listanje 
programa.  no  Joi  uvek  nedovoljno  da  se 
analizira.  Spas  je  dati  program  koji  u sebi  sadrii 
dve  instrukcije:  prva,  navedena  u programskom 
40.  redu  aktivira  usporeno  listanje.  a druga.  u 60. 
redu.  reSetuje  program  i uspostavija  normainu 
(po^etnu)  brzinu  listanja. 


s PRtr4r*;i*CHR*<t4>j 

,30  PRINT'S  ZA  USPORENO  LISTANJE  PROGRAMA  TREBA  OTKUCATII* 

40  PRINT'S  POKEl.PEEKCDArOaSS 

se  PRINT'S  VRACANJE  NA  NDRMALMI  BRZINJ  LISTANJA  POSTIZE  SE  NAREOBOMI  * 
160  PRINT'S  POKE 1, PEEK Cl >ORS 

30  PRINT 
100  A>lB«4e96 
lie  REAOO 
IIS  lFDa-tTHEN14e 
ISO  POKEA,D 
IBS  A«A«I 
130  QOTOl  10 
140  SY81S«4ed6 
ise  P0KE1,PEEK<1>AM)S33 

1000  DATA  188,0,133,331, >68, 1B0, 133, BSB, 160,0, 177^281, 148 ^aSK 136 
1010  DATA  208,249,330,333,163,353,201,192,308,341,168,0,133,351,168 
1030  DATA  334,133,232,160,0,177,351 , 143,351,136,308,348,330,332,163 
1030  DATA  232,201,0,308,341,173,148,193,141,1,333,173,149,133,141 
1040  OATA  3,333,96,324,0,286,43,130,169,6,141,150,193,32,136 
1030  DATA  192,173,17,308,41,248,24,109,190,192,141,17,308,306,130 
1060  DATA  192,16,336,168,48,804,18,308,208,251,169,126,44,17.308 
1070  DATA  308,343,348,15,324,13,308,11,173,17,308,41,240,34,103 
1080  OATA  7,141,17,306,33,240,333,96,160,3,169,348,383,18,388 
1098  DATA  308 ,281,169,349, 383, 18, 208, 308, 35 1,138, 308, 239, 96 ,83, 193, -I 
READY. 


Block  delete 


Kako  se  brise  „visak”  programa 


slu£aju  da  ste  uneli  jako  dugatek  program  u 
memoriju  ra£unara  i da  treba  odredene 
delove  programa  izbrisati,  zato  §to  postoje 
.greSke  ili  zato  Sto  Zelite  da  samo  odredeni  deo 
'programa  koristite,  instrukcije  koje  vam  nisu 
potrebne  moiete  izbrisati. 

To  se  obiCno  radi  kucanjem  rednog  broja 
instrukcije  i pritiskanjem  tasiera  RETURN. 

SEARCHINB  FOR  O* 


Medutim,  ako  se  briSe  £itav  blok  instrukcija  ovo 
predstavlja  dug  i zamoran  posao,  pa  bolje  koristi 
sledec^u  rutinu  koja  ubrzava  postupak. 

Posle  startovanja  ove  rutine  sa,  RUN  6000 
kompjuter  vas  pita  za  po£etak.'  korak  i kraj  bloka 
instrukcija  koji  ielite  da  izbriSete  (FROM,  TO. 
STEP).  Ako  mu  te  brojeve  navedete,  kompjuter 
po3inje  brisaqje  suvUnib  redova  i na  taj  na£in 
Stedi  vreme  i trud. 


80000  REM  ««SLOCK  DELETES* 

60010  It«>UT'FROM,TO,6TEP*lF,T,SIPRlNTCHR0<147) 

60030  PRtNTCHRSC19>FIF*F«6IPRtNr'6004e  F- 'F* IT-'T' t 8-*S<PRINT*OOTOeee4e' 
60030  POKE83t , 10IPOKE832, 13iPOKe633, t3lPOKE634. 13tP0K£18e,4lEM) 

80040  F-  leiMT-  100118-  1 
60090  lFF>TTHEI«RZNrCHR0C147>CEr« 

60080  ooToe0e3e 

READY. 

4Z 


SVr  KOIIMJTBW  / (>r7as4/?  fiW. 


meseCeve 

MENE 


1 SPECTRUM 

1 16K:  ^■L 

1 REM  . . . neseceve  iwne 

2 LET  g=I92s  LET  h=69;  LET  j= 

set  LET  lc»S2;  LET  LET  a«0 

3 REH  ...  glavna  petlja 

■ 4 FOR  a>0  TO  28 

5 REM  ...  orOtte  » M«s 

eca 

te  CLS  : CIRCLE  q.h.j:  CIRCLE 

g.n.l2 

20  REM  ...  Mee«c  u orbxti 
; 30  LET  p-PI:  LET  a« Cd-7) /I4*p 

40  LET  c-q*J*CCe  a:  LET  B=h»J* 
SIN  a:  CIRCLE  c.a.S 
I 50  REM  ...  Meseceva  senLa 
' 60  FC»  n«.5  TO  S:  PLOT  c+n.e: 

DRAW  0.k-10*n:  PT.OT  c-n,es  DRAW 
' e,k-ie*n:  NEXT  n 

78  REM  ...  Zenljina  penka 
80  FOR  n«.5  TO  12:  PLOT  g+n,h! 
DRAW  0,ni-9*ns  PLOT  g-n.hi  DRAW 
0.«i-9*n;  NEXT  n 

100  REM  ...  opts  Mesccevih  mena 
305  PRINT  d;"-DAN  ME^CEVOG  CIK 
LU3A  " 

110  PRINT  AT  2,08  FLASH  l:<"Ala 
d Mesac"  AND  (d=0  OR  d*28))+("pr 
va"  AND  d«7> + ( "zadn ja"  AND  dB21> 
♦ < • cetvrt"  AND  (d*7  OR  d“21>)*< 
-pun  Meaec"  AND  d-I4>+(”srp  Mese 
ca"  AND  <d>e  AND  d<7  OR  AND 

d .28) > ♦ I "napun  Mesac"  AND  (d*  1 

4  AND  d>7  AND  d.21> ) 

115  REM  poaracanja  i Maaeca 


120  PRINT  FLASH  1:<  "iDoguce  po 
w-acanje  Sunca"  AND  (d=0  OR  d'2B 
>«<~aioguce  pomracenje  Masaca"  A 
>C  d«l4> 

125  PRINT  AT  2,14; <-raste"  AND 
d . 14)*< “salazi ” AND  d>14)s  PRINT 
AT  5,0; -Ma&acav  Iik:“ 

130  PRINT  AT  Il,21t-Zaalja'';AT 

fcr  KOMPJVTERA  / OKTOBAR  1964 


Evo  jednog  programa 
namenjenog  svima  koji 
vole  astronomiju: 
kretanje  Meseca  oko 
Zemtje  i promene 
njego%'Og  lika  na  tom 
putu  predsta\Ijene  su 
svim  detaijima.  Program 
je  jednostavan  i lako 
razumijiv.  pa  ga  nc 
treba  posebno 
komentari&aii.  Ina£e.  ne 
zahieva  puno  memorije. 
Sto  znati  da  siaje  i u 
spectrum  sa  16 


S, 17; "Masacava  orbita" 

I3S  PRINT  AT  21 ,8; -sunca  ■ ' 

140  REM  ..  crtanja  svatlog  ruba 
145  IF  d'l4  TkEN  LET  p— p 
150  PLOT  j,I0:  DRAW  0,j*2,p 
ISS  REM  .crtanja  Mesecavog  Itka 
160  LET  b«d-7s  LET  x«2.5 
165  IF  h>7  THEN  LET  b»*-14 
170  LET  n>x<ATN  (Pt/180*-b*2S> 
175  PLOT  J,10!  DRAW  0,j*2,n 
180  REM  . izlaz  iz  patlja  <z>l> 
185  IF  z-1  THEN  SO  TO  200 
190  PAUSE  300:  NEXT  d:  LET  z«l 
200  INPUT  -Upisi  dan  ’':d 
205  REH  ...  d<J0-2e  go  to  10 
210  GO  TO  id>»0  AND  d<>2B>aia 
9900  REM  . . . sava  k autorun 
9990  SAVE  ''aesac"  LINE  1 


S ovim  kuponom  moieie  brzo  i jednostavno 
do£i  do  informacija  o Iskrinim 
mikroraCunarima.  I.spunite  kupon  i Samite  ga 
na  adresu:  Iskra  Marketing,  PoUanska  31. 
61000  Ljubljana 
Kupon  Svet  Kompjutera 

line  i Prezime  

Profesija 

Ulica 

Po^tanski  broj  - 

Mesto  

Molim  da  mi  iaijetc  informacije  o: 

miKroraCunaru  apecirum 
mikroraCunaru  Iskra  HR  84 
mikroradunaru  Delta  Fanner, 


l*”;AT 


43 


Tablica 
mnozenja  za 
..galaksiju" 


OSMEH  ZA 

taCan 

ODGOVOR 


I Vrio  jti3no>uxan  • oii^edas 
! pniTKfZSOnekojiSMsavladalio^- 
ftove  BASIC-a.  ill  ib  lek  u£t.  je«<e 
prnpani  kd|i  propitujt  decu 
cu  rpnaifn^.  Profram  koji  Mm 
Ttudimo  nanenjcn  je  nteunaru  .g>- 
taksija".  all  lako  oioZc  da  m prc- 
praM  2i  bilo  kpji  drugi 
Chdf  jt  rafunar  malo  ^hutnani- 
I 2o\an*  I pnbliicn  detnu  iim<  kio 
u kvoj  polo'ini  fkraiu  iscnava  li- 
cr  .propiiivata'  kojc  rup<|(  na 
i odgovore  - osmebujt  «c  oa  u£aa 
: amiAiinaanaiaflO^vor  Pnme- 
; iili  ino  da  deca  moogo  'olc  <»»- 
I kai  luCin  komuDikadje  i nduaa- 

I rom  - u iiaoju  >u  da  Miima  Kdc 
pored  Uiuure  ne  bi  ti  umamila 
mneh  od  -ufhelja' 

! Cla^Tia  peilja  u programu  )e  na 
I liDij!  IlQ.pazak^utaQsa  ISO.  E'o 
k(a  on  rad?  u iim  linijama 
1 1(1  Geoenk  dva  ^uiapa  broja 
irmedu  3 1 20. 

120  bpiiujc  piunje 
1.30  Ceka  odgovot.  ako  je  la&in 
lE  - X' Vi  ispnuje  .lafno",  uvcta- 
va  bro.iai  u£Dih  odgovon  (Ti  i po- 
iU>|ja  poinier  K na  oblik  usu  ko- 
ja  K osmtbuju  ipnpremljen  u tini- 
ji  TO).  IS  suprouiocn.  uvecava  bro- 
;aZ  netadiuh  odgovora  iNk  posiav- 
]t»  poincer  K na  I (usta  setaiiiei 
l<0  Iscnava  usta.  poziva  $abni- 
imu  na  liniji  200  (gde  u6it|;  tn  pu- 
la  .^ime"  odima.  zapravo  naiz- 
menidno  iwruva  zvezdice  i crtice 
na  mestu  obijui  ■ bnie  meuo  na 
kojcm  »e  upi^uje  odgovor, 

ISO  hpituje  broj  lainih  i pogre?- 
nih  odfovoia.iako)eodfovorl>io 
u£an  vraca  se  da  generik  note 
bfojeiie.  ako  je  bio  poprSan.  vraa 
se  da  pooovo  p«uvi  luo  pnan)<  - 
ive  dok  ne  dobiw  udan  odgovor. 


10  HOME:  ARR«<2)i  X«<1)>'"‘:  X« 
T*0j  N*0 

2C  PR1NT“DECD,  ZNATE  LI  TABLICU 
MNOZENJA"’" 

30  X=3j  V»24 

40  TAKE  H,V,L;  IF  L FDR  M*1  TO 
L*  DOT  X,Ys  X-X+H;  Y=Y+Vi  NEXT  M 
: GOTO  40 

50  # 1 , -1 , 5 , 1 , 0, 10, 1 ,-l ,3, 0,-1 , 
8, -1,0, 12, -1,1, 7, 0,1, 23, 1,1, 9,1, 
0,9, I, -1,9, 0,-1, 23,-1, -1,7, -1,0, 
1,0, 1,8, 1,1, 8,0, 0,0 
60  FOR  F=1  TO  2 

70  TAKE  Xa  IF  X X * ( F ) * X » ( F > ♦CHR 
* ( X ) » GOTO  70 
80  NEXT  F 

90  <1152,131,131,131,131.164,0,1 
37,176,176,176,176,134,0 
100  PRINT  AT  359,CHR» < 164) jCHR* 
(1S2>::  PRINT  AT  421,X«<2)M  CAL 
L 200 

110  X-INT (RND*18) +3<  Y-1NT(RND* 
IB)  +3 

120  PRINT  AT  113,“K0LIK0  JE..." 
; AT  243,"  AT  179, X;"  • 

" j Y;  " ? ; AT  243,  " " | 

130  INPUT  E:  PRINT  AT  256,"  "ji 
IF  E*X*V  PRINT  AT  30S,"TACNO  !" 

T«T+ls  K-2j  ELSE  PRINT  AT  308 
, "POSRESNO" 1 : N=N*ls  K»1 
140  PRINT  AT421 , XS (K> 1 t CALL200t 
PRINT  AT  308,  " ” ! 

150  PRINT  AT  436, “TACNIHt  "iT;  A 
T 497,  "POGRESNIHj  N;  1 IF  K-2  60 
TO  110  ELSE  GOTO  120 
200  FOR  D>1  TO  3t  CALL  230<  CAL 
L 210:  NEXT  Dt  RETURN 
210  X*-"*" 

220  PRINT  AT  292, X»}:  PRINT  AT 
299,X»»i  FOR  F»1  TO  40:  NEXT  Fi 
RETURN 

230  X*»"-":  GOTO  220 


' Novi  ROM  za 
: ^GALAKSIJU” 


CALAKSIJA.  najpopular- 
niji  domaci  raCunar  koji  »e 
nalazi  u sLoro  O.CNKI  naiih 
domovB.  naprsvio  ft  ]oi  je- 
diio  knrak  naprcd.  Namemo 
konsrruisan  tako  da  u sunu 
budo  kto  }edno»uvni|i  za  aa- 
mogradnju  raiunar  jc.  svojim 
karakicnMikama.  mogao  da 
zadovolji  umo  podetnike. 
iedna  od  glavnih  primedbi 
prepoientnih  .poznavalaca* 
kucnih  radunara  odnosila  ae 
na  skromne  mogudnoMi  CA- 
LAKSIJINOG  BASIC-a.  pre 
svega  na  nedofiaiak  podrike 
radu  >8  brojevima  .v  pofcret- 
nim  zarezom  i.  iz  log  razloga. 
nedcMtaiku  alolenijih  mate- 
maiidkih  funkcija. 

Najnovije  vnii  iz  Elekiro- 
nike  inienieringa.  proizvoda- 
da  GALAKSlJE  za  IrtiUe. 
gov  ore  da  )e  novi  ROM-B  (za 
koji  mesto  povtoji  na  ktampa- 
noj  plodia)  zavrien  i da  je  : 
njim  radunar  dobio  komple- 
tan  izbor  maiematidkih  i dru- 
gih  siandardnih  programskih 
mogucnosti. 

Nove  GALAKSUE  Ce 
obavezno  imaii  ROM-B.  a 
vlainki  Mare  verzije  raduna- 
ra  dc  mod)  da  narude  novi 
ROM  od  proizvodada  ili  da 
ga  direkcno  kupe  u prodavni- 
ci  Zavoda  za  udibenike  ■ na- 
scavna  sredstva  u Beogradu. 
Obilicev  venae  5. 


SVET  KOMPJUTERA  / OKTOBAR  1984 


44 


SpactTum  yogrum  notir:  «-  i 
bor  (oko  4501  BasoMltn  kali- 

M ftlttwiK.  L«l«*<>a  n.  Dw- 


COMMODODC  «4  SOFTWARE 
NUOIM  VAM  iwvtrOTitm  Ubor 
p«09f»W  koji  6* *  nt  oduAvvW 
(vo(kn  kYaHMtom  i prijatno  Izn*- 
ntdttl  ctnorn  k0|«  )•  tMU  tnM' 
owlna! 

Vrwnt  (cpoftM  odndite  ntnt  ■ 
raznwM  )•  tnkako  pottfM: 
PorM  ptvorurwlnt  uciugt  nudiffl 
I tptc^akM  poputit’ 

Hitno  iraine  bMpMn  kataiog  pro- 

grama  za  Vai  radonr 

Moia  adresa  la 

Mifeo  2apar 

VUkMOVipMtt 

nOK)  BM«rad;  tei  01VS92-(B4 


■ SPECTIKHOOESTOHOanilDOO  ■ 

• 250  nainoviiai  pro/ama 

■ knjige  i uputstva 

• pttnovi  u rta^Polie  igre 

• na|iapiiKatalbg|20  - 1 
UBieovic  RaoopDameaee.iiOOO 
Baog^  III  474-733 


2X  SPECTRUM  SOFTWARE 

N8|vsei  zbor  usiutnih  program 
[matamati^th.  compilsn  itd.l  Pra- 
kc  250  nainoviiiti  igva  sa  pntanske 
top-lisle  30  programa  - 1200  dm 
Eksont  usiuga 

Mllorad  Krttld.  Narodtiih  haro^a 
23/VI/33. 1107D  Baograd. 


BESPLATMO!  Radnk  za  pocetnike 
Kaialog  Programi  za  Spectrum 
B 19.20  dtrwa  Flavod  prirudni- 
ka  za  Soectrum  700  dmara  Seme 
nardven  iisltrrzr  lieniura 
Specialm  poktom  i Pe$o<atn  pro* 

Itnaiai  Omutovie.  11.  oktobft  17. 
12220  VaHko  Gradiita. 


SPECTRUM  PROQRAMI 

- tzbor  od  preko  400  programa  , 

- Svaki  program  sa  uputsivom  ' 

- Vekki  (Zdor  literature  I 

- ispon;ka  u roku  od  24  5asa 

- Naruiivarife  poitom  i teWtonom  | 

- Kaialog  pespiaun 

Oraglia  KratK.  M.Oragoran  57/27 
llOtt  Baograd.  M.  011/771-160 


2a  ZX-apacIrum  nudim  po  BO  dma-  | 
I re  pascal  penetrstor  flight  Simula* 

I non  noPPit.  cyrus  sheas  msmc  mi- 
ner pimania  iransyivtn«n  tower  | 
I blue  thunder  mugsy  > td^  300  prp- 
I grama  Za  kataiog  po§al|iie  20  dma- 

I Marko  Marfcovtt.  0z.Bl)edt6a  27s- 
I /XI.  71000  Sarajevo 


Spectrum  - za  podatrHka  i otiala. 
Jedmi  u SFRJ  kpmpielan  i precizan 
protesionalan  prevod  spectrumo- 
vpg  .Basic  proorarniranji'  i Prosu- 
ra  .Uvod*  sa  specualram  dodatkom 
nieienh  pruntera  a maiemalike 
posipvne  obrade  podauAa.  graiike 
1 razne  druge  pnmierie  Stamps  ol- 
set  sa  svm  crteiima  Pouzedem 
same  400  dinara 

Bialotofflie  Duiko.  Cantar  1.  VaF 
povo;  M.  0S4/82-6&.  25-513. 
041/60-141* 


- SPECTRUM  .MASINSKI  JEZIK 
ZA  APSOLUTNE  POilErNIKE*. 

250  protesionalno  prevedemn  stra- 
nca  koie  vam  rriogu  pomoCi  pri 
savtadavaniu  programiran^  na  ma- 
sinskom  leziku  Ii670dinl 

- DEVPACK  3 (Garu  3,  Mont  3>. 
kompietan  pnjevod  uputa  (46 
nedvo)beno  nafkvaktelniteg  ASENf; 
BLERSKOG  programa  za  Spec*' 
trum  ko|>  ce  i/am  omogudRi  pisante 
maimsKin  ^ograma  s gotovo  is- 
tom  lakodorr  • u skdno;  tormi  kao 
iio  ptseie  programe  u BASIC-u 
(GOOdmi. 

- KAZETA  (C30.  dstattatta)  s 

pfogramom  DEVPACK  3,  rertficira- 
nim  I sniml)efiim  Ova  puta  (SX  dm) 
Pnitvodi  su  itampani  kvaliialnom 
tenmkom  t«  dobrom  papiru 
tsporuia  odmah.  piaeanie  pouze* 
cam 

Leon  Kuna.  MlhtnoviOava  16/3. 
43500  Oanivar.  tel.  046/31-893 


CHIP  OENERACUA  VAN  NUOf: 

Malchpoini  Stop  the  express. 
Sabrewult  Jack  and  the  Beanstalk. 
War  01  the  wonds  i |o$  mz  drugih 
zanimljivih  programa  za  vai  Spec- 
trum TraTite  bespiatan  kitaiog 
Chip  Genaraclla.  MJtevaOevtta 
77/6.  50000  Split. 


: SPECTRUM  PROGRAMI.  Preke  | 
* 350  (enomenalnh  akcionih  igara 
; avanturs  < usWtnih  prograrra  Ni- 
! ske  cijene  Speoiaian  popust  od  5 ' 
i bespiatnih  programa  Trazite  Pes- 
1 platan  kaialog 

; Prooaiem  TEXAS  Tl59  (25000)  i 
i OLVMPUS  (3M1  (25000 ) i WAL- 
I KMAN  PHILIPS  (150001.  Ik  sverrv*  I 
! )eh|an  za  COMMODORE  64 
Fenomenalni  pn.ika'  Desel  vrhun- 
. skm  Spectrum  programa  za  kopira- 
nie  Diena  u kazetom  - 500  ome- 

Levak  Nenad.  KumKiCava  14.  ! 
42000  Varaldin 


Prairie  i vi  mostrane  TV-programe  ' 
pomocu  umverzame  kvazt-non  an-  I 
lene  Kompleini  nsert  - 190  dmara  | 
Isporuka  pouzecem 

Brwko  Cwbt.  P.Roce  bb.  47300  , 
.Ogidn. 

r ; 

Za  Commodore  64  - commodorov-  ^ 
c..  svi  VI  ko|i  |os  nemate  dovoMw  I 
programa,  m se  ieiRe  razmienirvai-  | 
tk  zflite  bko  kakvu  saradniu.  lame  '■ 
se  Sto  pn)e  * 

U skidaiu  kupovme  supemtki  po- 1 
PUSH  I ciiene  ' 

Mllolevie  Pradrag.  Mo4a  Piiade 
'S/VHI.  47000  Kartovac.  ML 
047/34-745. 


SKRIPTA  MA  SflPSKOHRVAT- 
SKOM  JEZIKU  ZA  SINCLAIR  RA- 
OUNARE 

1)  BEJZfKISOslrlSOOndin 

2)  MASINSKI  JEZIK  (50  sir  > 800 

3)  LISTINZI NAJINTERESANTNUIH 
PROGRAMA  150  sp  I 600  r dm 

4)  HARDVER  OOOAO  U SAMOG- 

RAONJi  150  stri  800  n.dm  : 

ANDRUA  KOUJND2iC  VOJVOtS  { 
BRANE  31/4/44  110O0  Baognd  ! 
tal.  011/424-325 


Prevod  kniige  .PflOGRAMIRANJE 
NA  MASMSKOM  JEZIKU  ZA  COM- 
MODORE 64*  (kompletin  praglad 
hmfcciia  I mamorll^  loka^)- 
PouzaCem.  Cana  1500  dMra. 

to  Kntid.  uL  M.Gragotan 
57/77 -11060  Baograd 


SPECTRUMOVai  Preko  500  pro- 
grsina  sa  canama  30-1X  dmara 
Posebni  popusli  rizmena  TraZne 
pesplaian  kaialog 

VanMU  Zom  DoMHM«e  1 
2B300Vrtoc 

SVET  KOWJUTBU  / iX70S4»  tUM 


NAJJEFTMUI  PROQRAMI  ZA 
ZX81.  prevod'  i fowkopiie  kntiga 
Serna  j lisimga.  Za  wp  kataiog  < le- 
oan  kstng  poaalirte  10  dmara 
LJubMav  On#.  Omkovo  25. 
12221  ItopwBC. 


MBKE  CENE!  ZX81  IK  50  kstnga 
• 490  dmara.  45  - 450  dinara 
PoMon  redmk  za  oodetnike  Pre- 
vod pnru£nika  za  ZX81  Seme  har- 
dvera  irteratura  Razmena  i proda- 


Swalmr 


17, 12220  VaMwQradtSte. 


COMMODORE  bi  SOFTWARE 


Beepleun  fcatalea  (preko  M str.)  a <Mkr 
radnM.  cenoonicevn  ■ apMcm  emgrefne. 


at  mca  4/42  19210  — BOR 


nflL 

OGLflS 


VtUkl  izbor  od  preKo  300  fabndkih 
programi  zi  Zz-SpKirvm.  igre. 
nimensid  progrtn.  lezici.  mstenw- 
tika.  stTu6iu  mraturt  Cm  poje- 
dinadnog  programs  same  SO  dma- 
ra  Spisak  PasplBtan.  za  katalog 
posiiti  30  dmara 

OrtK  Jaamina.  Uuba  SlojanwrtPa 
30.  11000  Baograd.  tat. 

011/7SS-712 


joasricK 

cLue 


InaMatrw  + bn 
besplatsn  fctiaiog 
Da  i>  tta  s«e  posiali  ilan  JOYSTICH 
aUBA’ 

Siavan  MM 

11000  Baograd  ui.  550-972 


1tD«0  Baograd;  tal.  400-128 


^actriM  1(/4S  - izbor  TabnOtoh 
programs  po  can  od  30  dnara 
Beaptatan  katatog  MoguCt  rtzme- 


ZA  COMMODORE  64 

prodaiem  vrtiunski  aonware  • oko 
200  programa  po  naiwto  cenama. 
madu  niima  i ra|novi|i  it  V Bntaniie 
I ZRN  Nudim  i vsiiki  izbor  literatu- 
re Traiite  now  besptttn  katatog  sa 
kratldm  opisinia  programa.  Isporu- 
ka  brza  Moguda  i razmena 
NIKO  PAUKO  OuiMr)  Ut.  Ouiana 
MravIMiai  62000  MM  IBOfI 


STRIP  POKER.  SEQUENCER  n 
Ipobfon  smtsaizer)  SAM  RECfTER 
isinittaovsn  gias)  PflOPt  ASSEM- 
BLER PASCAL’  LOGO  PILOT  I 
|0i  500  labrMklh  PROOUMA  ZA 
aH4MOOORE64 
BESPLATAN  KATALOG  MOGUCA 
razmena;  SUPERNISKE  CENE; 

VaNDRUA  KOUMtttC.  VOJVOOE 
IMANE  31/4/44  11000  BEOGRAD 
list.  011/424-32S 


Preda|am  wtwnakl  aaflwara  - oko 
200  programa  po  najiiiiim 


^CTRUM  SOFTWME  STUDIO 

Vetki  izbor  Meratu'e  - kniiga  i ong>- 
rukiki  progrsmatoh  uputstava,  ka- 
ko  ria  angleskom  lako  i na 
srpskotwatskom  jeziku 
Tratite  katalog  $a  op<$om  i cena- 


priko  350  program!  uz  ava- 
ls program  uputstvo  4 kvBlliaini  I 
brzaustuga  -I-  apisak  programa  |e 
baspIMin.  za  kompleian  katatog  aa 
opiaom  posU  ISO  dm.  -i-  narudi- 
blrta  taiaiooom 


SARA  11000  Baograd.  M.  ItS-IM 


a i ft 


|l  iz  V. 


Brtanllt  i ZRN.  Nudim  i »aNd  izbor 
IHsratura.  Tra2ila  imt  baaplatnt 
kalMog  aa  kratkim  opialma  pr> 
grama,  taporuka  brza.  Moguda  t 
raztitana  Mko  Pauko  Qimlorl.  Du- 
taM  MraMNia  6. 62000  Martber. 


Zi  Spactrum  - prako  450  najboliih  i 
najnwjih  tvomtdkm  programa. 
Komplat  od  25  programa  aamo  300 
dm.  Naiiaftnifa  ponuda  Trains 
besplatan  katatog. 


il  bit- 


Spaetnan  programi  aa  kompisinm 
upulstwni.  Daspliian  spiaak  nij- 
novl|i  programi  a Londona.  Tans. 
Football.  Lords  ot  RHdrugm.  Sabra 
wutf  Piiite 

Nabotba  Jaramtd,  RIamkA  10, 
11000  Baograd,  tal  011/643461. 


ai  kompiat- 
icwistvnia.  besptftan  apiaak. 
skrattt.  prevodi,  (tdirtstvena  cena 
Razmena.  popuaii  za  vede  kupovi- 
ne.Plirlal 

Nabotba  Jeramld.  Rtaanaka  10. 
11000  Baograd.  tal  643461. 


~KARArn:sismA  pkoizvoda  tvasim-elextronika' 

- vLAsrm  BAZvoJ  - 

I)  IVEL  2-3  aahantalBo  radataalo 
TK  procewn;  Z-BO.  2 X MCS  65B2 
Radas  ■aawrija:  132  Kbyte,  tom  meawKia  22  Kbyte 
Tri  openUtaa  M««m:  CP/M.  UCSD  PatawsA  Appk  Dot  3J/3J 
Cedri  aUabets  pa  128  iaBAo«a:  iMiaka.  drilica.  awdaaarnial  AS- 
CII SET.  Apple  2E  act 

Velika  i mata  aloea,  48  ili  80  nakora  a rtska. 

Serijeki  prlkBoiak:  RS  232C,  FaU  Daptex.  St  do  I92M 
CCTTT  V24.  ■ndrikl  prSkliadak.  aMladia  trib  ema  tarvisalA 


ri^h  i iiailiUb  itaB| 

Mogacaaat  prikUMka  bsrd-dtek  ladlaies. 

PrlkljafatiT  is  BftB  italm  rtdeo-moalteT  ili  ataadardal  kolor-te- 
la«izor.  fnflka  Tiaoka  raaotectie  a 16  baja. 

" denaid^u  f faskcijikte  lipksau.  tadroiesa 

, ra^orad  dpU  preau  VU-ataadarda. 

SiMaza  gadikog  gorora  i irfetlom  olo*ka  ■ ttsadardaoj  kaafigars- 
eiJL 

MogacsoM  aprarbai^  ksiatoftwea  i dl)apraJekioriau  u patrebt 
aaataec  f adapia. 

MogadMM  prikbadka  modaU  KAG  aa  kaatrala  etektiaalikUi  aMo- 
itcs. 

Catiri  aaalogaa  poiaacimctaraks  alaza. 

PrograMki  jadd:  BASIC-8D.  APPELSOFT.  UCSD  PASCAL 
FORTH,  LISP.  FORTRAN-88,  COBOL.  ASSEMBLER.  M- 
MACK  PILOT. 

Stroki  raspoa  apUkadJtkeg  ea(t«mra-a  zah«a|a)Bd  paaoj  koapati- 
a aikToradasalaa  Apple  2E  a kaje  kao  da  a iaataliraae 
lUjtdaea  kartke:  Z-SO  LANGUAGE  CARD.  8IFCOLL.CARD.  SE- 
RIAL CAR.  PARALLEL  CARD. 

2)  IIXL  attra  aaimzalaa  aUkroradBaalo 
Dva  procaora:  Z-80  i 6502 
Radaa  aaimfiji ' 64  Kbyte 
Rf  aeairita:  12  Kb3rtt 

Tri  oparatiTBe  ftaaia:  CP/M,  UCSO  P-ddea,  Apple  doa  3J/3J 
Ora  alfabata,  eallha  i aabi  alova:  latiaica  a YU-zsaktwiaa.  aeda 
aarodai  ASCU  tat 


riMki  prikl^dak;  RS  232C  FULL  DUPLEX  56  da  49288  BAl  D-a 
Cenr  V24.  MadaHkl  prikfB^  eaaladla  teih  nett  teralaila. 
ParaMal  priatarakl  prikiadak;  aagaaed  kotMuaja  arih  mu  te- 
riJUib  i UaiJUIb  *r«-p-A 

Prikbadak  baid-dMi  iadWee  oaegacaje  vcliko  preiirc^  kapadtau 
va^aka  aaaarija  I aidaobao  povadVaa^  a tokalaa  araU. 
Prlkbadaica  bard-diak  iediatee  oaagacaja  ediko  proMraaie  kapad- 
teta  vadake  ■mirt)a  i ■eiaaoban  pa*aaivai^e  a lekalaa  araliL 
PrlkbadUca  n eidte  aoallar  lU  daadardae  kolor-telaTiaaK. 
Craraia  eiakc  rttaladk  a 16  boja. 


Raiporad  tipki  preaa  JUS  ttaadarda- 
Ui  dodatik  KAG  AV-kanke  aagadat 
prikbaika  njetlant  oioeka.  ic  aprarbaaia  k 
iekmaa  u potrabe  aadali  KAG  u b ' ' 

at. 

Catki  aaalagaa  potiaclawtirtkt  alau. 

Prtiraaikl  jazid;  BASIC-88.  APPLESOFT.  USCD  PASCAL, 
FORTH,  LISP.  FORTRAN-88.  ASSEMBLED  NIMACK  PILOT. 
MODULA  2. 

SiiakJ  raapoa  aplikadjako  lofmaio-a  xabnbajad  paaej  koapatibil- 
aoad  u aikroradaaaloB  Apple  2 plaa  a ko^e  kao  da  w iascMinae 
Z-80  CARD  I LANGUAGE  CARD  (I6K). 

3)  Oda  oea  d*a  tips  aikroradaaaU  IVASIM-OOUR  EkfcQaaikl 
proizvodi  Mroka  Muila  alfaaaueriikih  videoUmiBaU  a ptaiaeadae] 
kooperadli  t Vfdeotoaa*  iz  NR  Madaraka.  Odgaraae  m koauMbB- 
auti  n todadia  aekrakiai  proizvedadlM  kao  apr:  DEC  (Daha). 
iCL  (IvdX  Hoaaya*]]  (Elk  IBM  3275. 3ZT6. 3271,  UNIVAC.  CDC 
ltd. 

4)  Na  taaeba  ^olzvodaa  ka^ratadta  I «JoiM  ttaritt**  (!' 
dM-ld)  prnlirndlao  Mroka  skala  ckktraalEUb  radaaala  ad  UBaiib 
paaiaraib  akUM  n dkottairMa  obrada  padataka  do  vaUkih  ' 

■a  aerije  IVEL-ICL  2980. 

IVASIM  ~ OOUR  ELEKTRONIKA 
IvRBi^Gnul,  A.ValiBca  10 
Telex:  23547,  Ul:  045/81899 
PredstavBiitTo  Z^reb,  Ksplol  25 
Telex:  22384,  tel:  041/274-350 


SVET  KOWJUTBU  / (XTOBA/t  1984 


INTAJUS- 

f^eSintui 

IVIIERO 
RI  SVETA. 


COMMODORE  VIC  20 
COMMODORE  64 


SA  KUCMM  RA6UNAHIMA  .COMMODO- 
RE’ JE  ^CEO  RAZVOJ,  KOJI  BI  JOS  PRE  DVE 
GOOlMt  aOLEDAO  UTOPUA. 

SADA  JE  MOQUCNOST  IMATI  VLASUTt 
RAiUMAR  ZA  SVAKOGA  POSTALA  STVAR- 
HOST.  JEOMOSTAVAN  RAD  SA  RACUMAROM  / 
MIEQOVA  VELIKA  SPOSOBNOST.  UZ  IZNENA- 
oujuCe  nisku  cenu,  doprineli  su  da  JE 

.COMMODORE’  U KRATKOM  VREMENU  PO- 
STAO  VODECI  PROlZVOeA6  MIKRO  RACUNA- 
RA  U SVETV. 

RAiUHAR!  COMMODORE  SU  DANAS  PRI- 
SUTN!  NA  SVIM  PROFEStONALNIM  I AMATER- 
SKIM  podruCjima.  U Skolstvu,  NAUCI  I ts- 
TRAilVANJU.  U TRQOVAdKIM  / TEHNICKIM 
PROFESUAMA. 

PREUZEL!  SMO  ZASTUPSTVO  SVETStd 
POZNATE  FIRME  .COMMODORE",  SA  CEM- 
TRALOM  ZA  EVROPV  U FRANKFURTU. 

OTVORILI  SMO  KONSIGNACIONO  SKLA- 
DtSTE  ZA  SVE  VRSTE  RACUNARA  I PERIFERI- 
JA  ZA  OEVIZNU  PRODAJU. 


OVLASCEN!  SERVIS  JE  OSIGURAN  KOD 
.amOSTROJA’  MARIBOR  I NJEGOVJH  PO- 
SLOVNIH  JEDINICA  SiROM  JUGOSLAVUE. 


KONIM,  INOZEMStCA  INDUSTRUSKA  ZA- 
STUPSTVA,  TTTOVA  38.  LJUBLJANA,  TELEFON 
091/312-390.  CENTRALA  322-644  I TELEX  BROJ 
31-251. 


NASA  PREDSTAVNISTVA: 

11070  BEOGRAD,  TRECI  BULEVAR  120  E,  TE- 
LEFON  011/140-608,  TELEX  11498; 

41000  ZAGREB,  SVA6ICE^  TRQ  14,  TELEFON 
041/448-650,  448-469; 

71000  SARAJEVO,  b'oRISE  KOVA^/CA  14.  { 
LEFON  071/24-503,  TELEX  41215  YU  JTX  S; 
91000  SKOPJE.  DAME  QRUEV  BLOK  ZLO 
4,  TELEFON  091/238-483,  TELEX  51798. 


rLEFOW 


RACUNARSKO 
PROJEKTOVANJE 
STAMPANlh  KOLA 


flitf  unsrsk>  podflani  p4#(aiM:> 


Proizvodna  dokumanlacija 


Alati  tB  proiaktovanie 
• p«oiakfni  Bfogfamsm